NACRT ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: UKOLIKO DOGOVOR SA SINDIKATIMA O NACRTU ZAKONA IZOSTANE, TO ćE ODLOżITI KREDIT SVETSKE BANKE NAMENJEN REFORMI JAVNOG SEKTORA, A STVORIćE PROBLEM I SA MMF-OM KOJI JE KAO USLOV ZA POZITIVNU OCENU čETVRTE REVIZIJE IMAO USVAJANJE OVOG ZAKONA

Konačan dogovor svih učesnika o Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru očekujem u subotu, 6. februara 2016. godine, izjavila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Kori Udovički i dodala da bi Nacrt zakona mogao da bude usvojen na sednici Vlade Republike Srbije tokom istog vikenda, a nakon toga po hitnom postupku upućen na usvajanje u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

"Premijer će obaviti poslednji razgovor sa sindikatima i predstavnicima nezavisnih tela u subotu i tada će biti doneta odluka. Ako ona bude pozitivna, očekujem da Vlada zaseda za vikend ili u ponedeljak, jer to nam je krajnji rok, ukoliko želimo da na osnovu ovog zakona obezbedimo i početak rada projekta Svetske banke za podršku reformi javne uprave", rekla je Udovički.

Ona je upozorila da, ukoliko bi dogovor sa sindikatima o Nacrtu zakona izostao, to bi odložilo kredit Svetske banke od 75 miliona dolara namenjen reformi javnog sektora bar godinu dana, jer bi to značilo da se sve radi iz početka.

"Ako bi Nacrt zakona ostao na novoj preradi, o tome bi ponovo mogli da razgovaramo za nekoliko meseci, ali onda bismo imali problem sa MMF-om koji je kao uslov za pozitivnu ocenu četvrte revizije imao usvajanje ovog zakona", rekla je Udovički.

Pored toga što u novom Nacrtu zakona obračun plata za vreme bolovanja ostaje po starom, kao i minuli rad, ona je navela da su i pravila kada je reč o regresu i toplom obroku ostala ista.

Udovički je poručila da je jedna od bitnih stvari koje Nacrt zakona donosi ujednačavanje uslova rada u javnoj upravi i nezavisnim državnim organima, jer se u delu sistema obračun radio na osnovu samo osnovne plate, a u drugom u sladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), dakle na osnovu proseka od 12 meseci.

"To je bilo pitanje, ali su nas uskladili sa Zakonom o radu, jer je bilo teže napraviti argument obratno i jer ne bismo želeli da se naknada umanji. Mi smo svakako verovali da se neće bitno razlikovati kad jednom unesemo u koeficijente i neke specifičnosti posla, zbog kojih su prosečne zarade po nekad bitno više u odnosu na osnovnu zaradu", navela je ona.

Odgovarajući na primedbe vezano za osnovice za obračun u lokalnim samoupravama, ona je rekla da mnoge ustanove na lokalnom nivou imaju i zaposlene sa lokala i iz republike, koji u istoj ustanovi rade po različitom režimu.

"Logično je da osnovica republičkog budžeta mora da se primenjuje na sve lokalne samouprave. Ako neka ima manje sredstava, ima autonomiju i mora da realizuje budžet u skladu sa sredstvima, pa je osnovica propisana samo kao maksimum", rekla je Udovički.

Prema njenim rečima, neuređenost se tek vidi kod ovog pitanja, ali čitav problem i nije moguće rešiti samo zakonom o platama, već i uređivanjem ustanova i postavljanjem pitanja čija je odgovornost za rad ustanove.

"Ustanova mora da pripada jednoj ili drugoj vlasti i da se zna kojoj vlasti direktor polaže račune. A od koga ustanova dobija novac to je druga stvar. To je samo izvor prihoda, može i od donatora", rekla je Udovički.

Potpredsednica vlade je istakla da Nacrt zakona reguliše niz principa, a prvi je da se ne diraju funkcioneri čiji su položaj i plata već uređeni reformskim zakonima, kao što je slučaj sa sudijama.

Drugi princip je, nastavlja, da tamo gde su funkcioneri odgovorni za rad institucije, recimo ministri, državni sekretari, da oni ne smeju da zarađuju manje od 10 odsto više od najplaćenijeg službenika.

"Ako odgovarate za nečiji rad, a zarađujete manje od te osobe, otvara se pitanje koruptivnosti i to je bio zahtev Svetske banke", objasnila je dodajući da bi najviše i izborne funkcije - poslanici, odbornici, trebalo da budu rešene posebnim zakonom.

Udovički je navela da Nacrt zakona postavlja principe za uporedivi rad, a postavljeni su i kriterijumi šta je uporedivost - slična složenost, odgovornost, uslovi rada... A za uporediv rad mora da se zarađuje uporediva osnovna zarada, dok za veći učinak sledi veća zarada.

Ona, međutim, objašnjava da će neke profesije, morati da budu regulisane kroz posebne zakone čije usvajanje se očekuje u narednom periodu.

"Očekujemo da bude donesen poseban zakon, kojim će biti pokrivena prosveta i zdrastvo i kultura, a na kojem je da uredi konkretno sisteme napredovanja i bliže objasni vrednovanje, jer je priroda svakog posla različita. Logično je da će se u okviru toga urediti i zarade funkcionera koji vode te organizacije", rekla je Udovički.

Udovički je navela da je plan i da se transparentno prikaže sistem plata i način vrednovanja i za sva nezavisna tela, u koje spada Narodna skupština, predsedništvo...

Govoreći o javnim preduzećima, ona je rekla da je prva reakcija javnosti "zašto se nama uređuju plate koje su niže i uređenije nego u javnim preduzećima, a njih ste opet pustili", ali javnim preduzećima su, objašnjava plate uređene po Zakonu o radu.

"Vi imate pravo, po Zakonu o radu, da svima umanjite zarade na minimalac ako poslujete sa gubitkom. Da li smo videli da se to dešava? - ne. Šta nam to govori? Nije to posledica toga da li su im plate uređene zakonom ili ne, već drugih problema", rekla je Udovički.