PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU: INDIREKTNIM KORISNICIMA BUDżETSKIH SREDSTAVA VIšE SE NE SMATRAJU JAVNA PREDUZEćA, FONDOVI I DIREKCIJE OSNOVANI OD STRANE LOKALNE VLASTI KOJI SE FINANSIRAJU IZ JAVNIH PRIHODA čIJA JE NAMENA UTVRđENA POSEBNIM ZAKONOM. BRISANA JE ODREDBA KOJA UREđUJE DA SE POJEDINI JAVNI PRIHODI MOGU, U CELINI ILI DELIMIčNO, ISKAZATI KAO NAMENSKI PRIHODI. PREDLAżE SE DA SU NAMENSKI PRIHODI I PRIMANJA - JAVNI PRIHODI, ODNOSNO PRIMANJA čIJE JE KORIšćENJE I NAMENA UTVRđENA UGOVOROM O DONACIJI, KREDITU, ODNOSNO ZAJMU KAO I SREDSTVA SAMODOPRINOSA čIJA SE NAMENA UTVRđUJE ODLUKOM JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE. KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA NE MOGU ZASNIVATI RADNI ODNOS SA NOVIM LICIMA RADI POPUNJAVANJA SLOBODNIH, ODNOSNO UPRAżNJENIH RADNIH MESTA DO 31. DECEMBRA 2016. GODINE

Ministarstvo finansija, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 2 decembra 2015. godine, usvojila Predlog ovog zakona (u daljem tekstu: Predlog zakona).

Predlogom zakona predviđeno je da se indirektnim korisnicima budžetskih sredstava više ne smatraju javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom.

Takođe, brisana je odredba koja uređuje da se pojedini javni prihodi mogu, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično, iskazati kao namenski prihodi. Predlogom zakona izmenjena je i definicija namenskih prihoda. Umesto definicije da su namenski prihodi javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom, Predlogom zakona se predlaže da su namenski prihodi i primanja - javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave.

Definisan je još jedan cilj koji budžetski sistem treba da ostvari, a to je alokacijska efektivnost, koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta u skladu sa principom rodne ravnopravnosti.

Takođe, Predlogom zakona predviđeno je da će se u 2016. godini penzije povećati za 1.25%, kao i plate zaposlenih u ministarstvu unutrašnjih poslova i ministarstvu odbrane za 2%, ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%, ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%, predškolskim ustanovama za 4% i ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%.

Predlogom zakona predlaže se i da se prilikom pripreme programskog modela budžeta definišu rodni indikatori učinka, ishoda i rezultata, kojima se prikazuje planirani očekivani doprinos programa, programske aktivnosti ili projekta ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Predviđeno je da uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije, pored postojećih elemenata, sadrži i način na koji će korisnici u obrazloženju predloga finansijskog plana iskazati rodnu analizu rashoda i izdataka, dok će predlog finansijskog plana i direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije sadržati i rodnu analizu rashoda i izdataka. Prema Predlogu zakona, Uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti sadržaće i način na koji će se u obrazloženju iskazati rodna analiza budžeta lokalne vlasti.

Član 54. važećeg Zakona o budžetskom sistemu("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014 i 68/2015 - dr. zakon - dalje: Zakon) regliše odgovornost za preuzete obaveze i to na način da obaveze koje preduzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini. Predlogom zakona predviđeno je da se navedeno ograničenje ne primenjuje na preuzimanje obaveza radi podsticanja investicija u privredi u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslova i postupak kontrole državne pomoći, u okviru obima sredstva iskazanog za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, uključujući i potrebna sredstva nakon tri fiskalne godine. Na zaključivanje ugovora saglasnost daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Kada je ocena kapitalnih projekata u pitanju, Predlogom zakona je predviđeno da će Vlada, na predlog Ministarstva, bliže urediti ne samo sadržinu, način pripreme i ocene, već i praćenje sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata.

Prema Predlogu zakona, korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine.

Važeći Zakon propisuje da, ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu. Predlogom zakona je predviđeno da ukupan iznos preusmeravanja ne može biti veći od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom i budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve.

U članu koji reguliše finansiranje budžetskog fonda i obaveze koje proističu iz budžetskog fonda, predviđeno je da se budžetski fond više ne finansira iz namenskih prihoda budžeta već iz donacija, pored aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta za tekuću godinu i drugih javnih prihoda. Predlogom zakona, takođe, predviđeno je i da se tekuća budžetska rezerva opredeljuje najviše do 2,5% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Uprava za trezor će, prema Predlogu zakona, ubuduće prikupljati podatke o preuzetim novčanim obavezama od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, u smislu zakona kojim se uređuju rokovi izmirenja novačnih obaveza u komercijalnim transakcijama, koje oni dostavljaju kroz informacioni sistem Uprave za trezor i na osnovu tih podataka, Ministarstvu - odeljenju za budžetsku inspekciju, radi vršenja nadzora, dostavlja izveštaje sa podacima o neizmirenim obavezama korisnika javnih sredstava čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora i obezbeđuje preuzimanje podataka o neizmirenim obavezama javnih preduzeća iz informacionog sistema uprave za trezor.

Predviđeno je i da se sa primenom odredaba o budžetskoj klasifikaciji iz važećeg zakona počne od podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa budžeta lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2016. godinu.

Prema Predlogu zakona, odredbe važećeg Zakona kojima se uređuje korišćenje i raspodela sopstvenih prihoda koje ostvare ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši Zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, uključujući i zavode za izvršenje krivičnih sankcija, kao i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, prestaju da važe kad se za to stvore tehnički uslovi, a ne više 1. januara 2015. godine, kako je to propisano važećim Zakonom.

U okviru samostalnih odredaba Predloga zakona, predviđeno je da će se odredbe Predloga zakona koje se odnose na rodno odgovorno budžetiranje primenjivati postupnim uvođenjem za pojedine korisnike budžetskih sredstava, a u celini do donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti za 2020. godinu.

Jedinice lokalne samouprave su dužne da u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu predloženih odredaba usklade svoje odluke o budžetu sa odredbama predloženim u Predlogu zakona.

Konačno, predviđeno je da predložene odredbe stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".