Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Ujednačavanje sudske prakse najveći izazov pravosuđa, jer je petina presuda međusobno neusklađena. Predviđeno usvajanje Zakona o ujednačavanju sudske prakse


Različite presude sudova u istovetnim slučajevima gorući su problem u srpskom pravosuđu, tvrde u Ministarstvu pravde.

Prema nekim procenama, do petine presuda u Srbiji međusobno je neusklađeno. Ministarstvo pravde predvidelo je da amandmanima na Ustav donese Zakon o ujednačavanju sudske prakse, sa čim se slažu i u Društvu sudija Srbije, gde, međutim, ukazuju da to zavisi od toga kakvi se zakoni donose.

Dva suda - dve različite politike, tako se može opisati neujednačena sudska praksa u Srbiji. Sudstvo je servis koji pruža usluge rešavanja sporova u pravosuđu, koji postoji zbog građana, a ne zbog samih sebe, kaže pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.

Zato je neophodno, tvrdi, podneti amandmane na Ustav i menjati zakon, kako bi u budućnosti bilo manje istih slučajeva sa potpuno drugačijim presudama

"Predvideli smo ustavnim amandmanima da "izgovori" zvani nezavisnost pravosuđa, na kom insistira Društvo sudija, Vrhovni sud, Kasacioni, na kom insistira očigledno i Privredni apelacioni sud, da mogu da sude kako god hoće, kome god hoće, da to nije nezavisnost pravosuđa, jer nezavisnost pravosuđa postoji za građane, a ne za sudije", kaže pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda doneo je u aprilu 2014. normativni akt "Plan aktivnosti Suda radi ujednačavanja sudske prakse". Iz Društva sudija poručuju da sudovi jesu za to da se sudi na jedan predvidiv način.

"Potpuno se slažem sa tim da mora da postoji što je moguće više usaglašena praksa, ali moram da kažem da to zavisi od toga kakvi se zakoni donose, da li su saglasni međusobno, da li su protivrečni ili nisu. U zavisnosti od toga onda se prave situacije u kojima sudija razmišlja, tumači", smatra Dragana Boljević iz Društva sudija.

Međutim, ni to nije sve. Stručnjaci kažu da odredba Ustava, koja predviđa da je sudija vezan zakonom, a ne odlukama drugih sudija, može dovesti do problema u ujednačavanju sudske prakse. Ali rešenje postoji.

"Postoje mehanizmi koji mogu to da omoguće, a to je pre svega veća dostupnost Vrhovnog kasacionog suda u pojedinačnim predmetima. On je pozvan da jedini izjednačava sudsku praksu u Srbiji", navodi Marko Knežević sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

U Društvu sudija Srbije, međutim, podsećaju na stav Suda u Strazburu da neujednačena praksa nije problem u sistemu sudova koji postoje u Evropi, ali da ukoliko se ponavlja u više pojedinačnih slučajeva, problem postaje. Slučajevi u kojim je sud u Strazburu uočio ponavljanja su naknade za primanja radnika bivših društvenih preduzeća, kao i slučaj isplate naknade vojnim rezervistima.

Izvor: Vebsajt N1, Marija Komazec, 02.02.2018.
Naslov: Redakcija