PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15), u članu 1. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ovim zakonom uređuje se i registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 2.

U članu 2. dodaje se tačka 9), koja glasi:

"9) Centralni registar faktura je sistem (baza podataka) koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija - Uprava za trezor, u kojem se registruju fakture i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.ˮ.

Član 3.

Posle člana 4. dodaju se čl. 4a i 4b, koji glase:

"Član 4a

Poverioci su dužni da izdate fakture i druge zahteve za isplatu, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, pre njihovog dostavljanja dužnicima, registruju u centralnom registru faktura.

Registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu iz stava 1. ovog člana, u centralnom registru faktura, vrši se unošenjem podataka iz fakture, odnosno drugog zahteva za isplatu, u informacioni sistem Uprave za trezor.

Informacioni sistem Uprave za trezor registruje unete podatke iz fakture, odnosno drugog zahteva za isplatu, u centralnom registru faktura i dodeljuje toj fakturi, odnosno drugom zahtevu za isplatu, jedinstveni identifikacioni broj.

Registrovane fakture, odnosno druge zahteve za isplatu iz stava 3. ovog člana poverioci su dužni da dostave dužnicima u roku od tri radna dana od dana registrovanja, sa instrukcijom za plaćanje fakture, odnosno drugog zahteva za isplatu.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način i postupak registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura.

Član 4b

Dužnici izmiruju novčane obaveze po fakturama i drugim zahtevima za isplatu iz člana 4a stav 1. ovog zakona, samo ako su one ispravno registrovane u centralnom registru faktura, što utvrđuju proverom u tom registru.

Izmirenje novčanih obaveza iz stava 1. ovog člana, vrši se u rokovima utvrđenim članom 4. ovog zakona, a u skladu sa dobijenom instrukcijom za plaćanje iz člana 4a stav 4. ovog zakona.ˮ.

Član 4.

U članu 8. stav 2. briše se.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 2, dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Budžetska inspekcija ima pristup svim podacima centralnog registra faktura potrebnim za sprovođenje nadzora iz stava 1. ovog člana, kao i za obavljanje ostalih zakonom utvrđenih funkcija inspekcijske kontrole.ˮ.

U stavu 4. reči: "način i postupak dostavljanja podataka o preuzetim obavezama iz stava 2. ovog člana,ˮ brišu se, a reči: "iz stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: "iz stava 2.ˮ.

Član 5.

U članu 12. posle stava 5. dodaju se novi stav 6. i stav 7, koji glase:

"Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, ako ne registruje izdate fakture i druge zahteve za isplatu u centralnom registru faktura (član 4a ovog zakona).

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi izmiri novčanu obavezu po fakturi i drugom zahtevu za isplatu, koji nisu registrovani u centralnom registru faktura (član 4b ovog zakona).ˮ.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 8, reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 4. i 7.ˮ.

Član 6.

Propis iz člana 3. ovog zakona (novododati član 4a stav 5.) ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 7.

Odredbe člana 4. st. 1. i 3. (u delu koji se odnosi na brisanje ovlašćenja za uređenje načina i postupka dostavljanja podataka o preuzetim obavezama subjekata javnog sektora) ovog zakona primenjivaće se od 1. marta 2018. godine.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivaće se na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, od 1. marta 2018. godine.

Na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora, koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, odredbe ovog zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu, primenjivaće se po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Član 8.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

Važećim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15 - u daljem tekstu: Zakon), uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u propisanim rokovima.

U cilju sprovođenja nadzora iz člana 8. Zakona, subjekti javnog sektora, kao dužnici, sada dostavljaju podatke o preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budžetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine.

S tim u vezi, a imajući u vidu da su Zakonom uređeni rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između navedenih subjekta, postoji potreba da se tim zakonom uredi i registrovanje izdatih faktura, kao i drugih zahteva za isplatu od strane poverilaca, u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, po osnovu kojih nastaju novčane obaveze čiji se rokovi uređuju Zakonom.

Unapredio bi se sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom.

Registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama u interesu je i poverilaca, imajući u vidu da bi se na taj način poboljšala efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca. Takođe bi se dužnicima omogućilo da pre plaćanja poveriocu provere ispravnost ispostavljene fakture, i plaćanje samo u slučaju ako je ta faktura ispravno registrovana, odnosno ako odgovara ispostavljenoj fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu.

Predloženim registrovanjem faktura, kao i drugih zahteva za isplatu omogućilo bi se uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako privrednim subjektima, tako i u javnom sektoru.

Registrovanje izdatih faktura bi se vršilo u centralnom registru faktura koji bi kao sistem (bazu podataka) uspostavilo i vodilo Ministarstvo finansija – Uprava za trezor.

To bi omogućilo bolju transparentnost podataka o potraživanjima poverilaca od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, kao i transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u tim transakcijama.

Registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivaće se u prvoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, počev od 1. marta 2018. godine, a u drugoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Propisivanje obaveze poveriocima za registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu u navedenim komercijalnim transakcijama, pre ispostavljanja dužnicima, subjektima javnog sektora, kao i obaveze tim dužnicima da plaćanje po tim fakturama mogu da izvrše samo ako su registrovane, zatim uspostavljanje i vođenje centralnog registra faktura u Upravi za trezor, kao i kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja tih zakonskih odredbi, jedino je moguće učiniti u formi izmene Zakona, zbog čega je donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, najbolji način za postizanje navedenih rešenja i pomenutih ciljeva.

III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA U ZAKONU

Članom 1. Predloga zakona kao predmet uređenja zakona uvodi se i registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.

Članom 2. Predloga zakona u tački 9) definiše se centralni registar faktura kao sistem (baza podataka) koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, u kojem se registruju fakture, kao i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.

Članom 3. Predloga zakona se propisuju čl. 4a i 4b kojim se propisuje obaveza za poverioce da izdate fakture, kao i druge zahteve za isplatu, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, pre njihovog dostavljanja dužnicima, registruju u centralnom registru faktura, način registrovanja faktura, kao i ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da posebnim aktom bliže uredi način i postupak registrovanja faktura iz ovog člana, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura.

U članu 4. Predloga zakona se propisuje ovlašćenje budžetskoj inspekciji da u cilju sprovođenja nadzora, kao i za obavljanje ostalih zakonom utvrđenih funkcija inspekcijske kontrole ima pristup svim podacima centralnog registra faktura.

U članu 5. Predloga zakona propisuju se kaznene odredbe u slučaju da privredni subjekt ili subjekt javnog sektora ne registruje izdate fakture i druge zahteve za isplatu, u centralnom registru faktura, kao i za odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi izmiri novčanu obavezu po fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu, koji nisu registrovani u centralnom registru faktura.

U članu 6. Predloga zakona propisuje se rok za donošenje podzakonskih akata.

U članu 7. Predloga zakona uređena je primena odredaba zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu.

Članom 8. uređeno je stupanje na snagu Predloga zakona.

V RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 20/12 – prečišćen tekst), kako bi se stekli uslovi da se primenom predloženih zakonskih rešenja omogući uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima pre svega korisnika javnih sredstava (pa i korisnika budžetskih sredstava), kao i upravljanje likvidnim sredstvima od strane privrednih subjekata.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

1. Određenje problema koji zakon treba da reši

Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15), uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.

Na osnovu tog zakona, a radi vršenja nadzora koji sprovodi Ministarstvo finansija – Odeljenje za budžetsku inspekciju, subjekti javnog sektora, kao dužnici, dostavljaju podatke o preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budžetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine.

U postupku nadzora Ministarstva finansija – Odeljenja za budžetsku inspekciju, kao i analizom podataka iz informacionog sistema Uprave za trezor – RINO, kao i iz sistema izvršenja budžeta Republike Srbije i platnog prometa, došlo se do zaključka da subjekti javnog sektora, dužnici u navedenim komercijalnim transakcijama, nisu dostavljali podatke o svim preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, odnosno nisu ih unosili u navedene sisteme, u propisanom roku, zbog čega se nije mogao utvrditi ukupan iznos obaveza tih subjekta u navedenim komercijalnim transakcijama, a samim tim nisu se mogle utvrditi docnje u izmirivanju tih obaveza, u odnosu na rokove propisane Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Zbog napred navedenog, postoji potreba da se Predlogom zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama uredi i registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, koje izdaju poverioci subjektima javnog sektora u navedenim komercijalnim transakcijama, po osnovu kojih nastaju novčane obaveze čiji se rokovi uređuju tim zakonom, a koje bi vršili poverioci pre ispostavljanja dužnicima.

Na taj način bi se postigao bolji sistem sagledavanja potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, prema tim poveriocima, što prethodni sistem nije obezbeđivao, a samim tim bi se unapredio sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

To bi sve dovelo do blagovremenog izmirenja navedenih obaveza subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama, kao i bolju i bržu naplatu potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora u tim komercijalnim transakcijama, čime se postiže ispunjenje ciljeva navedenih u tački 2. ove analize efekata propisa.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ciljevi koji se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, postižu su:

- Unapređenje sistema praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, u rokovima propisanim važećim Zakonom;

- Veća efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca, čime se štiti interes poverilaca;

- Uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako kod privrednih subjekata, tako i u javnom sektoru;

- Transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u navedenim komercijalnim transakcijama, kao i podataka o docnjama u izmirenju tih obaveza.

3. Druga mogućnost za rešavanje problema

U cilju rešavanja navedenih problema razmotrena je mogućnost da se pojača nadzor Odeljenja za budžetsku inspekciju, od čega se odustalo zbog velikog broja subjekta javnog sektora koji, u skladu sa zakonom, podležu tom nadzoru, i ograničenog broja budžetskih inspektora.

Došlo se do zaključka da bi digitalizacija, odnosno registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu u navedenim komercijalnim transakcijama, od strane poverilaca, pre ispostavljanja subjektima javnog sektora, u sistemu koji bi uspostavilo i vodilo Ministarstvo finansija - Uprava za trezor, rešilo te probleme.

S tim u vezi, a imajući u vidu da se uvode obaveze poveriocima za registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu u navedenim komercijalnim transakcijama, pre ispostavljanja subjektima javnog sektora, kao i da se određuje obaveza tim dužnicima da plaćanje po tim fakturama mogu da izvrše samo ako su registrovane, zatim da je potrebno uspostavljanje i vođenje centralnog registra faktura u Upravi za trezor, kao i da je potrebno propisati kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja tih zakonskih odredbi, ne postoje druge mogućnosti za postizanje tih rešenja i navedenih ciljeva, osim izmena i dopuna Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Imajući u vidu objašnjenja u tački 3. ove analize efekata zakona, donošenje ovog zakona, u postojećem normativnom okviru, je jedini način za rešavanje problema.

5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja

Predložena rešenja u Predlogu zakona uticaće na privredne subjekte kao poverioce, tako što će se povećati troškovi zbog registrovanja faktura i drugih zahteva za isplatu, ali će ti troškovi biti daleko manji od koristi koje će ti privredni subjekti imati, zbog sigurnije i brže naplate tih svojih potraživanja.

Predložena rešenja u Predlogu zakona uticaće na subjekte javnog sektora kao dužnike, u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, jer će na taj način biti prinuđeni da svoje obaveze prema tim poveriocima, izmire u zakonom propisanim rokovima, a imaće obavezu da pre plaćanja fakture provere ispravnost dobijene fakture i ispravnost evidentiranja faktura u centralnom registru faktura.

6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Primena ovog zakona će izazvati veoma male troškove kod privrednih subjekata, imajući u vidu da će se registrovanje faktura vršiti unosom u informacioni sistem putem interneta, kroz određenu aplikaciju, ali će naplata potraživanja na taj način biti sigurnija i brža, zbog čega će korist privrednih subjekata biti daleko veća od navedenih troškova.

Uvođenjem centralnog registra faktura i Ministarstvo finansija – Uprava za trezor će imati rashode, za koje će za naredne godine biti obezbeđena sredstva u okviru limita koje Ministarstvo finansija odredi za Upravu za trezor.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Korist, kao pozitivna posledica donošenja Predloga zakona, je daleko veća u odnosu na troškove koje će primena ovog zakona izazvati.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predlog zakona nema uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

Zainteresovane strane nisu imale priliku da iznesu svoje stavove, imajući u vidu da se ne radi o sistemskom zakonu, te da se predloženim izmenama i dopunama Zakona bitno ne menjaju rešenja iz postojećeg zakona, već upravo unapređuje primena zakona u svim njegovim bitnim aspektima, a na napred navedeni način, zbog čega nije potrebna javna rasprava pre utvrđivanja predloga tog zakona.

10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

Doneće se poseban akt kojim će se bliže urediti način i postupak registrovanja faktura, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura, i uspostaviće se centralni registar faktura, kao sistem (baza podataka) u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, u kojem će se registrovati fakture, kao i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.

Takođe, na veb stranici Uprave za trezor biće objavljeno i korisničko uputstvo za unos podataka u centralni registar faktura, što je inače praksa te uprave kod uvođenja novih projekata.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 01.12.2017.