PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13  US, 55/14, 96/15  dr. zakon, 9/16  US, 24/18, 41/18, 41/18¬ - dr. zakon, 87/18 i 23/19), u članu 7. stav 1. tačka 104) tačka se zamenjuje zapetom.

Dodaje se tačka 105) koja glasi:

"105) kontrola saobraznosti je postupak pregleda dokumentacije i vozila ili reprezenta tipa vozila, odnosno uređaja, sklopova i opreme na vozilima i utvrđivanja njihove saobraznosti sa zahtevima propisa Republike Srbije, pravilnika Ujedinjenih nacija koji se primenjuju u Republici Srbiji, odgovarajućih propisa Evropske unije i kodovima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).ˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

"Postupak utvrđivanja statusa, oduzimanja statusa i razvrstavanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmer), sadržaj i način vođenja evidencije, kao i izgled i sadržaj identifikacione potvrde o vozilima od istorijskog značaja propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja.ˮ.

Član 2.

U članu 9. stav 2. tačka 25) tačka se zamenjuje zapetom.

Dodaje se tačka 26) koja glasi:

"26) utvrđuje status, oduzima status i razvrstava vozila od istorijskog značaja, izdaje identifikacione potvrde, vodi evidenciju i obezbeđuje bazu podataka za vozila od istorijskog značaja.ˮ.

Član 3.

U članu 101. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Na prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou na kome nema branika ili polubranika niti uređaja za davanje znakova kojima se najavljuje približavanje voza, učesnici u saobraćaju mogu da pređu preko železničke pruge tek pošto se prethodno zaustave i uvere se da prugom ne nailazi voz ili neko drugo vozilo koje se kreće po šinama.".

Član 4.

U članu 122. na kraju stava 2. dodaje se nova rečenica koja glasi:

"Uz zahtev se prilaže dokaz o uplaćenoj taksi.ˮ.

U stavu 3, posle reči: "vožnjeˮ dodaju se zapeta i reči: "koju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove pribavlja po službenoj dužnostiˮ.

Dodaje se stav 8. koji glasi:

"Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vodi evidenciju o izdatim dozvolama za vršenje probnih vožnji radi ispitivanja proizvedenog ili prepravljenog motornog, odnosno priključnog vozila, u elektronskoj formi.ˮ.

Član 5.

U članu 137. stav 2. reči: "samo svetlima crvene bojeˮ zamenjuju se rečima: "dvobojnim svetlima crvene i žute bojeˮ.

Član 6.

Član 149. menja se i glasi:

"Član 149.

Za regulisanje saobraćaja na prelazu puta preko železničke pruge u nivou upotrebljavaju se semafori sa svetlima crvene i žute boje. Svetla moraju biti postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a žuto svetlo dole, odnosno po horizontalnoj osi, jedno pored drugog: crveno svetlo levo, a žuto svetlo desno.

Svetla iz stava 1. ovog člana imaju sledeće značenje:

1) crveno svetlo - zabranjen prolaz;

2) žuto svetlo - zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka i

3) trepćuće žuto svetlo - obaveza za sve učesnike u saobraćaju da se kreću uz povećanu opreznost zbog eventualnog nailaska voza jer semafor kojim se najavljuje približavanje voza nije ispravan ili se ne koristi, odnosno semafor i uređaj za zatvaranje saobraćaja na prelazu puta preko železničke pruge u nivou nije ispravan ili se ne koristi.

Na semafor iz stava 1. ovog člana može se dodati uređaj za davanje zvučnih znakova kojim se učesnici u saobraćaju obaveštavaju o tome da je dat svetlosni saobraćajni znak kojim se najavljuje približavanje voza, odnosno spuštanje uređaja za zatvaranje saobraćaja na prelazu puta preko železničke pruge.ˮ.

Član 7.

Član 153. menja se i glasi:

"Član 153.

Prelaz puta preko železničke pruge mora biti obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom.

Na prelazu puta sa savremenim kolovoznim zastorom (asfalt, beton, kocka i sl.) preko železničke pruge u nivou postavljaju se semafori kojima se reguliše saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge i branici ili polubranici, u skladu sa propisima kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Branicima i polubranicima kojima se zabranjuje i sprečava prelazak vozila preko železničke pruge, može se dodati uređaj za davanje zvučnih znakova koji upozoravaju na spuštanje branika ili polubranika i približavanje voza.

Kada su na prelazu puta preko železničke pruge postavljeni semafor, odnosno branici ili polubranici, a uređaj za njihovu upotrebu nije ispravan ili se ne koristi, semafor mora pokazivati trepćuće žuto svetlo.

Bliže propise u pogledu tehničkih karakteristika i načina postavljanja branika ili polubranika, izgled i tehničke karakteristike semafora, donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.ˮ.

Član 8.

U članu 181. st. 7. i 8. reči: "najmanje dve godineˮ brišu se.

Član 9.

U članu 182. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, učenicima vojnih škola i kadetima Vojne akademije, koji su položili vozački ispit za upravljanje vozilima S kategorije, probna vozačka dozvola za upravljanje vozilom kategorije V izdaje se sa rokom važenja od jedne godine.ˮ.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4, dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Licu koje prvi put položi vozački ispit za upravljanje vozilima A1, A2 ili A kategorije, umesto probne vozačke dozvole, izdaje se vozačka dozvola u skladu sa odredbama člana 179. ovog zakona, ako poseduje vozačku dozvolu za upravljanje vozilima AM i V kategorije.ˮ.

Dosadašnji st. 4-10. postaju st. 6-12.

Član 10.

U članu 247. stav 1. reči: "u roku od osam danaˮ zamenjuju se rečima: "na poziv policijskog službenika, u roku od osam dana od dana prijema pozivaˮ.

Član 11.

U članu 249. stav 2. menja se i glasi:

"Pre puštanja u saobraćaj vozila iz stava 1. ovog člana, prepravljenih vozila, kao i upotrebljavanih vozila, mora se utvrditi i da li ova vozila ispunjavaju propisane uslove u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno, za upotrebljavana vozila, njihove uređaje, sklopove i opremu, koji nisu usaglašeni sa jednoobraznim tehničkim uslovima iz stava 1. ovog člana, pre puštanja u saobraćaj, sprovodi se postupak provere u cilju utvrđivanja kojim tehničkim uslovima iz stava 1. ovog člana odgovaraju predmetna vozila odnosno njihovi uređaji, sklopovi i oprema, kao i prepravka vozila, u cilju usaglašavanja sa tehničkim uslovima i normativima.ˮ.

Stav 5. menja se i glasi:

"Ispitivanja pojedinačno proizvedenih vozila, prepravljenih vozila, odnosno upotrebljavanih vozila sprovodi Agencija. Agencija može ovlastiti pravno lice koje ispunjava propisane uslove da vrši ispitivanja pojedinačno proizvedenih vozila, prepravljenih vozila i upotrebljavanih vozila.".

Stav 6. menja se i glasi:

"Bliže uslove o postupku i načinu ispitivanja pojedinačno proizvedenih, odnosno prepravljenih vozila, odnosno vozila koja se uvoze kao upotrebljavana, postupku provere i ispitivanja upotrebljavanih vozila, njihovih uređaja, sklopova i opreme koji nisu usaglašeni sa jednoobraznim tehničkim uslovima, periodičnom pregledu vozila, uređaja za pogon vozila na alternativna goriva, načinu izdavanja uverenja, uslovima koje mora ispunjavati pravno lice koje vrši ispitivanja, izdavanju potvrda o ispravnosti uređaja za pogon vozila na alternativna goriva, načinu vođenja evidencije o obavljenim ispitivanjima i načinu provere ispunjenosti uslova od strane pravnog lica, kao i obrazac zahteva, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog Agencije.ˮ.

U stavu 8. posle reči: "licaˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i obrascu zahteva,ˮ.

Član 12.

U članu 250. stav 1. menja se i glasi:

"Prepravka vozila mora biti izvršena u skladu sa smernicama proizvođača vozila, kada smernice za takvu vrstu prepravke postoje, osim u slučaju kada proizvođač, odnosno predstavnik proizvođača u Republici Srbiji, da saglasnost da se prepravka može izvršiti uz odstupanje od smernica proizvođača. Ukoliko za datu prepravku ne postoje smernice proizvođača vozila, prepravka se može izvršiti prema pravilima struke, uz ispunjenje zahteva propisa koji bliže uređuju ispitivanje vozila.ˮ.

U stavu 2. reči: "završene najmanje akademske studije drugog stepena (master)ˮ zamenjuju se rečima: "najmanje stručni naziv master inženjer mašinstva, odnosno diplomirani inženjer mašinstvaˮ.

U stavu 6. reči: "se pojedinačno proizvodi i prepravljaˮ zamenjuju se rečima: "je pojedinačno proizvedeno ili prepravljenoˮ. Posle tačke, dodaje se nova rečenica koja glasi: "Izuzetno, ispitivanje se može izvršiti bez tehničke dokumentacije za određene vrste prepravki, u skladu sa propisom koji uređuje bliže uslove o postupku i načinu ispitivanja pojedinačno proizvedenih i prepravljenih vozila.ˮ.

Član 13.

U članu 263. stav 4. posle reči: "ispita za kontrolora tehničkog pregledaˮ dodaju se zapeta i reči: "načinu i uslovima za izdavanje dozvole (licence) za kontrolora tehničkog pregledaˮ, a posle reči: "obuku i seminare za unapređenje znanja i veština kontrolora tehničkog pregledaˮ dodaju se zapeta i reči: "vršenja stručnog nadzoraˮ.

Član 14.

U članu 264. stav 3. prva rečenica briše se.

Posle stava 12. dodaje se stav 13. koji glasi:

"Izuzetno od odredaba st. 2. i 4. ovog člana, novoproizvedeno vozilo (vozilo koje je proizvedeno u godini koja prethodi datumu prve registracije, odnosno u godini kada se prvi put registruje), koje je prvi put registrovano u Republici Srbiji, prvom redovnom tehničkom pregledu podvrgava se najkasnije nakon dve godine od dana prve registracije.ˮ.

Član 15.

U članu 275. stav 1. tačka 14) tačka se zamenjuje zapetom.

Dodaje se tačka 15) koja glasi:

"15) registarske tablice za vozila od istorijskog značaja (oldtajmere).ˮ.

Član 16.

U članu 297. stav 1. reči: "a posebno uslovima u pogledu vremena upravljanja i odmora vozača,ˮ brišu se.

U stavu 2. reči: "uslovima u pogledu vremena upravljanja i odmora vozača,ˮ brišu se.

Član 17.

U članu 301. stav 2. briše se.

Član 18.

U članu 307. stav 7. reči: "ako ono obavesti u pisanom obliku taj organ da je prestalo da obavlja obuku kandidata za vozačeˮ brišu se.

Posle stava 7. dodaju se novi st. 8-10. koji glase:

"Organ iz stava 1. ovog člana doneće rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za osposobljavanje kandidata za vozače, ako privredno društvo podnese obaveštenje da prestaje sa obavljanjem obuke kandidata za vozače, u roku od 15 dana od dana od podnošenja obaveštenja.

Privredno društvo prestaje sa obavljanjem poslova osposobljavanja kandidata za vozače narednog dana od dana dostavljanja obaveštenja.

Obaveštenje se može dostaviti i u elektronskoj formi u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument i elektronsko poslovanje.ˮ.

Dosadašnji st. 8-13. postaju st. 11-16.

U dosadašnjem stavu 14. koji postaje stav 17. posle reči: "dozvoleˮ dodaju se reči: "i rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za osposobljavanje kandidata za vozačeˮ.

Posle stava 17. dodaje se stav 18. koji glasi:

"Organ iz stava 1. ovog člana vodi evidenciju pravnih lica kojima je oduzeto ovlašćenje, odnosno koja su prestala da obavljaju obuke kandidata za vozače, uz navođenje razloga oduzimanja ili prestanka obavljanja delatnosti, u elektronskom obliku.ˮ.

Član 19.

U članu 308. stav 4. reči: "ako bude obavešteno u pisanom obliku da je privredno društvo prestalo da obavlja tehničke preglede vozila,ˮ brišu se.

Posle stava 4. dodaju se novi st. 5-7. koji glase:

"Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove doneće rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za vršenje tehničkih pregleda vozila, ako privredno društvo podnese obaveštenje da prestaje sa obavljanjem poslova tehničkih pregleda vozila, u roku od 15 dana od dana podnošenja obaveštenja.

Privredno društvo prestaje sa obavljanjem poslova tehničkih pregleda vozila narednog dana od dana dostavljanja obaveštenja.

Obaveštenje se može dostaviti i u elektronskoj formi, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument i elektronsko poslovanje.ˮ.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 8.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 9, posle reči: "ovlašćenja u elektronskom oblikuˮ dodaju se reči: "i rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za vršenje tehničkih pregleda vozilaˮ.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 10.

Član 20.

U članu 326. stav 1. tačka 19) menja se i glasi:

"19) člana 153. st. 1, 2 i 4,ˮ.

Član 21.

U članu 328. stav 2. tačka 15) menja se i glasi:

"15) člana 153. st. 1, 2 i 4,ˮ.

Član 22.

Odredba člana 11. stav 1. ovog zakona (izmenjeni član 249. stav 2. osnovnog teksta Zakona) koja se odnosi na upotrebljavana vozila, njihove uređaje, sklopove i opremu koji nisu u potpunosti usaglašeni sa jednoobraznim tehničkim uslovima, počinje da se primenjuje nakon šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 23.

Podzakonski akti utvrđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 24.

Obavezuje se upravljač železničke infrastrukture da semafore koji najavljuju približavanje voza na svim prelazima preko pruge u nivou, koji su u upotrebi i koji se nalaze na putu na dan stupanja na snagu ovog zakona, zameni sa semaforima sa dvobojnim svetlima u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredba člana 137. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - US, 24/18, 41/18, 41/18 - dr. zakon, 87/18 i 23/19), prema kojoj se na prelazu puta preko železničke pruge saobraćaj vozila reguliše samo svetlima crvene boje i odredba člana 149. istog zakona prema kojoj se svetlosni saobraćajni znakovi kojima se najavljuje približavanje voza prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou daju naizmeničnim paljenjem dva crvena trepćuća svetla u obliku kruga, što označava obavezu učesnika u saobraćaju da se zaustave, primenjuju se na prelazima puta preko železničke pruge regulisanim u skladu sa navedenim odredbama, do zamene semafora u skladu sa odredbama ovog zakona, a najkasnije tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

1. Određivanje problema koje Zakon treba da reši

Izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predlaže se usled brojnih inicijativa Privredne komore Srbije i udruženja prevoznika.

Naime, ukazano je da se u privrednim društvima koja zapošljavaju profesionalne vozače poslednjih godina beleži konstantan nedostatak kvalifikovanih kadrova. Takođe, starosna struktura zaposlenih vozača u drumskom saobraćaju je veoma nepovoljna, sa prosečnom starošću blizu 55 godina, jer se veliki broj mladih profesionalnih vozača opredeljuje za rad u drugim zemljama, gde takođe postoji potreba za ovim kadrom, a uslovi su znatno povoljniji.

Ovaj problem se jednako manifestuje u prevozu putnika i u prevozu robe, odnosno tereta, da bi od 1. januara 2019. godine dobio najznačajnije razmere, imajući u vidu da je u Evropskoj uniji, zbog potreba za vozačima kamiona i autobusa, potpuno izvesno otvaranje tržišta rada i ukidanje administrativnih prepreka za zaposlenje naših građana u Nemačkoj.

Usled deficita ovih vozača, neposredno je ugrožena i bezbednost saobraćaja, jer, kako selekcija nije moguća, angažuju se svi raspoloživi ljudski resursi za poslove vozača autobusa, uz jedini uslov - da poseduju vozačku dozvolu za D kategoriju.

Ovim izmenama se otklanja dosadašnji nedostatak Zakona koji je predstavljao prepreku za prepravke upotrebljavanih motornih vozila, kada se prilikom njihovog uvoza utvrdi da nisu u potpunosti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima u skladu sa Sporazumom o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa, što je dugogodišnja uspešna praksa u razvijenim državama, poput Savezne Republike Nemačke. Neusaglašenosti motornih vozila namenjenih tržištima u kojima se ne sprovode jednoobrazni tehnički uslovi za vozila se u nekim slučajevima mogu otkloniti prepravkama, uglavnom na svetlosnim i svetlosno-signalnim uređajima, uređajima za kontrolu i davanje znakova (odnosno instrument tabli vozila), uz utvrđivanje graničnih vrednosti izduvne emisije. Ispitivanje će se vršiti prema bližim uslovima u propisu o ispitivanju vozila u odgovarajućoj proceduri.

Takođe, ovim izmenama obuhvaćene su i odredbe o prelazu puta preko pruge, gde se, po ugledu na razvijenije evropske zemlje uvode dvobojni semafori, koji su se pokazali kao efikasnije rešenje, i iz kog razloga se očekuje jednostavnije i jeftinije održavanje i ugrađivanje semafora za regulisanje ovih prelaza. Ovde je značajna novina uvođenje novog signalnog pojma kojim se učesnik u drumskom saobraćaju informiše da je uređaj na putno-pružnom prelazu u kvaru i da se kretanje vrši uz povećanu opreznost, što je od posebnog značaja za prelaze na kojima nema polubranika.

Ujedno, ovim izmenama Zakona se pojašnjava i pojednostavljuje postupak utvrđivanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmera).

Pored iznetog, ovim izmenama i dopunama su ugrađene preporuke za optimizaciju postupaka koje Vlada RS usvojila uz Program za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative "e-PAPIR" za period 2019. - 2021. godine, i kojima su optimizovani pojedini elementi administrativnih postupaka, kao što su rokovi i obrasci zahteva, bliže je propisana provera ispunjenosti uslova i potrebne dokumentacije za sprovođenje postupka, kao i sam postupak, vođenje javno dostupne evidencije i ukidanje vremena važenja akta.

Preporuke za optimizaciju koje se odnose na izmene i dopune Predloga zakona date su u postupcima:

03.00.0003 Dozvola za vršenje probnih vožnji radi ispitivanja proizvedenog ili prepravljenog motornog, odnosno priključnog vozila;

03.00.0004 Ovlašćenje za vršenje tehničkih pregleda vozila;

03.00.0005 Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za vršenje tehničkih pregleda vozila i

03.00.0007 Rešenje o oduzimanju dozvole za osposobljavanje kandidata za vozače.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Štite se ekonomski interesi Republike Srbije i doprinosi se boljoj bezbednosti saobraćaja.

3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta

Razmatranje problema deficita profesionalnih vozača planirano je prilikom izrade novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Međutim, kako je procedura za donošenje novog zakona dugotrajnije prirode, izmena Zakona je jedino rešenje. Takođe, izmenama Zakona se omogućava sprovođenje Programa ePapir koji je Vlada RS usvojila 11. jula 2019. godine.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona je i jedino rešenje za napred navedene probleme.

Samo izmenom Zakona može se postići navedeni cilj, jer je Zakonom utvrđen uslov posedovanja vozačke dozvole S, odnosno S1 kategorije u trajanju od najmanje dve godine, kako bi se dobila vozačka dozvola D, odnosno D1 kategorije.

Takođe, samo izmenama Zakona je moguće propisati uslove i način način provere ispunjenosti uslova, kao i elemente administrativnog postupka, kao što su rokovi, dokumentacija i drugi elementi.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Predloga zakona, kojim se menja član 7. Zakona, uvodi se pojam "kontrola saobraznostiˮ, kako bi se stvorila celina u Zakonu u pogledu odredaba koje se odnose na ispitivanje vozila. Takođe, u stavu 4. je predviđeno da, umesto Vlade, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja, propisuje postupak utvrđivanja statusa, oduzimanja statusa i razvrstavanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmer), sadržaj i način vođenja evidencije, kao i izgled i sadržaj identifikacione potvrde o vozilima od istorijskog značaja.

U članu 2. Predloga zakona, kojim se menja član 9. Zakona predviđeno je da Agencija za bezbednost saobraćaja utvrđuje status, oduzima status i razvrstava vozila od istorijskog značaja, izdaje identifikacione potvrde, vodi evidenciju i obezbeđuje bazu podataka za vozila od istorijskog značaja.

U članu 3. Predloga zakona dopunjuje se član 101. Zakona, kao posledica izmene člana 153.

U članu 4. Predloga zakona, u cilju preciziranja dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole o ispunjavanju uslova za probnu vožnju, propisivanja da se podaci pribavljaju po službenoj dužnosti u skladu sa članom 9. St. 3. i 4. i članom 103. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RSˮ, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje) i usaglašavanja sa članom 10. Zakona o elektronskoj upravi ("Službeni glasnik RSˮ, broj 27/18), koji, između ostalog, propisuje da organi uspostavljaju i vode evidencije u elektronskom obliku, dopunjuje se član 122. Zakona.

U članu 5. Predloga zakona kojim se menja član 137. Zakona, uvode se dvobojni semafori, koji su se pokazali kao efikasnije rešenje, i iz kog razloga se očekuje jednostavnije i jeftinije održavanje i ugrađivanje semafora za regulisanje ovih prelaza.

U članu 6. Predloga zakona, kojim se menja član 149. Zakona, uvodi se novi signalni pojam kojim se učesnik u drumskom saobraćaju informiše da je uređaj na putno-pružnom prelazu u kvaru i da se kretanje vrši uz povećanu opreznost, što je od posebnog značaja za prelaze na kojima nema polubranika.

U članu 7. Predloga zakona, kojim se menja član 153. Zakona, u cilju usklađivanja sa propisima železničkog saobraćaja.

U članu 8. Predloga zakona, kojim se menja član 181. Zakona, briše se vremenski uslov koji je utvrđen uz uslov posedovanja vozačke dozvole S, odnosno S1 kategorije, pre sticanja vozačke dozvole D, odnosno D1 kategorije.

U članu 9. Predloga zakona, kojim se menja član 182. Zakona, na inicijativu upućenu u skladu sa javnom raspravom, u pogledu izdavanja (probne) vozačke dozvole. Na inicijativu upućenu u skladu sa javnom raspravom, izvršena je dopuna koja se odnosi na učenike vojnih škola i kadete Vojne akademije, imajući u vidu da je u članu 180. već propisano da ova lica mogu steći vozačku dozvolu za upravljanje vozilima S kategorije sa 18 godina.

U članu 10. Predloga zakona, kojim se menja član 247. Zakona, vrši se preciziranje norme tako što se određuje organ kome vlasnik, odnosno korisnik vozila treba da da podatke i dokaze.

U članu 11. Predloga zakona menja se član 249. Zakona, jer se pokazalo da je dosadašnji nedostatak odredaba ovog člana predstavljao prepreku za prepravke upotrebljavanih motornih vozila, kada se prilikom njihovog uvoza utvrdi da nisu u potpunosti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima u skladu sa Sporazumom o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa, što je dugogodišnja uspešna praksa u razvijenim državama, poput Savezne Republike Nemačke. Neusaglašenosti motornih vozila namenjenih tržištima u kojima se ne sprovode jednoobrazni tehnički uslovi za vozila se u nekim slučajevima mogu otkloniti prepravkama, uglavnom na svetlosnim i svetlosno-signalnim uređajima, uređajima za kontrolu i davanje znakova (odnosno instrument tabli vozila), uz utvrđivanje graničnih vrednosti izduvne emisije. Ispitivanje će se vršiti prema bližim uslovima u propisu o ispitivanju vozila u odgovarajućoj proceduri. Takođe, gramatički je usklađen termin "prepravljena vozilaˮ, umesto termina "vozila koja se prepravljajuˮ.

U članu 12. Predloga zakona, menja se član 250. Zakona u stavu 1, kojim se propisuje da se prepravka može izvršiti na osnovu smernica proizvođača, osim u slučaju kada proizvođač, odnosno predstavnik proizvođača u Republici Srbiji, da saglasnost da se prepravka može izvršiti uz odstupanje od smernica proizvođača. Takođe, u slučaju da za datu prepravku ne postoje smernice proizvođača vozila, predviđeno je da se prepravka može izvršiti prema pravilima struke, uz ispunjenje zahteva propisa koji bliže uređuju ispitivanje vozila. Preciziran je stepen obrazovanja koji se zahteva za lice koje sačinjava i potpisuje tehničku dokumentaciju na osnovu koje se vrši pojedinačna proizvodnja, odnosno prepravka vozila. Takođe, u stavu 6. dodata je rečenica kojom se pravi izuzetak od potrebe za postojanjem tehničke dokumentacije za sve vrste prepravki, koje će biti propisane podzakonskim aktom.

U članu 13. Predloga zakona dopunjuje se član 263. Zakona u delu koji se odnosi na podzakonski akt koji donosi ministar za unutrašnje poslove, a koji se tiče kontrolora tehničkog pregleda vozila.

U članu 14. Predloga zakona kojim se menja član 264. Zakona, proširuje se dejstvo izuzetka za novoproizvedena vozila od pravila za redovne tehničke preglede time što se obuhvata i redovan šestomesečni tehnički pregled, pored redovnog godišnjeg tehničkog pregleda.

U članu 15. Predloga zakona dopunjuje se 275. stav 1. Zakona dodavanjem registarskih tablica za vozila od istorijskog značaja.

U članu 16. Predloga zakona, na inicijativu upućenu u skladu sa javnom raspravom, u članu 297. Zakona brišu se reči koje se odnose na vreme upravljanja i odmora vozača, imajući u vidu da je usvojen poseban Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, na osnovu kojeg je propisano ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta u vezi sa vođenjem evidencija iz ove oblasti, kao i ovlašćenje nadzornim organima da vrše sprovođenje tog zakona i na putu i u prostorijama prevoznika.

U članu 17. Predloga zakona, na inicijativu upućenu u skladu sa javnom raspravom, briše se stav 2. u članu 301. Zakona.

U članu 18. Predloga zakona, menja se član 307. Zakona, radi digitalizacije i pojednostavljenja postupka podnošenja nadležnom organu obaveštenja o prestanku rada od strane privrednih subjekata koji žele da prestanu da obavljaju delatnost osposobljavanja kandidata za vozače, odnosno koji su prestali da obavljaju obuke kandidata za vozače; postupanja po obaveštenju i vođenja evidencije u elektronskom obliku pravnih lica kojima je oduzeta dozvola, odnosno koja su prestala da obavljaju obuke kandidata za vozače.

U članu 19. Predloga zakona, u skladu sa izmenama člana 307, menja se i član 308. Zakona, tj. na isti način se digitalizuje i pojednostavljuje postupak podnošenja obaveštavanja Ministarstvu unutrašnjih poslova o tome da je privredno društvo prestalo da obavlja tehničke preglede vozila, kao i postupanje po obaveštenju i postupak dostavljanja rešenja o oduzimanju dozvole (licence) za vršenje tehničkog pregleda vozila, odnosno postupak se sprovodi podnošenjem obaveštenja privrednog subjekta, subjekat prestaje sa radom narednog dana od dana dostavljanja obaveštenja nadležnom organu, a nadležni organ donosi rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za vršenje tehničkih pregleda vozila, kojim se konstatuje prestanak obavljanja poslova tehničkih pregleda vozila, a u postupku vršenja nadzora donosi rešenje kojim se oduzima dozvola.

U čl. 20. i 21. Predloga zakona menjaju se kaznene odredbe Zakona, čl. 326. i 328, u vezi sa izmenama člana 153. Zakona.

U čl. 22-25. Predloga zakona su prelazne i završne odredbe.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije potrebno obezbediti sredstva sa razdela 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na osnovu ove izmene Zakona očekuje se smanjenje priliva sredstava u budžet Republike Srbije, po osnovu redovnih tehničkih pregleda, u iznosu od 4.500.000,00 dinara na godišnjem nivou.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 95/18 i 72/19) u članu 3. B. predviđeno je zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Svetska banka) za Regionalni projekat trgovine i transportnih olakšica do 40.000.000 USD, odnosno 35.000.000 EUR. S tim u vezi, potpisan je Sporazum o zajmu 7. maja 2019. godine, a ratifikovan je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 21. maja 2019. godine ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovoriˮ, broj 6/19). Projekat se sastoji od četiri komponente, od kojih Komponenta 2 obuhvata modernizaciju putnih prelaza na javnoj železničkoj infrastrukturi. Ukupan iznos sredstava koji je predviđen za modernizaciju putnih prelaza je 11,45 miliona evra. Predviđeno je da će se sa radovima na modernizaciji putnih prelaza započeti 2020. godine.

U okviru razdela 22 - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, funkcija 450 - Saobraćaj, Program - 0702 Realizacija infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju, Projekat Regionalni projekat trgovine i transportnih olakšica, 511 - Zgrade i građevinski objekti iz izvora 11 - Primanja od inostranih zaduživanja predviđen je utrošak u iznosu od 450.000.000 dinara u 2020. godini, a u 2021. godini - 500.000.000 dinara, a ostatak kreditnih sredstava planirano je da se povuče u iznosu od 424.000.000. dinara u 2022. godini.

ANALIZA EFEKATA

1. UVOD

 Naziv dokumenta

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

 Oblast planiranja i sprovođenja javnih politika koju pokriva

Ovim zakonom uređuju se sistem bezbednosti saobraćaja na putevima, upravljanje bezbednošću saobraćaja, pravila saobraćaja (koja podrazumevaju i saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge), ponašanje učesnika u saobraćaju, nadležnosti i odgovornosti subjekata bezbednosti saobraćaja, ograničenja saobraćaja, saobraćajna signalizacija (koja podrazumeva i semafore i obeležavanje prelaza puta preko železničke pruge), znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozače, polaganje vozačkih ispita, uslovi za upravljanje vozilom, izdavanje vozačkih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehnički pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlašćenja koji se primenjuju u saobraćaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima. Ovim zakonom uređuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobraćaja.

2. ANALIZA POSTOJEĆEG STANjA

 Informacije o postojećem stanju i potrebama za intervencijom u cilju postizanja željene promene

Izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predlaže se usled brojnih inicijativa Privredne komore Srbije, udruženja prevoznika međunarodne asocijacije udruženja proizvođača opreme za vozila, kao i upravljača javne železničke infrastrukture "Infrastruktura železnice Srbijeˮ a.d. u vezi unapređenja sistema svetlosnih signalnih uređaja na putnim prelazima u Republici Srbiji.

Na železničkim prugama u Republici Srbiji na 3.724,5 km javnih železničkih pruga postoji 2131 putnih prelaza, od toga 1591 putnih prelaza su opremljeni samo sa drumskim saobraćajnim znacima i obezbeđenom zonom preglednosti (bez signalno sigurnosnih uređaja), 289 putnih prelaza je opremljeno sa automatskim polubranicima sa semaforima i drumskim saobraćajnim znacima, 221 putna prelaza je opremljeno sa branicima i saobraćajnim znacima, 27 putnih prelaza je opremljeno sa semaforima i drumskim saobraćajnim znacima i na 2 putna prelaza se saobraćaj obezbeđuje neposrednim regulisanjem saobraćaja na licu mesta.

 Projekcija željenog stanja, do koga će se doći promenom

Štite se ekonomski interesi Republike Srbije i doprinosi se boljoj bezbednosti saobraćaja.

Ovim izmenama obuhvaćene su i odredbe o regulisanju saobraćaja na prelazu puta preko železničke pruge, gde se, po ugledu na razvijenije evropske zemlje uvode dvobojni semafori, koji su novima u Republici Srbiji. Isti su se pokazali kao efikasnije i bezbednije rešenje, i iz tog razloga se očekuje jednostavnije i jeftinije održavanje i ugrađivanje semafora za regulisanje ovih prelaza. Na ovaj način postići će se ujednačavanje sa drumskom signalizacijom gde crveno svetlo na semaforu označava zabranjen prolaz i preko putnog prelaza. Jasnost informacije signalnih pojmova je naročito važna i najznačajniji efekat se očekuje na prelazima na kojima pored semafora nisu ugrađeni polubranici.

Takođe, pojašnjava i pojednostavljuje postupak utvrđivanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmera), ali i postupci ispitivanja prepravljenih vozila u oblasti odobrenja tehničke dokumentacije za lakše prepravke vozila.

 Označavanje problema, njihovih uzroka i posledica

Problem nedostatka kvalifikovanih kadrova se jednako manifestuje u prevozu putnika i u prevozu robe, odnosno tereta, da bi od 1. januara 2019. godine dobio najznačajnije razmere, imajući u vidu da je u Evropskoj uniji, zbog potreba za vozačima kamiona i autobusa, potpuno izvesno otvaranje tržišta rada i ukidanje administrativnih prepreka za zaposlenje naših građana u Nemačkoj.

Takođe, neusaglašenosti motornih vozila namenjenih američkom ili azijskom tržištu sa evropskim jednoobraznim tehničkim uslovima za vozila može se otkloniti relativno jednostavnim prepravkama, uglavnom na svetlosnim i svetlosno-signalnim uređajima, uređajima za kontrolu i davanje znakova (odnosno instrument tabli vozila), kao i graničnih vrednosti izduvne emisije. Obavezno odobrenje tehničke dokumentacije kod lakših prepravki (npr. kod ugradnje TNG ili uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila…) usled primene propisanih odredbi za sve prepravke je suštinski nepotrebno administrativno usložnjavanje i poskupljenje postupka imajući u vidu da za ove zanatske rutinske prepravke postoje uputstva proizvođača uređaja, i da za te prepravke nije potrebno sastavljati složeniju tehničku dokumentaciju. Odobravanje takve dokumentacije u praksi neće imati efekta na povećanje kvaliteta prepravke i ispitivanja. Za lakše slučajeve prepravki vozila nije potrebno sprovoditi ovu obavezu.

Konačno, imajući u vidu povećan broj nesreća i nezgoda na putnim prelazima preko pruge, koji je povećan sa 49 u 2015. godini na 55 u 2018. godini, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa "Infrastrukturom železnice Srbijaˮ a.d. - upravljač javne železničke infrastrukture pokrenuli su novi investicioni ciklus za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putnim prelazima kojim bi povećali broj putnih prelaza opremljenih sa savremenim svetlosnim signalnim uređajima - semaforima. Postojeći sistem sa trepćućim crvenim svetlima i polubranicima ili branicima je izuzetno zahtevan, investiciono skup i složen za održavanje. Zbog toga se upravljač opredelio za savremeni sistem sa dvobojnim semaforima. Predloženi sistem dvobojnih semafora nije predviđen u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, što će da se reši ovim izmenama Zakona. Na ovaj način postići će se ujednačavanje sa drumskom signalizacijom gde crveno svetlo na semaforu označava zabranjen prolaz i preko putnog prelaza.

 Identifikacija uslova za stvaranje promene

Samo izmenom Zakona mogu se rešiti navedeni problemi. Zakonom je utvrđen uslov posedovanja vozačke dozvole S, odnosno S1 kategorije u trajanju od najmanje dve godine, kako bi se dobila vozačka dozvola D, odnosno D1 kategorije.

Utvrđena je i obaveza pribavljanja potvrda predstavnika proizvođača vozila o načinu prepravke za sve slučajeve ispitivanja uključujući i lakše slučajeve ispitivanja, utvrđena je obaveza odobrenja tehničke dokumentacije za sve prepravke, i utvrđena je obaveza da se uverenja mogu izdavati za samo potpuno homologovana vozila.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima otklanjuju se prepreke koje postoje u Zakonu kada je u pitanju materija koja se odnosi na putne prelaze preko pruge i omogućuje intezivnija modernizacija putnih prelaza.

 Identifikacija mogućih rizika da do promene ne dođe

Nisu prepoznati takvi rizici.

3. INFORMACIJE O REZULTATIMA SPROVEDENE ANALIZE EFEKATA

1) Označenje opšteg cilja - projekcije, odnosno vizije željenog stanja

Unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima i putnim prelazima preko pruge i zaštita ljudi i imovine.

2) Označenje pokazatelja efekata javne politike, na osnovu kojih će se vrednovati postignutost opšteg cilja, uz obavezno navođenje bazne vrednosti

Efekat koji se želi postići je - odgovornije ponašanje učesnika u saobraćaju na putevima Republike Srbije.

Postojeće stanje kao bazna vrednost je visoka neusaglašenost ispitivanja sa ispitivanjem vozila u zemljama unutar EU, cilj odnosno krajnja vrednost je potpuna usklađenost ovog postupanja.

Na osnovu podataka upravljača javne železničke infrastrukture, na putnim prelazima na železničkim prugama u Republici Srbiji su ostvareni sledeći pokazatelji bezbednosti saobraćaja:

• Broj nesreća i nezgoda po godinama: 2014.-53, 2015.-49, 2016.-55, 2017.-57. i 2018.-55;

• Broj usmrćenih u nesrećama i nezgodama po godinama: 2014.-9, 2015.-3, 2016.-10, 2017.-8 i 2018.-14;

• Ukupan broj nesreća i nezgoda na javnim železničkim prugama po godinama: 2014.-564, 2015.-602, 2016.-439, 2017.-598 i 2018.-548.

Cilj je da se ovaj broj smanji.

3) Označenje posebnih ciljeva, koji doprinose ostvarenju opšteg cilja

1. Rešavanje problema nedostatka profesionalnih vozača autobusa.

2. Podizanje nivoa odgovornosti vlasnika vozila.

3. Olakšavanje učestvovanja novoproizvedenih vozila u saobraćaju na putevima u Republici Srbiji.

4. Unapređenje rada saobraćajne policije,

5. Inoviranjem odredaba koje se tiču putnih prelaza preko pruge doprineće povećanoj opreznosti učesnika u saobraćaju prilikom nailaska na ove prelaze, a samim tim doprineće smanjenju broja nesreća i nezgoda na putnim prelazima, odnosno doprineće povećanju bezbednosti u železničkom sobraćaju i bezbednosti na putevima.

6. U vezi predloženih izmena iz oblasti ispitivanja vozila ciljevi su zaštita potrošača, povećanje konkurentnosti u ponudi vozila i usaglašavanje postupanja u oblasti vozila sa državama članicama EU.

4) Označenje pokazatelja ishoda posebnih ciljeva, na osnovu kojih će se vrednovati postignutost tog cilja

Ishodi koji se žele postići su - olakšavanje sticanja neophodne kategorije vozačke dozvole za vozače autobusa, obavezivanje vlasnika vozila na davanje podataka o licu koje je upravljalo vozilom, povećanje dinamike učestvovanja novoproizvedenih vozila u saobraćaju na putevima u Republici Srbiji, povećanje efektivnosti rada saobraćajne policije.

Rešavanje dugogodišnjih problema fizičkih i pravnih lica po pitanju dobijanja pozitivnog akta, odnosno omogućavanje efikasnijeg i bržeg ispunjavanja zakonske obaveze od strane fizičkih i pravnih lica za registrovana vozila i vozila koja su uvezena kao upotrebljavana.

Pokazatelj ishoda je mera usaglašenosti postupaka ispitivanja vozila sa postupcima u državama članicama EU, niži troškovi ispitivanja vozila kod lakših prepravki, i smanjenje materijalnih gubitaka koji nastaju prilikom odbijanja izdavanja uverenja za ispitano vozilo.

Vlada Republike Srbije za svaku poslovnu godinu zaključuje Ugovor o upravljanju javnom železničkom infrastrukturom sa upravljačem javne železničke infrastrukture - "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. Ugovor je sačinjen, kao ugovor o učinku, sa precizno definisanim ključni pokazatelji učinka (KPU) od kojih je jedan od pokazatelja broj nezgoda na putnim prelazima, primera radi za 2019. godinu ciljna vrednost ovog broja ne bi trebalo da bude veća od 50 nezgoda godišnje. Ugovorom se stimuliše upravljač javne železničke infrastrukture da unapređuje bezbednost saobraćaja i kvalitet održavanja železničke infrastrukture. Bilo je potrebno da se izvrše izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da bi se stvorili uslovi da upravljač javne železničke infrastrukture može da primeni savremene uređaje za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putnim prelazima ugradnjom dvobojnih semafora na putnim prelazima, a samim tim unapređuje se bezbednost saobraćaja na javnim železničkim prugama.

5) Označenje razmatranih opcija za postizanje posebnih ciljeva

Jedina opcija za postizanje navedenih posebnih ciljeva u oblasti ispitivanja vozila su predložene izmene propisanih odredbi.

6) Relevantne informacije o rezultatima sprovedene analize efekata u odnosu na razmatrane opcije i predložene mere

U državama članicama EU se svakodnevno ispituju vozila koja se uvoze sa vanevropskih tržišta, koja se prepravkom dovode u usaglašeno stanje sa propisima. Predložene mere će dovesti do ove mogućnosti i u Republici Srbiji što će rezultirati povećanjem mogućnosti izbora vozila i za uvoz u Republiku Srbiju, samim tim i boljim odnosom cena i kvaliteta vozila. Složenost ispitivanja rezultiraće razvojem postupaka ispitivanja.

(1) Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

 Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Među brojnim pokazateljima koji se prate u ovoj oblasti su usaglašenost postupaka sa propisanim postupcima u EU, starost vozila, nivo izduvne emisije, broj pređenih kilometara vozila koja se uvoze i broj odbijenih vozila koja su registrovana u državama članicama EU a koje kupuju neobavešteni kupci o važećim propisima uvoze u Srbiju uz plaćanje carinskih troškova.

 Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U predmetnim oblastima se sprovodi Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - US, 24/18, 41/18, 41/18 - dr. zakon, 87/18 i 23/19). Međutim, praksa je pokazala da su nužne izmene, odnosno dopune ovog zakona, kako bi se ostvarili gore navedeni ciljevi.

 Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Važeći propisi i dokumenti javnih politika su Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Takođe, za oblast ispitivanja vozila od značaja je i Strategija zaštite potrošača. Olakšanjem postupaka ispitivanja lakših prepravki i usaglašavanjem postupanja pri ispitivanju sa postupanjem u državama članicama EU otkloniće se nepotrebni nameti potrošačima i smanjiće se broj potrošača kojima se zbog važećih propisa ne mogu izdati uverenja pri uvozu vozila koja su registrovana u državama članicama EU.

 Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

U oblasti vozila su uočeni problemi fizičkih i pravnih lica po pitanju dobijanja pozitivnog akta. Uzroci su odredbe po kojima nije moguć uvoz visokokvalitetnih vozila proizvedenih za vanevropsko tržište, a koja se registruju i na evropskom tržištu, i odredbe o odobrenju tehničke dokumentacije prepravke čija će primena otežati postupak u slučajevima lakših prepravki vozila i odredbe o potvrdama načina prepravke ovlašćenih predstavnika proizvođača vozila.

 Koja promena se predlaže?

Predlaže se izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U oblasti vozila se predlaže ukidanje primene odredbi za odobrenje tehničke dokumentacije i pribavljanja potvrda predstavnika proizvođača o načinu prepravke vozila kod lakših prepravki vozila kao što su ugradnja uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, naknadno zatamnjenih stakala, i otvaranje mogućnosti ispitivanja vozila proizvedenih za vanevropska tržišta koja se uz dodatne prepravke mogu usaglasiti sa propisanim jednoobraznim tehničkim uslovima.

 Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Jedina opcija za postizanje navedenih ciljeva su predložene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

 Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena?

Ciljne grupe su svi učesnici u saobraćaju na putevima, i u širem smislu, potrošači.

 Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena.

 Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Ne.

 Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Ukoliko se odustane od intervencije, nakon donošenja bližih uslova za odobrenje tehničke dokumentacije prepravke vozila, oko 80 prepravljenih vozila dnevno iz ekonomskih, privrednih razloga ugradnjom uređaja i opreme za pogon vozila na TNG, uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, naknadnim zatamnjivanjem stakala će imati znatno složeniji, skuplji i dugotrajniji postupak ispitivanja kojem prethodi izrada nepotrebne tehničke dokumentacije od strane licenciranih inženjera, odobrenje te dokumentacije od strane ovlašćene laboratorije. Više od stotinu vozila je odbačeno u postupcima ispitivanja vozila usled neusaglašenosti propisa sa propisima u EU. Povećavaće se broj vozila koja se ne mogu ispitati u R. Srbiji, registrovanih u državama članicama EU koja nisu potpuno homologovana a koja se prepravkama mogu usaglasiti ili su već usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima. Troškovi ispitivanja vozila kod lakših prepravki vozila će biti značajno veći nakon propisivanja bližih uslova za registraciju inženjera koji sačinjavaju tehničku dokumentaciju, pravnih lica koji vrše prepravku vozila i tada moguće primene obaveznog odobrenja tehničke dokumentacije prepravke vozila.

 Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

U oblasti vozila druge države u okruženju nemaju odredbe u oblasti ispitivanja vozila vezane za odobrenje tehničke dokumentacije i saglasnosti sa načinom prepravke ovlašćenog predstavnika proizvođača. U državama članicama EU, nadležna tela ispituju pojedinačno usaglašenost vozila za vanevropska tržišta koja nisu u potpunosti homologovana bez pribavljanja navedenih potvrda i odobravanja tehničke dokumentacije prepravke vozila.

(2) Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

 Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva?

Radi unapređenja bezbednosti u saobraćaju na putevima i železnici, povećanja konkurentnosti u ponudi vozila i zaštite potrošača.

 Šta se predmetnom promenom želi postići?

Predmetnom promenom želi se postići sledeće:

1. Rešavanje problema nedostatka profesionalnih vozača autobusa.

2. Podizanje nivoa odgovornosti vlasnika vozila.

3. Olakšavanje učestvovanja novoproizvedenih vozila u saobraćaju na putevima u Republici Srbiji.

4. Unapređenje rada saobraćajne policije.

U oblasti ispitivanja vozila se želi postići ukidanje propisanih pribavljanja potvrda načina prepravke i odobrenja tehničke dokumentacije prepravke za lakše slučajeve prepravke vozila kao i ukidanje ograničenja mogućnosti ispitivanja vozila proizvednih za vanevropska tražišta koja se prepravkom mogu dovesti u potpuno usaglašeno stanje sa propisanim jednoobraznim tehničkim uslovima.

 Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Da.

 Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Pokazatelji učinka su sledeći:

1. Efekat koji se želi postići je - odgovornije ponašanje učesnika u saobraćaju na putevima Republike Srbije.

2. Ishodi koji se žele postići su - olakšavanje sticanja neophodne kategorije vozačke dozvole za vozače autobusa, obavezivanje vlasnika vozila na davanje podataka o licu koje je upravljalo vozilom, povećanje dinamike učestvovanja novoproizvedenih vozila u saobraćaju na putevima u Republici Srbiji, povećanje efektivnosti rada saobraćajne policije.

3. Rezultati koji se žele postići su - broj vozača koji su stekli pravo na upravljanje autobusom, broj procesuiranih prekršaja protiv lica koja su upravljala vozilom, nevršenje šestomesečnih tehničkih pregleda novoproizvedenih vozila, broj podnešenih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i broj izdatih prekršajnih naloga.

4. U vezi izmena u oblasti ispitivanja vozila, pokazatelji su:

- smanjenje troškova u postupcima ispitivanja,

- mera usaglašenosti postupaka ispitivanja vozila sa postupanjem u visokorazvijenim državama EU, preko kojih će moći da se utvrdi da ostvarenost zadatih ciljeva.

5. Vlada Republike Srbije je definisala sadržaj Ugovora o održavanju i upravljanju javne železničke infrastrukture, koji zaključuje za svaku poslovnu godinu sa upravljačem "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. Ugovor ima poglavlje "ključni pokazatelji učinka" od kojih je jedan broj ostvarenih nesreća i nezgoda u saobraćaju na svim železničkim prugama, odnosno utvrđeni su sledeći pokazatelji: broj sudara vozova, broj iskliznuća vozova i broj nezgoda na putnim prelazima. S obzirom da su putni prelazi deo železničke infrastrukture to je i upravljač javne železničke infrastrukture stimulisan da unapređuje bezbednost saobraćaja na putnim prelazima. Svake poslovne godine upravljač javne železničke infrastrukture podnosi kvartalno Izveštaj o realizaciji navedenog ugovora koji se dostavlja Vladi Republike Srbije radi informisanosti. Pored toga izveštaji o realizaciji godišnjeg programa izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja koji se dostavljaju na šest meseci sadrže podatke o broju nesreća na putnim prelazima. U skladu sa ostvarenim rezultatima Vlada daje saglasnost na izmene i dopune navedenog ugovora za svaku godinu gde se utvrđuju opredeljena finansijska sredstva i ključni pokazatelji učinka gde je jedan od pokazatelja broj nezgoda na putnim prelazima.

(3) Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

 Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

Razmatrano je rešavanje problema deficita profesionalnih vozača prilikom izrade novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Međutim, kako je procedura za donošenje novog zakona dugotrajnije prirode, a ove izmene su hitno potrebne, izmena Zakona je jedino rešenje.

"Status quo" opcija nije uzeta u obzir. Takođe, ova opcija vezano za postojeće stanje tehnike uređaja za upravljanje saobraćajem na putnim prelazima smatra se da je neodrživa imajući u vidu da se broj korisnika drumskih voznih sredstava povećava i da je potrebno sve učesnike u sabraćaju nedvosmisleno upozoriti na postojanje putnog prelaza i na način postupanja u njegovoj zoni. Potrebno je unaprediti zakonski okvir koji omogućava razvoj javne železničke infrastrukture, a samim tim i putnih prelaza.

 Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Nisu, jer je reč o zakonom definisanim normama, čiji je efekat praksa demantovala.

 Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Propisane su sankcije za nepoštovanje propisa.

 Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Da.

 Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Ne suštinski, samo logistički. Npr. radi se o signalno-sigurnosnim sistemima koji se fizički ugrađuju u železnički kolosek u zoni putnih prelaza i koji daju svetlosne signalne znakove prema učesnicima u saobraćaju na putevima. Informativno-edukativne mere su posebne aktivnosti koje ne mogu fizički da zamene signalno-sigurnosne uređaje na putnim prelazima. Ove mere su korisne i potrebne za podizanje opšteg nivoa svesti korisnika putnih prelaza o bezbednosnim rizicima pri prelasku preko pruge na mestu putnih prelaza.

U oblasti ispitivanja vozila ove mere bi eventualno uticale na smanjenje grešaka kupaca i šteta koje kupci imaju prilikom uvoza vozila, dok ne bi uticale na smanjenje troškova usled sprovođenja nepotrebnih odredaba u vezi sa lakšim prepravkama vozila.

 Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Da. Problem se ne može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora.

 Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Da.

 Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Izabrana je opcija izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - US, 24/18, 41/18, 41/18 - dr. zakon, 87/18 i 23/19)

(4) Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

 Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Izabrana opcija iz oblasti ispitivanja vozila će imati uticaj na neznatno povećanje javnih prihoda usled manjeg očekivanog povećanja broja ispitanih vozila.

 Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije potrebno obezbediti sredstva sa razdela 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na osnovu ove izmene Zakona očekuje se smanjenje priliva sredstava u budžet Republike Srbije, po osnovu redovnih tehničkih pregleda, u iznosu od 4.500.000,00 dinara na godišnjem nivou.

Kada su u pitanju putni prelazi, predložena opcija će se finasirati iz kreditnih sredstava iz postojećih kreditnih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama.

 Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije potrebno obezbediti sredstva sa razdela 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na osnovu ove izmene Zakona očekuje se smanjenje priliva sredstava u budžet Republike Srbije, po osnovu redovnih tehničkih pregleda, u iznosu od 4.500.000,00 dinara na godišnjem nivou.

 Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Za modernizaciju putnih prelaza koristiće se kreditna sredstva iz postojećih kredita i to iz kredita EBRD u procenjenoj vrednosti oko 10 miliona evra i iz kredita Svetske banke u procenjenoj vrednosti oko 11,45 miliona evra. Imajući u vidu veličinu sredstava i zaključene ugovore o kreditu nije moguća redsitribucija postojećih sredstava.

 Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Nema rashoda drugih institucija.

(5) Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

 Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Koristi su: povećanje stope zapošljavanja vozača, smanjivanje troškova u vezi sa vršenjem šestomesečnog tehničkog pregleda novoproizvedenih vozila.

Predložene izmene iz oblasti ispitivanja vozila će uticati na smanjenje troškova u privredi usled pojednostavljenja postupka i smanjenje ukupne cene ispitivanja, i usled povećanja konkurentnosti ponude vozila.

Na realizaciji ugradnje dvobojnih semafora na putnim prelazima očekuje se da uzmu aktivno učešće društva koja se bave izradom tehničko-projektne dokumentacije, društva koja se bave izradom kablova, društva koja se bave izradom komponenti signalnog uređaja i društva koja su izvođači radova na realizaciji građevinskih radova i elektrotehničkih radova.

 Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Poznato je da u Srbiji oko 20 kompanija ima u svom proizvodnom programu izradu dvobojnih semafora, pa samim tim zbog veće konkurentosti postojaće uticaj na cenu nabavke i izvođenja radova.

Zaštićeno je održavanje domaćih i međunarodnih autobuskih linija, kao i lakše i brže uključivanje novoproizvedenih vozila u saobraćaj na putevima u Republici Srbiji.

 Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Da, u skladu sa ekonomskim zakonima tržišta.

Omogućuje domaćim kompanijama da ostvare rezultate u sprovođenju investicionih projekata, što im stvara realnu osnovu za učešće na tenderima kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu.

 Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Izabrane opcija, u delu koji se odnosi na ugradnju dvobojnih semafora na putnim prelazima, može da utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija.

Izbor opcije i tehnologije se vrši naknadno pri izradi projektno-tehničke dokumentacije i opredeljivanju za investicinu realizaciju projekata. Ali se projektovanje ne radi po ovom zakonu, već po Zakonu o železnici i Zakonu o planiranju i izgradnji, tako da nije relevantno za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

 Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Utiče preko povećanja stope zaposlenosti.

 Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Povoljne.

(6) Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

 Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija iz oblasti ispitivanja vozila će uticati na smanjenje zbirnih troškova u postupku ispitivanja vozila i povećanje ponude i konkurentnosti vozila na tržištu.

Očekuje se da će građani imati koristi kroz unapređenje bezbednosti saobraćaja na putnim prelazima, jer su građani korisnici putnih prelaza kao učesnici u saobraćaju. Ova vrsta koristi nije merljiva.

Koristi su usklađene sa potrebama građana koji učestvuju kao putnici u autobuskom prevozu, kako na domaćim tako i na međunarodnim linijama.

 Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Efekti realizacije izabrane opcije neće štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije.

 Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Mere izabrane opcije najpre će pozitivno uticati na profesionalne vozače, a zatim i na vlasnike uvezenih upotrebljavanih motornih vozila, koja nisu u potpunosti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima u skladu sa Sporazumom o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa, ali i na vlasnike novoproizvedenih vozila, kada je reč o pojašnjenju obaveze redovnog šestomesečnog tehničkog pregleda. Takođe, izmene zakona treba da doprinesu opštoj bezbednosti svih učesnika u saobraćaju na putevima, a posebno na putno-pružnim prelazima.

 Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Brisanje vremenskog uslova koji je utvrđen uz uslov posedovanja vozačke dozvole S, odnosno S1 kategorije, pre sticanja vozačke dozvole D, odnosno D1 kategorije bi trebalo da ima pozitivan efekat na tržište rada, imajući u vidu da je ukazano da se u privrednim društvima koja zapošljavaju profesionalne vozače poslednjih godina beleži konstantan nedostatak kvalifikovanih kadrova. Takođe, starosna struktura zaposlenih vozača u drumskom saobraćaju je veoma nepovoljna, sa prosečnom starošću blizu 55 godina, jer se veliki broj mladih profesionalnih vozača opredeljuje za rad u drugim zemljama, gde takođe postoji potreba za ovim kadrom, a uslovi su znatno povoljniji.

 Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Omogućen je ravnopravan tretman.

 Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Da, u skladu sa ekonomskim zakonima tržišta prema ekonomski opravdanom obimu.

*Pitanja pod rednim br. 7) i 8) nisu relevantna za ovaj izveštaj.

(7) Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

Izabrana opcija ne utiče na životnu sredinu, kvalitet i strukturu ekosistema, zdravlje ljudi.

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

 Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

U članu 1. Predloga zakona, kojim se menja član 7. Zakona predviđeno je da, umesto Vlade, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja, propisuje postupak utvrđivanja i razvrstavanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmer), oduzimanje statusa vozila od istorijskog značaja, uslove za dobijanje ovlašćenja za vršenje poslova utvrđivanja i razvrstavanja, kao i način vođenja evidencije o vozilima od istorijskog značaja.

 Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije.

 Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Nije bilo potrebno izvršiti restruktuiranje.

 Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima, a izmenom odredaba o putno-pružnim prelazima se bezbednost saobraćaja na putevima usklađuje sa propisima o železničkom saobraćaju.

 Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Izabrana opcija pozitivno utiče na vladavinu prava, dok je uticaj na bezbednost primarni cilj Zakona, a samim tim i ovih izmena.

 Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Ne.

 Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Izabrana opcija iz oblasti ispitivanja vozila se može sprovesti 7 dana nakon donošenja i održiva je.

(8) Ključna pitanja za analizu rizika

 Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Izabrana opcija predstavlja prioritet za donosioce odluka, budući da sa sobom nosi sve gore opisane pozitivne efekte, štite se ekonomski interesi Republike Srbije i doprinosi se boljoj bezbednosti saobraćaja.

 Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije potrebno obezbediti sredstva sa razdela 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na osnovu ove izmene Zakona očekuje se smanjenje priliva sredstava u budžet Republike Srbije, po osnovu redovnih tehničkih pregleda, u iznosu od 4.500.000,00 dinara na godišnjem nivou.

 Da li postoji još neki rizik?

Za sprovođenje izabrane opcije ne postoji rizik.

7) Relevantne informacije o rezultatima poređenja opcija

Razmatrano je rešavanje problema deficita profesionalnih vozača prilikom izrade novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

8) Obrazloženje predloga optimalne opcije

Kako je procedura za donošenje novog zakona dugotrajnije prirode, a aktuelni problemi zahtevaju brzu reakciju, izmena Zakona je jedino rešenje.

9) Informaciju o rezultatima analize "status quo" opcije, uz navođenje razloga zbog kojih se ne preporučuje

Aktuelni problemi zahtevaju adekvatnu intervenciju u zakonodavnom okviru, koja je preduslov za njihovo dalje rešavanje.

10) Ako predložena opcija podrazumeva izmenu postojećeg, odnosno usvajanje novog propisa, obrazloženje zbog čega je to neophodno, odnosno zbog čega nije predložena opcija, odnosno mera koja ne podrazumeva izmenu postojećeg, odnosno usvajanje novog propisa

Donošenje ovog zakona je i jedino rešenje za napred navedene probleme.

Takođe kada su u pitanju putni prelazi samo izmenom zakona može se utvrditi osnova za primenu ovog rešenja.

4. INFORMACIJE O INICIJATIVI ZA IZRADU DOKUMENTA JAVNE POLITIKE SADRŽE OSNOVNE PODATKE O PODNOSIOCU INICIJATIVE ZA IZRADU DOKUMENTA JAVNE POLITIKE I PREDMETU INICIJATIVE

Izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predlaže se usled brojnih inicijativa Privredne komore Srbije i udruženja prevoznika, kao i upravljača javne železničke infrastrukture - "Infrastruktura železnice Srbija" a.d. vezano za unapređenje odredbi ovog zakona o signalnim uređajima na putnim prelazima.

Uz ove inicijative, predložene su izmene od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Agencije za bezbednost saobraćaja, institucija u čijoj nadležnosti je primena ovog zakona.

5. INFORMACIJE O OBJAVI OTPOČINjANjA RADA NA DOKUMENTU JAVNE POLITIKE, SADRŽE PODATKE O VREMENU I NAČINU OBJAVE.

Javna rasprava, od 18. oktobra do 7. novembra 2019. godine, na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova i portala e-Uprava

6. INFORMACIJE O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA sadrže podatke o:

1) Vremenu, obimu i metodama konsultacija;

Konsultacije u vezi sa predmetnim predlogom zakona obavljaju se kontinuirano od maja 2019. godine, tako što se tekst Predloga zakona usaglašavao neposredno između predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. i Agencije za bezbednost saobraćaja.

2) Učesnicima konsultativnog procesa;

Pored navedenih institucija, u konsultativnom procesu pribavljena su mišljenja Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva privrede, Ministarstva pravde, Ministarstva finansija i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Napominjemo da je inicijativa za izmenu zakona u pogledu uslova za sticanje vozačke dozvole D kategorije potekla od Privredne komore Srbije.

3) Pitanjima koja su bila predmet konsultacija;

Uglavnom se radilo o preciziranju pojedinih odredaba. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je kroz davanje mišljenja sugerisalo dopunu Predloga zakona odredbama o putno-pružnim prelazima, što je prihvaćeno, uz kraći konsultativni proces.

4) Primedbama, sugestijama i komentarima koji su uzeti u razmatranje i onima koji nisu uvaženi, kao i o razlozima za njihovo neprihvatanje;

5) Uticaju rezultata konsultacija na izbor mera iz dokumenta javnih politika.

Rezultati konsultacija su poboljšali kvalitet izabrane mere.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2019.