Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Vlasnik otpada ili proizvođač je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. Troškove odlaganja snosi držalac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanje sakupljaču otpada ili postrojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni držalac (vlasnik) ili proizvođač proizvoda od kojeg potiče otpad


Beograđanin Vladimir B. (70) našao je u podrumu stana koji je nasledio nekoliko tegli otrovnih hemijskih supstanci. Pošto nije znao šta sa njima da radi obratio se nadležnima, međutim niko nije želeo da preuzme odgovornost za odnošenje ovog opasnog materijala.

Ovaj mašinski inženjer u penziji kaže da je sve počelo pre nekoliko dana kada je u podrumu pronašao ove otrovne materije, a njih se ni danas nije rešio.

- Pronašao sam tri tegle koje su verovatno ostavili prethodni stanari. Bila je jedna velika tegla sa nalepnicom na kojoj piše "otrov", jedna manja na kojoj je pisalo "hlorovodonična kiselina" i treća sa "sumpornom kiselinom". Pošto su, koliko ja poznajem hemiju, ovo jako otrovne materije nisam hteo da ih bacim u kontejner iz predostrožnosti, ali izgleda da mi sada ne preostaje ništa drugo - kaže Vladimir.

Pošto je razmišljao kako da ih se reši, on je pozvao firmu koja sakuplja opasni otpad.

- Iz te firme su mi rekli da ja tegle moram prvo odneti u akreditovanu laboratoriju u kojoj će se uraditi analize, a onda da im odnesem rezultate i da oni obave posao. Sve to košta 25.000 dinara, pa to je cela moja penzija. Te mi je ta opcija neprihvatljiva - dodaje on.

Vladimir je onda odlučio da pozove Ministarstvo za ekologiju i životnu sredinu, gde im je izneo svoj problem i rekao da ne želi da baca ove materije u kontejner, ali i da ne zna gde može da ih odloži.

- Ogromno vreme sam izgubio dok su me zaposleni u Ministarstvu prebacivali sa jednog na drugi sektor. Pet-šest ljudi se izmenjalo na slušalici, da bi mi na kraju rekli da pozovem ujutru i da će tu biti inspektori koji će mi sve objasniti - ističe Vladimir, i dodaje da se nije usudio da na kraju pozove inspektore ponovo jer se brinuo da će napraviti sebi problem zbog toga što on sada poseduje ove otrovne materije.

Ono što se on pita jeste šta da građani urade u ovakvim situacijama i kome da se obrate.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016), on se klasifikuje prema poreklu, karakteristikama i sastavu koje ga čine opasnim. Vlasnik otpada, odnosno operater, dužan je da klasifikuje otpad na propisan način, u skladu sa ovim zakonom. Radi utvrđivanja sastava i opasnih karakteristika otpada vlasnik otpada, odnosno operater, dužan je da izvrši ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad.

Ispitivanje otpada vrše stručne organizacije i druga pravna lica koja su ovlašćena za uzorkovanje i karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana, u skladu sa zakonom.

Vlasnik otpada ili proizvođač je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada, u skladu sa ovim zakonom. Troškove odlaganja snosi držalac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanje sakupljaču otpada ili postrojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni držalac (vlasnik) ili proizvođač proizvoda od kojeg potiče otpad.

Sumporna kiselina je tečnost bez boje i mirisa i ima jako kaustično delovanje. Ima jak afinitet prema vodi, a mešanjem koncentrovane sumporne kiseline sa vodom oslobađa se toplota i do 1.000°C. Takva toplota može da dovede do teških pa i smrtonosnih opekotina na koži. Trovanja sumpornom kiselinom su najčešća u domaćinstvu, laboratorijama, fabrikama boja i akumulatora. Smrtna doza je oko 6-8 g i smrt nastupa obično posle 18-24 sata od unošenja u organizam.

Hlorovodonična kiselina je bezbojna, zadimljena tečnost, zagušljivog mirisa, koja se koristi u industriji, hemiji, a i u domaćinstvu za beljenje, zbog čega predstavlja potencijalnu opasnost za zadesna i samoubilačka trovanja. Letalna doza koncentrovane kiseline je oko 15g.

Izvor: Vebsajt Blic, Marija Antonijević, 02.02.2018.
Naslov: Redakcija