PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15 i 44/18), u članu 25. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 2.

U članu 66. stav 9. reči: "15 dana" zamenjuju se rečima: "tri dana".

Član 3.

U članu 67. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Ukoliko se u postupku po tužbi iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes lica iz člana 61. stav 1. tačka 4) ovog zakona, nadležni sud će izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od 12 meseci.

Sudsku odluku iz stava 2. ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

Član 4.

U članu 78. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

Član 5.

Posle člana 368. dodaju se naziv člana i član 368a, koji glase:

"Obaveza objavljivanja podataka o zaposlenju, zanimanju i funkcijama direktora i članova nadzornog odbora društva

Član 368a

Javno akcionarsko društvo je u obavezi da na svojoj internet stranici objavi tačne i ažurne podatke o zanimanju i prethodnom zaposlenju članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, kao i podatke o članstvu u drugim odborima i funkcijama koje obavljaju u drugim društvima."

Član 6.

U članu 471. posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

"Izuzetno, ako je skupština javnog akcionarskog društva donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno- privatno partnerstvo i koncesije, za izmene zaključenog javnog ugovora koje se vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, nije potrebno donošenje nove odluke o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, za zaključenje direktnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, skupština javnog akcionarskog društva ne donosi odluku o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti."

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. stav 1. tačka 6) Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15 i 44/18 - u daljem tekstu: Zakon) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

U skladu sa merama iz Akcionog plana, izvršene su dopune u članu 25. Zakona, a u cilju otklanjanja dilema i različitih tumačenja u praksi. Naime, predloženo je da prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.

Takođe, u cilju unapređenja zaštite prava manjinskih članova društva, a u skladu sa merama iz Akcionog plana, izvršene su i izmene u pogledu roka za objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes, i predviđeno izricanje mere privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine u postupku po tužbi iz čl. 67. i 78. Zakona. Takođe, uvedena je i obaveza za javna akcionarska društva da na svojoj internet stranici objave podatke o zanimanju, prethodnom zaposlenju i funkcijama direktora i članova nadzornog odbora javnog akcionarskog društva.

Imajući u vidu da će projekti javno-privatnog partnerstva sve više biti zastupljeni u Republici Srbiji, a u cilju efikasnije realizacije tih projekata, predložene su dopune člana 471. Zakona, kojima se propisuje da za izmene zaključenog javnog ugovora koje se vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, nije potrebno donošenje nove odluke o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, ako je skupština javnog akcionarskog društva donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora. S tim u vezi, predloženo je i da za zaključenje direktnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, skupština javnog akcionarskog društva ne donosi odluku o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, ukoliko je već donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona predložene su dopune člana 25. Zakona, dodavanjem novog stava 4. kojim je propisano da prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.

Članom 2. Predloga zakona vrše se izmene u članu 66. stav 9. tako što se rok za objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes skraćuje sa 15 dana na tri dana.

Članom 3. Predloga zakona vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih članova društva u skladu sa Akcionim planom - Doing Business, iz kojih razloga se dopunjuje član 67. Zakona. Naime, navedenim dopunama propisuje se da ukoliko se u postupku po tužbi iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, nadležni sud će izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine. Takođe, propisuje se da će sud po pravnosnažnosti ove sudske odluke, istu dostaviti Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.

Članom 4. Predloga zakona predložene su dopune člana 78. Zakona, a kojima se značajno unapređuje zaštita manjinskih članova društva u skladu sa Akcionim planom - Doing Business. Naime, navedenim dopunama propisuje se da će nadležni sud i u slučaju individualne tužbe, koju član društva podnosi protiv lica iz člana 61. Zakona zbog povrede posebnih dužnosti prema društvu, ukoliko se u postupku po tužbi iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine. Takođe, propisuje se da će sud po pravnosnažnosti ove sudske odluke, istu dostaviti Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.

Članom 5. Predloga zakona posle člana 368. Zakona dodaje se naziv člana i član 368a, kojim se uređuju obaveza objavljivanja podataka o zaposlenju, zanimanju i funkcijama direktora i članova nadzornog odbora javnog akcionarskog društva, u skladu sa merama iz Akcioniog plana - Doing Business liste. Naime, javno akcionarsko društvo je u obavezi da na svojoj internet stranici objavi tačne i ažurne podatke o zanimanju i prethodnom zaposlenju članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, kao i podatke o članstvu u drugim odborima i funkcijama koje obavljaju u drugim društvima.

Članom 6. Predloga zakona predloženo je da se član 471. Zakona dopuni dodavanjem dva nova stava, i to st. 5. i 6. Naime, ovim dopunama je da ako je skupština javnog akcionarskog društva donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, za izmene zaključenog javnog ugovora koje se vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, nije potrebno donošenje nove odluke o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti. Takođe, predloženo je i da za zaključenje direktnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, skupština javnog akcionarskog društva ne donosi odluku o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, ukoliko je već donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora.

Članom 7. Predloga zakona predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. FINANSIJSKA SREDSTAVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za primenu ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku saglasno članu

167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 - prečišćen tekst), imajući u vidu da je Vlada Zaključkom 05 Broj: 48-5826/2018 od 21. juna 2018. godine, usvojila Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018-2019. godine sa Akcionim planom. Zaštita manjinskih akcionara je jedna od oblasti koja je obuhvaćena Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018-2019. godine, te se u cilju dobijanja maksimalnog broja poena i poboljšanja ranga po tom osnovu u ovoj oblasti, predlažu navedene izmene i dopune Zakona.

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA OVAJ ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANJA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE"

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 48-5826/2018 od 21. juna 2018. godine, usvojila Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018-2019. godine sa Akcionim planom. Zaštita manjinskih akcionara je jedna od oblasti koja je obuhvaćena Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018-2019.godine, te se u cilju ostvarivanja napretka u oblasti zaštite manjinskih akcionara, odnosno dobijanja maksimalnog broja poena i poboljšanja ranga po tom osnovu u ovoj oblasti na listi Svetske banke prilikom izrade narednog izveštaja, predlaže da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Određivanje problema koje ovaj zakon treba da reši

Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15 i 44/18), kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede Republike Srbije i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata, neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem unapređenja ranga Republike Srbije u oblasti zaštite manjinskih akcionara na listi Svetske banke o uslovima poslovanja "Doing Business", kao i efikasnije realizacije projekata javno-privatnog partnerstva.

Shodno navedenom, izmene i dopune zakona rezultat su mera predviđenih Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018- 2019. godine sa Akcionim planom, a koji je Vlada usvojila Zaključkom 05 Broj: 48-5826/2018 od 21. juna 2018. godine.

Navedeni problemi uočeni su naročito u domenu potrebe da se izvrši unapređenje odredaba koje se odnose na zaštitu prava manjinskih članova društva, a naročito u pogledu roka za objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes, i izricanja mere privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine u postupku po tužbi iz čl. 67. i 78. Zakona, kao i transparentnosti podataka o zanimanju, prethodnom zaposlenju i funkcijama direktora i članova nadzornog odbora javnog akcionarskog društva.

Naime, Predlogom zakona predloženo je da se rok za objavljivanje obaveštenja o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes skrati sa 15 dana na tri dana.

Takođe, značajno unapređenje zaštite manjinskih članova društva u skladu sa Akcionim planom - Doing Business, vrši se kroz predložene dopune čl. 67. i 78. Zakona. Naime, navedenim dopunama propisuje se da će, ukoliko se u postupku po tužbi utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, nadležni sud izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine. Takođe, propisuje se da će sud po pravnosnažnosti ove sudske odluke, istu dostaviti Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.

U skladu sa merama iz Akcionog plana - Doing Business, predložen je novi član 368a, kojim se propisuje da je javno akcionarsko društvo u obavezi da na svojoj internet stranici objavi tačne i ažurne podatke o zanimanju i prethodnom zaposlenju članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, kao i podatke o članstvu u drugim odborima i funkcijama koje obavljaju u drugim društvima.

U cilju efikasnije realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, a imajući u vidu da će isti sve više biti zastupljeni u Republici Srbiji, predložene su dopune člana 471. Zakona, kojima se propisuje da za izmene zaključenog javnog ugovora koje se vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, nije potrebno donošenje nove odluke o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, ako je skupština javnog akcionarskog društva donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora. S tim u vezi, predloženo je i da za zaključenje direktnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, skupština javnog akcionarskog društva ne donosi odluku o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, ukoliko je već donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora.

2. Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu

Ključni cilj koji se želi postići donošenjem predloženih izmena i dopuna važećeg Zakona je otklanjanje dilema i različitih tumačenja u praksi u pogledu korišćenja pečata, kao i ostvarivanje napretka u oblasti zaštite manjinskih akcionara, odnosno dobijanje maksimalnog broja poena i poboljšanje ranga Republike Srbije u ovoj oblasti na listi Svetske banke prilikom izrade narednog izveštaja, a što je u skladu sa Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-5826/2018 od 21. juna 2018. godine, kojim je usvojen Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018-2019. godine sa Akcionim planom. Naime, zaštita manjinskih akcionara je jedna od oblasti koja je obuhvaćena Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2018- 2019. godine, te se u cilju ostvarivanja napretka u ovoj oblasti predlaže donošenje ovog zakona.

Pored navedenog, cilj koji će se postići usvajanjem predloženih rešenja je postizanje veće transparentnosti i pravne sigurnosti, a što će svakako rezultirati povoljnijim položajem manjinskih članova društva, čime će se poboljšati uslovi poslovanja, a što će uticati i na poboljšanje investicione klime.

Predloženim izmenama stvaraju se i uslovi za efikasniju realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva, a imajući u vidu da će isti sve više biti zastupljeni u Republici Srbiji. Naime, predloženim rešenjem javna akcionarska društva biće izuzeta od obaveze suvišnog sazivanja sednica skupštine radi odlučivanja o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti za izmene već odobrenog javnog ugovora, ako se one vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, kao i za zaključivanje direktnog ugovora, po osnovu već odobrenog javnog ugovora.

3. Druge mogućnosti za rešavanje problema

S obzirom na to da Zakon uređuje opšti pravni okvir za položaj privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima, ne postoje.

4. Zašto je donošenje ovog zakona najbolje za rešavanje problema?

Kao što je napred navedeno, jedino je izmenama i dopunama Zakona bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se doprinelo poboljšanju ranga Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business, unapređenjem odredaba koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara. Shodno tome, donošenje zakona radi realizacije napred iznetih ciljeva, jeste jedini način za rešavanje problema.

5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u ovom zakonu

Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na otklanjanje dilema i različitog postupanja u praksi u pogledu korišćenja pečata, na transparentnost pri zaključivanju poslova, odnosno preduzimanju pravnih radnji u kojima postoji lični interes lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, kao i na podizanje nivoa svesti direktora, članova nadzornog odbora, zastupnika i prokurista u pogledu poštovanja zakonskih odredaba pri zaključivanju pravnog posla, odnosno preduzimanju pravne radnje u kojima postoji lični interes.

Takođe, predložena rešenja imaće pozitivan uticaj i na manjinske članove društva i potencijalne investitore, kao i na efikasnije sprovođenje projekata javno-privatnog partnerstva, što će svakako unaprediti privrednu aktivnost.

6. Troškovi koje će primena ovog zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove kod građana i privrede (ni kod malih i srednjih privrednih društava).

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?

Pozitivni efekti opravdavaju troškove imajući u vidu da je napred navedeno da primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove za privredu, s obzirom da se ne uvode nove dodatne obaveze koje zahtevaju plaćanje naknada.

Pozitivni efekti ogledaju se u sledećem:

- otklanjanja dilema i različitih tumačenja u praksi u pogledu upotrebe pečata. Naime, primećeno je da je od privrednih društava i preduzetnika traženo da koriste pečat prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji, i pored toga što je u skladu sa članom 25. Zakona upotreba pečata nije obavezna. S tim u vezi, a u skladu sa merama iz Akcionog plana, izvršene su dopune u članu 25. Zakona, te je predloženo da prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.

- stvaraju se uslovi za bržu dostupnost informacija o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes manjiskim članovima društva, kroz skraćenje roka u kome je društvo kapitala u obavezi da objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa 15 dana na tri dana;

- podizanje nivoa svesti direktora, članova nadzornog odbora, zastupnika i prokurista u pogledu poštovanja odredaba zakona pri zaključivanju pravnog posla, odnosno preduzimanju pravne radnje u kojima postoji lični interes, propisivanjem izricanja mere izricanja mere privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine u postupku po tužbi iz čl. 67. i 78. Zakona;

- transparentnost podataka o zanimanju, prethodnom zaposlenju i funkcijama članova odbora direktora i članova nadzornog odbora javnog akcionarskog društva;

- efikasnije sprovođenje projekata javno-privatnog partnerstva i veća zainteresovanost privatnih partnera za ove projekte, kroz izuzimanje javnih akcionarskih društava od obaveze suvišnog sazivanja sednica skupštine radi odlučivanja o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti za izmene već odobrenog javnog ugovora, ako se one vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, kao i za zaključivanje direktnog ugovora, po osnovu već odobrenog javnog ugovora. Na ovaj način postižu se uštede u vremenu i novcu, s obzirom da je zakazivanje sednica skupštine dugotrajan i skup proces.

8. Da li ovaj zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Ovaj zakon će stimulisati privrednu aktivnost i povećati tržišnu konkurenciju, iz razloga što je stvaranjem uslova za povećani nivo investicione aktivnosti realno očekivati povećanje broja privrednih subjekata.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?

S obzirom da se zakon donosi po hitnom postupku, a radi ostvarivanje napretka Republike Srbije u oblasti zaštite manjinskih akcionara, odnosno dobijanje maksimalnog broja poena i poboljšanje ranga Republike Srbije u ovoj oblasti na listi Svetske banke prilikom izrade narednog izveštaja, drugi subjekti nisu učestvovali u donošenju ovog zakona.

10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja ovog zakona?

Ministarstvo privrede će u saradnji sa svim relevantnim subjektima, kao što su: Privredna komora Srbije, privredne asocijacije domaćih i stranih investitora, organizacije civilnog društva i zainteresovani privredni subjekti, kao i do sada, sprovoditi sve potrebne mere u nastavku sprovođenja ovog zakona, a u cilju uspostavljanja dugoročnog, održivog i konkurentnog poslovnog okruženja.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 22.11.2018.