Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA: Donete odluke o budžetu Grada Beograda za 2020. godinu, o gradskom pravobranilaštvu, o izmenama i dopunama odluka o dodatnim oblicima zaštite porodilja na teritoriji grada Beograda i o pravima i uslugama socijalne zaštite


Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su Odluku o budžetu Grada Beograda za 2020. godinu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je budžet Grada Beograda za 2020. godinu, u iznosu od 143 milijarde dinara ili 1,205 milijardi evra, najveći u istoriji Beograda. Osim što je istorijski, istakao je Vesić, budžet je i reformski, jer nas uvodi u promene i trasira dalji put tim promenama u Beogradu.

- Da bismo danas imali ovakav budžet, neophodna je bila finansijska konsolidacija, najpre na republičkom nivou, jer Beograd nije ostrvo. Srbija je 2012. doživela veliki zaokret i počele su velike promene. Rast i razvoj srpske ekonomije zasniva se na prilivu investicija i povećanom izvozu. Strane investicije u 2012. iznosile su osamsto miliona evra, a u 2018. godini 3,2 milijarde ili tačno četiri puta više. Srbija je već nekoliko godina lider u regionu i generiše najviše investicija, više nego sve zemlje u regionu zajedno, a lidersku poziciju je zadržala i u 2019. godini, sa prilivom od 3,6 milijardi evra investicija. Kad je reč o izvozu, zemlja je u 2012. ostvarila izvoz robe od 8,8 milijardi evra, a 2018. čak 16,27 milijardi evra, dok je u ovoj godini taj rezultat već premašen i biće veći. To je uticalo i na privredni rast i očekujemo da u četvrtom kvartalu on bude najveći u Evropi. Uloga Beograda u ovom uspehu je važna, posebno u segmentu građevinskog sektora gde je zabeležen rast više od četrdeset odsto. Treću godinu zaredom izdaćemo građevinske dozvole za više od milion kvadrata u Beogradu i zato danas imamo tačno 352 građevinska krana na preko četiri hiljade gradilišta, dok je 2013. bilo četiri-pet kranova u gradu - istakao je Vesić.

Kao što je Srbija uspela da konsoliduje svoje finansije, podsetio je Vesić, to je učinio i Beograd. Istovremeno, zahvaljujući stabilnom kursu dinara, mi spadamo u jednu od najstabilnijih ekonomija u svetu, ocenio je on.

- Poslednjeg dana naredne godine, zaduženje grada iznosiće 353 miliona evra, sa dva nova kredita od oko trideset miliona evra za kupovinu najmanje sto novih zglobnih autobusa, kao i 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava - istakao je zamenik gradonačelnika, dodajući da će naredne godine biti vraćeno 28 miliona evra starih dugovanja.

Vesić je naveo podatak da je u Beogradu sa poslednjim danom oktobra bilo 7,7 odsto nezaposlenih, dok je taj procenat u 2013. godini iznosio 25 odsto, tako da zaposlenost konstantno raste, što se jasno vidi u budžetu, u stavci povećanih prihoda od zarada.

- Nastavićemo da omogućavamo nova radna mesta. Urađen je veliki posao sa "Meitom" u Obrenovcu, predstoji i Lazarevac gde se očekuje otvaranje jedne velike fabrike, kao i u Mladenovcu. U pregovorima smo i da jedna stara fabrika u Grockoj dobije novog partnera. Samo u tim fabrikama očekuje se tri do četiri hiljade novih radnih mesta - rekao je Vesić, podsećajući da će na kraju ove godine prosečna plata u glavnom gradu biti skoro šeststo evra, dok je 2013. bila 465 evra, i ujedno naveo primer vozača GSP-a koji danas imaju platu veću od 70.000 dinara.

Vesić je kazao i da je ovaj budžet prvi put donet potpuno transparentno.

- Nacrt budžeta usvojen je 15. oktobra, a od 24. oktobra do 10. novembra nalazio se na sajtu grada. Dobili smo skoro tri hiljade predloga građana. Nekoliko stotina se našlo u budžetu, neki su već predviđeni u planovima javnih preduzeća, a za neke će se raditi projekti. Zahvalan sam svim građanima koji su dali svoje predloge, jer su učestvovali u izradi budžeta. Siguran sam da će ih biti još više naredne godine, jer građani treba da se pitaju i tako treba da bude - rekao je Vesić, navodeći samo jedan od projekata za koji su predviđena sredstva u budžetu na osnovu predloga građana, a to je "Tri plus", kojim će porodice sa troje ili više dece imati razne prednosti pri kupovini u maloprodajnim objektima.

Vesić je najavio i da će Grad Beograd štampati brošuru, pisanu prijemčivim jezikom, u kojoj će građani moći da vide kako se troši novac iz budžeta, što će biti dodatni poziv da se naredne godine još više uključe u kreiranju budžeta.

Zamenik gradonačelnika je dodao i da su, generalno gledano, najveća budžetska povećanja iz poreza na imovinu, dobiti javnih preduzeća i poreza na lični dohodak građana. Kada je reč o javnim preduzećima, Vesić je istakao da u 2013. godini ona nisu uopšte imala dobit, a gubitak je bio skoro dve milijarde dinara. Dobit javnih preduzeća u narednoj godini će biti oko 5,5 milijardi dinara, a to znači da ta preduzeća mogu da posluju stabilno. To je, kako je rekao, sedam milijardi razlike, toliko novca je sada više u gradskom budžetu, jer se sada domaćinski posluje.

Govoreći o porezu na zarade, Vesić je precizirao da veći broj zaposlenih generiše i veći porez na zarade i zato će sledeće godine biti više sredstava iz tog poreza.

- Mi vodimo odgovornu politiku zaduživanja, kao i odgovornu fiskalnu politiku i da nije tako, ne bi nam renomirana američka agencija za kreditni rejting "Mudis" povećala prošlogodišnji rejting i zvanično preporučila Beograd investitorima i kreditorima. To znači da imamo isti kreditni rejting kao Republika Srbija - istakao je Vesić.

Kada je reč o rashodnoj strani budžeta, najviše para će biti potrošeno za drumski i železnički saobraćaj, za funkcionisanje javnog prevoza, nabavku novih vozila i ulaganje u putnu infrastrukturu.

- Za ovu oblast smo namenili 53 milijarde dinara i u odnosu na rashode u 2013. godini, koji su iznosili 25 milijardi, to je uvećanje od oko 106 odsto. Samo za kupovinu novih autobusa obezbeđeno je sedam milijardi, a kupićemo 100 zglobnih autobusa, 40 novih trolejbusa, kao i deset novih elektroautobusa. Ove godine smo kupili 244 nova autobusa i to će biti skoro oko 400 vozila, a kada budu do 1. septembra sledeće godine na ulicama Beograda, prosečna starost vozila će biti ispod pet godina, što je evropski standard. Primera radi, 2013. godine vozila su bila stara prosečno skoro 13 godina - rekao je zamenik gradonačelnika.

On je dodao da će za oblast predškolskog obrazovanja i vaspitanja, subvencija privatnim vrtićima, kao i za kapitalno održavanje i izgradnju novih vrtića biti obezbeđeno 18 milijardi dinara.

- Izgradićemo 17 novih vrtića, od toga je već ugovorena izgradnja četiri, a ostali su u procesu tenderisanja. Ta četiri su u Zemunu, Novom Beogradu, Čukarici i Obrenovcu. Socijalna davanja su skoro pet milijardi dinara i veća su za 2,57 odsto u odnosu na 2013. godinu - istakao je Vesić, dodajući da je planirano i povećanje davanja porodiljama, odnosno po 10.000 za drugo dete.

Naknade za socijalna davanja ne kasne ni dan, a samo porodiljama u novembru 2013. godine dugovalo se skoro 400 miliona dinara, a kasnilo se i po godinu dana.

Vesić je naglasio da je budžet za 2020. godinu razvojni, investicioni i u interesu je Beograđana.

- Naša politika je da su građani na prvom mestu i da dugoročno planiramo. Vodimo Beograd kao grad projekata, razvoja i investicija i grad napretka. Grad Beograd je stao na noge i konačno postaje uređena evropska prestonica. Deo sam grupe ljudi koji veruju da stvari mogu da se menjaju, te da se zajednički trud i pošten rad isplate i uvek donose rezultate - zaključio je Vesić.

Gradski odbornici usvojili su Odluku o uspostavljanju saradnje između Grada Beograda i Grada Beča.

Član Gradskog veća Fadilj Eminović podsetio je da su prof. dr Zoran Radojičić i dr Mihael Ludvig, gradonačelnici Beograda i Beča, potpisali sporazum 18. oktobra ove godine u Beču, na pet godina, kojim je konstatovano da dva grada spaja duga saradnja, bogato kulturno-istorijsko nasleđe, kao i snažni privredni interesi.

- Dokumentom je predviđena saradnja u oblasti "pametnih gradova", razvoja gradova, urbanizma, stanovanja, zdravstva, kulture i kulturnog nasleđa, privrede, turizma i u drugim oblastima od značaja za dva grada - rekao je Eminović.

On je naveo da su se predstavnici dvaju gradova usaglasili da će veze između Beograda i Beča na taj način biti još čvršće, što će doprineti daljem razvoju prijateljstva između dva grada.

Gradski odbornici usvojili su Odluku o izmenama i dopunama Odluke o dodatnim oblicima zaštite porodilja na teritoriji grada Beograda, kao i Odluku o izmeni i dopuni Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite.

Sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević je rekla da je ovom odlukom utvrđeno da svaka žena od 2020. godine koja ima drugo rođeno dete dobije dodatnih 10.000 dinara od Grada Beograda.

- Ovom novčanom pomoći ukupna naknada će biti 20.000 dinara od Grada Beograda, a ako je porodilja socijalno ugrožena, onda dobija još dodatnih 25.000 dinara - precizirala je Stanisavljevićeva.

Ona je podsetila da je u prethodne tri godine, svake godine povećavana naknada za porodilje.

Gradska sekretarka je dodala da je Odluka o izmeni i dopuni Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite usvojena sa namerom da se uvede usluga pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju.

Stanisavljevićeva je podsetila i na odgovornu socijalnu politiku Grada Beograda.

- Tvrdim da u poslednjih pet godine nijedno socijalno davanje nije kasnilo nijedan dan. Kada je građanima potrebno određeno pravo, oni to dobijaju bez dana kašnjenja. Sva socijalna davanja dopunjuju se sa Republikom Srbije - rekla je Nataša Stanisavljević i naglasila da nijedno socijalno pravo nije oduzeto, već da se postojeća stalno unapređuju.

Na sednici gradske skupštine usvojena je Odluka o gradskom pravobranilaštvu Grada Beograda. Ovom odlukom se rad gradskog pravobranilaštva usklađuje sa Statutom grada Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 39/2008, 6/2010 i 23/2013, "Sl. glasnik RS", br. 7/2016 - odluka US i "Sl. list grada Beograda", br. 60/2019).

Zamenik gradskog pravobranioca Grada Beograda Petar Stojanović rekao je da je osnovni cilj nove odluke da se uskladi rad ovog organa sa odredbama Statuta Grada Beograda.

- Odlukama Statuta Grada Beograda proširene su nadležnosti gradskog pravobranilaštva. Ovo rešenje je u skladu sa zakonom, te novim statutom gradsko pravobranilaštvo štiti i imovinska prava i interese gradskih opština - rekao je Stojanović.

U daljem toku sednice odbornici su usvojili i Izmenu Odluke o utvrđivanju urbanističkih zona i blokova za održavanje i unapređivanje svojstava zgrade, Odluku o izmeni i dopunama Odluke o uslovima i načinu izmirenja dugovanja za potrošnju vode korisnika priključenih na neuslovne mreže koji se snabdevaju vodom iz gradskog vodovoda preko priključka sa blok vodomerom.

Usvojena je takođe i Odluka o izmeni Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine Grad Beograd, odnosno na kome grad ima posebna svojinska ovlašćenja. Između ostalih tačaka dnevnog reda, gradski odbornici dali su saglasnost i na programe poslovanja za JKP "Gradska čistoća", JVP "Beogradvode", kao i na odluku o povećanju osnovnog kapitala privrednog društva SC "Tašmajdan".

Na sednici Skupštine grada usvojeno je više planskih dokumenata. Gradski odbornici usvojili su Plan detaljne regulacije dela područja između ulica Sime Šolaje, Vojvode Micka Krstića i Marijane Gregoran na Paliluli, Plan regulacije šireg područja uz KBC "Bežanijska kosa", kao i Plan detaljne regulacije za sportski kompleks na Zvezdari.

Usvojene su i odluke o izradi Plana detaljne regulacije dela Bloka 51 na Novom Beogradu, izradi Plana detaljne regulacije za privredni park uz deonicu auto-puta E-75 Batajnica-Dobanovci u Batajnici, kao i Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije prostorne celine između ulica Gospodara Vučića, Grčića Milenka i Ustaničke. Takođe su usvojene i odluke o izradi Plana detaljne regulacije za blok između ulica Rada Končara, Banjalučke, Todora Dukina i Vojvode Prijezde, zatim izrada Plana detaljne regulacije dela Bloka 68 u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, područja između ulica Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole "Veljko Dugošević", kao i za blok između ulica Braće Krsmanović, Travničke i Karađorđeve na Savskom vencu.

Spomenik Diani Budisavljević nalaziće se na Savskom keju, uz Karađorđevu ulicu, na potezu od Brankovog mosta prema Beton hali, odlučili su gradski odbornici, na predlog Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica.

Predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović istakla je da će ta lokacija imati jednu posebnu simboliku.

- Sama lokacija je pogodna, pre svega, iz simboličkih razloga. Odatle se pruža pogled na drugu obalu Save i neke od objekata logora na Sajmištu, gde su bili zatočeni i gde su stradali mnogi očevi i braća dece, koju su spasavali Diana Budisavljević i njeni saradnici. Takođe bi i vidljivost spomenika bila velika zbog čega bi i simbolika mesta bila još naglašenija - rekla je Radulovićeva.

Predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica navela je da je usvojena i Odluka o podizanju spomenika graditeljima Beograda i učesnicima svih omladinskih radnih akcija, na inicijativu Odbora veterana graditelja Beograda i Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije.

- Spomenik će podsećati na istorijske činjenice, da je 11. aprila 1948. godine održan miting 19 omladinskih radnih brigada, na kome je ozvaničen početak izgradnje Novog Beograda. Pune tri godine, na močvari i pesku, 910 omladinskih brigada sa 200.000 graditelja radilo je i podiglo Palatu Srbija, stambeno naselje od 40 petospratnica na Tošinom bunaru, Studentski grad, hotel "Jugoslavija", Dom kulture, zgradu Šumarskog fakulteta na Bežanijskoj kosi i izgradilo još 19 kilometara obaloutvrda na Savi i Dunavu. Od 1949. godine, akcija je prešla i preko Save u stari deo grada, te je na 30 lokacija podignuto 50 objekata, stambenih naselja, Dom sindikata, zgrada "Borbe", stadion "Partizana" - objasnila je Radulovićeva.

Ona je obrazložila i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju naziva ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji gradske opštine Čukarica.

- Na sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda usvojena je inicijativa građana gradske opštine Čukarica da se u naselju u Železniku imenuje Taraiška ulica. U obrazloženju inicijative građana se navodi da je Taraiš deo naselja u Železniku na gradskoj opštini Čukarica, u čijoj se blizini i nalazi predložena ulica koja bi ponela to ime. Inače, ulica koja će poneti ime po naselju Taraiš biće imenovana u okviru projekta "Ažuriranje adresnog registra" zbog postojanja potrebe da se ulica imenuje, jer je postojala kao krak postojeće Ulice Stevana Filipovića. Ulica narodnog heroja Stevana Filipovića je ostala nepromenjena, dok su poprečni kraci, između ostalog i pomenuta ulica, morali da dobiju zvanične nazive - rekla je Andrea Radulović i dodala da je glavni deo Ulice Stevana Filipovića zadržao nepromenjen naziv.

Izvor: Vebsajt Beoinfo, 29.11.2019.
Naslov: Redakcija