KRIVIČNI ZAKONIK TREBA IZMENITI I UBLAŽITI ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA DOSTUPNOST ODREĐENIH PODATAKA JAVNOSTI

Nadležni državni organi oglušuju se o odluke nezavisnih kontrolnih tela, a zakone Srbije sve češće proizvoljno tumače. Stoga se zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, ali i Agencija za borbu protiv korupcije obraćaju javnosti u nadi da će pritisak javnog mnjenja uticati na nadležne da obavljaju svoj posao onako kako treba.

Sagovornici Danasa saglasni su da vlast ne poštuje odluke kontrolnih tela, proizvoljno tumači zakone, ali u isto vreme, smatraju da javnost u Srbiji ima sve veći uticaj i da može da „natera“ nadležne da pokažu da živimo u demokratskoj državi, a ne njenom prividu.

• Zatražio sam i dobio podršku javnosti, što verujem da će biti dovoljno da nezavisni državni kontrolni organi ponovo budu u situaciji da rade svoj posao kako je to propisano Ustavom i zakonom, rekao je Saša Janković.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas da je napad na zaštitnika građana „presedan koji nigde nije viđen u svetu“.

- Uspostavljanje i razvoj nezavisnih kontrolnih institucija, kao što pokazuje iskustvo svih tranzicionih zemlja, nije nimalo lak ni jednostavan posao. To je proces u kome su nesporazumi pa čak i sukobi nezavisnih organa sa predstavnicima vlasti praktično neizbežni. Imate funkcionere i organe vlasti čiji odnos prema nezavisnim organima je dobar i konstantno se razvija. A imate nažalost i sasvim drugačije primere. Ono što zaista jeste bez presedana, to su optužbe ili insinuacije da nezavisni organi rade protiv interesa države, istakao je Šabić.

- Nezavisna regulatorna tela moraju da se izbore za to da njihove odluke poštuju državni organi. I da dokažu da rade odgovorno i savesno svoj posao. Ona to pokazuju, a javnost uviđa. Ne treba potcenjivati ulogu kako stručne javnosti tako i javnog mnjenja. Oni mogu da izvrše pritisak na državu da ispunjava svoje obaveze, smatra Savić. On dodaje da će se ovakav način komunikacije ukinuti razvojem demokratije i jačanjem institucija.

- U ovom trenutku potrebna je jača civilna kontrola službi bezbednosti. Vlasti to moraju da shvate. Ministar mora da bude čovek od autoriteta i znanja. Takođe, Krivični zakonik treba izmeniti i ublažiti odredbe koje se odnose na dostupnost određenih podataka javnosti, ukazuje Savić.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) kaže za Danas da u odsustvu odgovora zvaničnih državnih organa, pritisak javnosti jedini može da promeni neke stvari. „U slučaju zaštitnika građana pokazalo se da javnost i te kako može da utiče na postupke. Mislim da će ono što je ombudsman započeo dobiti svoj epilog, upravo zahvaljujući podršci i pritisku javnosti - ističe Antonijević. On podseća da je bilo pritisaka i na Agenciju za borbu protiv korupcije, koja ne bi započela određene predmete da nije imala širu podršku. „Međutim, ako javnost bude jedini ventil i način da se stvari postave na svoje mesto, a nadležni nateraju da postupaju po zakonu, onda to nije dobro. To bi trebalo da bude samo prelazno rešenje, dok državne institucije ne ojačaju“. 

Izvor: www.danas.rs, K. Živanović