NACRT ZAKONA O ŽIGU - TEKST PROPISA

NACRT ZAKONA O ŽIGU

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se postupak registracije i zaštita žiga u Republici Srbiji.

Član 2.

Kao žig se štiti znak koji se može grafički predstaviti i koji u prometu služi za razlikovanje roba, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili sličnih roba, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žig se može sastojati naročito od reči, uključujući lična imena, slova, brojeva, crteža, trodimenzionalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja, kao i kombinacije navedenih znakova.

Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.

Član 3.

Žigom u smislu ovog zakona, smatra se i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na žig iz stava 1. ovog člana ako pojedina pitanja nisu uređena Madridskim aranžmanom o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski aranžman), odnosno Protokolom uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski protokol).

Nosilac prava

Član 4.

Podnosilac prijave žiga, odnosno nosilac registrovanog žiga može biti fizičko ili pravno lice.

Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica, ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili iz primene načela uzajamnosti.

Strano fizičko ili pravno lice koje nema prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije u postupku pred nadležnim organom mora zastupati ovlašćeni zastupnik sa prebivalištem, odnosno sedištem na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Podaci o podnosiocu prijave, odnosno nosiocu žiga, u smislu ovog zakona su: lično ime i adresa fizičkog lica, sa svojstvom preduzetnika ukoliko se radi o preduzetniku, odnosno poslovno ime, sedište i oblik pravnog lica u kome je ono registrovano; naziv države čiji je državljanin, odnosno u kojoj ima prebivalište za fizičko lice, odnosno naziv države u kojoj je pravno lice registrovano ili u kojoj ima stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovinsko sedište.

Sticanje žiga

Član 5.

Žig se stiče upisom u Registar žigova (u daljem tekstu: registracija).

Nadležnost za postupanje

Član 6.

Organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ) sprovodi upravni postupak i obavlja druge stručne poslove u skladu sa ovim zakonom.

Protiv odluka nadležnog organa iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

Protiv odluke Vlade o žalbi, može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.

Službeno glasilo

Član 7.

Nadležni organ izdaje "Glasnik intelektualne svojine Republike Srbije" (u daljem tekstu: službeno glasilo) u kome se objavljuju podaci u skladu sa ovim zakonom.

Nadležni organ bliže propisuje podatke koji se objavljuju u službenom glasilu.

Registar žigova

Član 8.

Nadležni organ vodi Registar žigova.

Registar žigova se vodi u elektronskom obliku kao javno dostupna baza podataka.

Registar žigova sadrži: broj i datum podnošenja prijave žiga, broj službenog glasila u kom je prijava objavljena kao i datum objave; registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova, ako je žig registrovan; podatke o podnosiocu prijave; podatke o nosiocu žiga; podatke o punomoćniku; izgled znaka; naznačenje roba i usluga na koje se znak odnosi; podatke o promenama koje se odnose na žig (prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i dr.), kao i podatke o ishodu postupka po podnetim prijavama.

Takse i naknade troškova postupka

Član 9.

U upravnom postupku pred nadležnim organom plaćaju se takse i naknade troškova postupka, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse i naknade troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga.

Za uvid u spise predmeta, izdavanje kopija dokumenata, potvrda i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju, objavu podataka o registrovanim žigovima i druge informacione usluge koje pruža nadležni organ u skladu sa ovim zakonom, plaćaju se naknade troškova.

Visinu i način plaćanja naknada troškova iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada.

II. RAZLOZI ZA ODBIJANJE REGISTRACIJE ŽIGA

Apsolutni razlozi za odbijanje

Član 10.

Neće se registrovati znak:

1) koji ne ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona;

2) koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima;

3) koji po svom ukupnom izgledu nema distinktivan karakter u odnosu na prijavljene robe, odnosno usluge;

4) koji se sastoji isključivo od trodimenzionalnog oblika određenog prirodom robe ili oblika robe koji je neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika koji bitno utiče na vrednost robe;

5) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje roba ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika roba, odnosno usluga;

6) koji je postao uobičajen u svakodnevnom govoru ili u dobrim poslovnim običajima;

7) koji izgledom ili sadržajem može da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu npr. vrste, kvaliteta ili geografskog porekla roba ili drugih svojstava roba, odnosno usluga;

8) koji predstavlja znak koji ima izrazito simbolički karakter, naročito religijski simbol;

9) koji ne ispunjava uslove prema odredbi člana 6ter Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine;

10) koji sadrži ili podražava naziv, skraćenicu naziva, državni grb, zastavu ili drugi službeni znak Republike Srbije, osim uz odobrenje nadležnog organa

11) koji je prijavljen za vina, a sadrži ili se sastoji iz geografske oznake za označavanje vina, kao i koji je prijavljen za jaka alkoholna pića, a sadrži ili se sastoji iz geografske oznake za označavanje jakih alkoholnih pića, u odnosu na vina, odnosno jaka alkoholna pića koja nisu tog geografskog porekla;

12) koji se ne može registrovati u skladu sa međunarodnim sporazumima u kojima je Republika Srbija strana ugovornica, a koji se odnose na zaštitu imena porekla ili geografske oznake, ako je prijava žiga podneta kasnije u odnosu na datum podnošenja prijave za priznanje imena porekla ili geografske oznake u obimu koji je predviđen propisima na osnovu kojih su te oznake geografskog porekla registrovane.

Neće se odbiti prijava žiga ako podnosilac prijave dokaže da je znak koji ne ispunjava uslove za registraciju žiga iz stava 1. tač. 3), 5) i 6) ovog člana, pre podnošenja prijave, ozbiljnim korišćenjem u prometu stekao distinktivan karakter u odnosu na robe, odnosno usluge na koje se odnosi.

Nadležni organ ispituje po službenoj dužnosti razloge za odbijanje registracije žiga iz ovog člana.

Relativni razlozi za odbijanje

Član 11.

Na osnovu podnetog prigovora, neće se registrovati znak:

1)    koji je istovetan ranijem žigu registrovanom za istovetne robe, odnosno usluge;

2)    koji je istovetan ranijem žigu drugog lica registrovanom za slične robe odnosno usluge, ili sličan ranijem žigu drugog lica za istovetne ili slične robe, odnosno usluge, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranijim žigom.

Ranijim žigom, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)    žig registrovan za teritoriju Republike Srbije, a koji uživa pravo prvenstva u smislu čl. 16, 17. i 18. ovog zakona;

2)    prijava žiga iz tačke 1) ovog stava, pod uslovom da žig po toj prijavi bude registrovan;

3)    žig koji, na dan podnošenja prijave žiga, ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, na datum prava prvenstva zatraženog u prijavi, predstavlja opštepoznati znak u Republici Srbiji, u smislu člana 6bis Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine.

Na osnovu podnetog prigovora, neće se registrovati ni znak koji je istovetan ili sličan ranijem žigu, bez obzira na robe, odnosno usluge na koje se odnosi, u slučaju da je raniji žig stekao reputaciju u Republici Srbiji (u daljem tekstu: čuveni žig) i ukoliko bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz distinktivnosti ili reputacije ranije registrovanog žiga, ili bi im se nanosila šteta.

Na osnovu podnetog prigovora, neće se registrovati ni znak čijim se korišćenjem povređuje ranije pravo:

1)    na ime ili lik nekog lica;

2)    autorsko pravo;

3)    pravo industrijske svojine.

Ranijim pravom u smislu stava 4. ovog zakona, smatra se pravo stečeno pre datuma podnošenja prijave žiga ili, ako je zatraženo pravo prvenstva, pre datuma zatraženog prava prvenstva.

Na osnovu prigovora podnetog od strane nosioca ranijeg žiga, neće se registrovati ni znak koji je prijavljen od strane predstavnika u prometu ili zastupnika nosioca žiga, bez njegovog ovlašćenja, osim ukoliko predstavnik ili zastupnik ne opravda svoj postupak.

U slučaju iz stava 1. tač. 2), kao i st. 3, 4. i 6. ovog člana neće se odbiti prijava žiga, ako se nosilac ranijeg žiga ili ranijeg prava izričito saglasi sa registracijom kasnije prijavljenog znaka.

III. POSTUPAK REGISTRACIJE

Pokretanje postupka

Član 12.

Postupak za registraciju žiga pokreće se podnošenjem zahteva za registraciju žiga nadležnom organu na propisanom obrascu koji sadrži: ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca; naznačenje vrste žiga (individualni, kolektivni ili žig garancije); izgled znaka; naznačenje klasa u koje su svrstane robe, odnosno usluge,

prema Ničanskom sporazumu o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: Međunarodna klasifikacija roba i usluga); potpis i pečat podnosioca prijave, kao i priloge:

1) izgled znaka koji se želi zaštititi žigom;

1) spisak roba i usluga na koje se zahtev odnosi.

Zahtev podnet u skladu sa stavom 1. ovog člana smatra se podnetom prijavom žiga.

Prijava žiga se može podneti za zaštitu samo jednog znaka, a za jednu ili više roba, odnosno usluga.

U slučaju da prijavljeni znak sadrži element koji je nejasan ili dvosmislen, prijava mora da sadrži opis znaka u kome će taj element biti pojašnjen.

Nadležni organ propisuje obrazac zahteva, kao i podatke i priloge koji se podnose uz zahtev iz stava 1. ovog člana.

Označavanje i klasifikacija roba i usluga

Član 13.

Robe, odnosno usluge iz spiska, za koji se podnosi prijava žiga, moraju biti imenovane i klasifikovane u skladu sa sistemom klasifikacije ustanovljenim Međunarodnom klasifikacijom roba i usluga, važećom u trenutku podnošenja prijave.

Podnosilac prijave žiga dužan je da u spisku označi robe, odnosno usluge na koje se prijava odnosi na dovoljno jasan i precizan način, tako da spisak roba, odnosno usluga predstavlja nesporan osnov za određivanje obima zaštite koji se traži.

Izmene u prijavi žiga

Član 14.

Na zahtev podnosioca prijave žiga ili po službenoj dužnosti mogu se izvršiti izmene u prijavi u slučaju kada je potrebno izvršiti ispravku imena ili adrese podnosioca prijave, podataka u prijavi, greške u spisku roba odnosno usluga pod uslovom da se time ne proširuje obim prava.

U prijavi žiga ne može se naknadno bitno izmeniti izgled znaka. Bitnom izmenom znaka smatra se svaka izmena kojom se menja distinktivni karakter znaka.

U prijavi žiga ne može se naknadno izmeniti spisak roba odnosno usluga ako bi se time proširio obim prava.

Ako je prijava žiga već objavljena, izmene u prijavi objavljuju se naknadno u službenom glasilu.

Datum podnošenja prijave žiga

Član 15.

Prijava žiga podneta u skladu sa članom 12. stav 1. ovog zakona upisuje se u Registar žigova.

Na podnetu prijavu žiga nadležni organ upisuje broj, dan i čas njenog prijema u nadležnom organu i o tome podnosiocu izdaje potvrdu.

Ako zahtev za registraciju žiga nije podnet u skladu sa članom 12. stav 1. ovog zakona, nadležni organ će zaključkom naložiti otklanjanje nedostataka u roku od 30 dana od dana prijema zaključka.

Ako podnosilac zahteva za registraciju žiga u roku iz stava 3. ovog člana otkloni nedostatke, nadležni organ će doneti zaključak kojim se utvrđuje kao datum podnošenja prijave žiga onaj datum kad je tom organu dostavljen podnesak kojim su otklonjeni uočeni nedostaci, a prijavu upisuje u Registar žigova.

Ako podnosilac zahteva za registraciju žiga u roku iz stava 3. ovog člana ne otkloni nedostatke, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.

Protiv zaključka iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba.

Pravo prvenstva

Član 16.

Podnosilac prijave žiga ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu.

Konvencijsko pravo prvenstva

Član 17.

Podnosiocu uredne prijave žiga sa dejstvom u nekoj državi članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznaće se u Republici Srbiji konvencijsko pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave ako u Republici Srbiji za isti znak i za iste robe, odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave u odnosnoj državi. U zahtevu za registraciju žiga naznačava se datum podnošenja, broj prijave i naziv države za koju je prijava podneta.

Urednom prijavom žiga iz stava 1. ovog člana smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu države članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta, ili prema propisima međunarodne organizacije nastale na osnovu međunarodnog ugovora zaključenog između ovih država, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

Podnosilac prijave žiga iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Republici Srbiji, dostavi nadležnom organu prepis prijave iz stava 1. ovog člana overen od strane nadležnog organa države članice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodne organizacije, kojoj je ta prijava podneta.

Sajamsko pravo prvenstva

Član 18.

Podnosilac prijave žiga koji je u roku od tri meseca pre podnošenja prijave upotrebio određeni znak za obeležavanje roba, odnosno usluga na zvaničnoj ili zvanično priznatoj izložbi ili sajmu međunarodnog karaktera organizovanoj u Republici Srbiji ili u drugoj državi članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, može u prijavi tražiti priznanje prava prvenstva od datuma prvog dana izlaganja.

Podnosilac prijave žiga iz stava 1. ovog člana uz prijavu dostavlja potvrdu nadležnog organa države članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije na osnovu koje se može utvrditi da je u pitanju izložba, odnosno sajam međunarodnog karaktera, vrsta izložbe, odnosno sajma, mesto održavanja, datum otvaranja izložbe, odnosno sajma, kao i datum prvog izlaganja roba, odnosno usluga navedenih u prijavi.

Uverenje da je izložbi, odnosno sajmu održanom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Srbije.

Redosled ispitivanja prijava

Član 19.

Prijave se ispituju po redosledu određenom datumom njihovog podnošenja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prijava se ispituje po hitnom postupku:

1)    u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije, odnosno carinskog organa;

2)    ako je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.

Ispitivanje urednosti prijave žiga

Član 20.

Prijava žiga je uredna ako je podneta u skladu sa članom 12. st. 1, 3. i 4. ovog zakona i ako sadrži dokaz o uplati takse propisane za prijavu za priznanje žiga.

Ako utvrdi da prijava žiga nije uredna nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku od 30 dana od dana prijema poziva.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana najviše dva puta po 30 dana.

Ako podnosilac prijave žiga u ostavljenom roku prijavu ne uredi, nadležni organ će zaključkom odbaciti prijavu.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti posebna žalba.

Ispitivanje spiska roba, odnosno usluga

Član 21.

Ako spisak roba, odnosno usluga nije podnet u skladu sa članom 13. ovog zakona, nadležni organ će pismenim putem, uz navođenje razloga, pozvati podnosioca prijave da ga uredi, u roku od 30 dana od dana prijema poziva.

Ako podnosilac prijave žiga u ostavljenom roku ne uredi spisak roba, odnosno usluga, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju prijave, protiv koga se može izjaviti žalba.

Ako je, u slučaju iz stava 2. ovog člana, spisak roba, odnosno usluga neuredan samo u jednom delu, nadležni organ će doneti zaključak o delimičnom odbacivanju prijave u tom delu.

Ispitivanje apsolutnih razloga za odbijanje registracije

Član 22.

Ako nadležni organ utvrdi postojanje razloga za odbijanje registracije žiga propisanih članom 10. stav 1. ovog zakona, delimično ili u celosti, pismenim putem će obavestiti podnosioca prijave žiga o tim razlozima i pozvaće ga da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja dostavi svoje izjašnjenje, kao i dokaze o činjenicama koje bi mogle da utiču na odluku o registraciji.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može produžiti rok iz stava 2. ovog člana najviše dva puta po 30 dana.

Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uslove za zaštitu žigom u smislu člana 10. stav 1. tač. 3), 5) i 6) ovog zakona i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi sa obimom zaštite žiga, nadležni organ može da traži od podnosioca prijave da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, podnese pismenu izjavu da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.

Ako se podnosilac prijave žiga ne izjasni u propisanom roku o razlozima za odbijanje registracije žiga iz stava 1. ovog člana, ili se izjasni ali ne otkloni razloge za odbijanje registracije delimično ili u celosti, odnosno ako ne podnese pismenu izjavu iz stava 3. ovog člana, nadležni organ će doneti rešenje o delimičnom odbijanju registracije ili odbijanju registracije u celosti.

Objava prijave žiga

Član 23.

Ako je prijava žiga uredna u smislu čl. 20 i 21. ovog zakona i ako ne postoje razlozi za odbijanje registracije žiga propisani članom 10. stav 1. ovog zakona, podaci iz prijave objavljuju se u službenom glasilu.

Po zahtevu podnosioca prijave žiga uz dokaz o plaćenoj naknadi troškova za objavu, nadležni organ će objaviti izmene u prijavi, ako nisu u suprotnosti sa članom 14. ovog zakona.

Kada je doneto rešenje o delimičnom odbijanju registracije žiga na osnovu člana 21. stav 4. ovog zakona, podaci iz prijave u odnosu na robe, odnosno usluge za koje registracija nije odbijena, objaviće se po konačnosti tog rešenja.

Nadležni organ bliže propisuje podatke iz prijave žiga koji se objavljuju u službenom glasilu.

Mišljenje zainteresovanog lica

Član 24.

Svako fizičko ili pravno lice može, u roku od tri meseca od datuma objave prijave, da dostavi nadležnom organu obrazloženo pismeno mišljenje o postojanju razloga za odbijanje registracije propisanih članom 10. stav 1. ovog zakona.

Lice iz stava 1. ovog člana nema svojstvo stranke u postupku.

Mišljenje iz stava 1. ovog člana nadležni organ dostavlja podnosiocu prijave, koji može dostaviti odgovor u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja.

Prigovor

Član 25.

Prigovor na registraciju žiga, koji se može zasnivati samo na razlozima za odbijanje iz člana 11. ovog zakona, ima pravo da podnese nadležnom organu u roku od tri meseca od datuma objave prijave za registraciju žiga:

1)    u odnosu na čl. 11. st. 1. i 3. ovog zakona nosilac ranijeg žiga i sticalac licence u skladu sa članom 47. stav 3. ovog zakona;

2)    nosilac nekog od ranijih prava iz člana 11. stav 4. ovog zakona.

Ako je na datum objave prijave protiv ranijeg žiga na kome se zasniva prigovor, u toku postupak za prestanak zbog nekorišćenja ili postupak za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će u postupku povodom prigovora zastati do konačnosti rešenja iz ranije pokrenutih postupaka za prestanak ili oglašavanje žiga ništavim.

Rok za podnošenje prigovora propisan u stavu 1. ovog člana ne može se produžavati, niti se po isteku tog roka mogu podnositi dopune prigovora koje se odnose na dodatne dokaze i dokumentaciju kojom se opravdava osnovanost razloga navedenih u prigovoru.

Prigovor sadrži: ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca prigovora; podatke o podnosiocu prigovora; broj prijave žiga za koji se podnosi prigovor; razloge zbog kojih se podnosi prigovor; naznačenje da li se prigovor odnosi na prijavu žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, kao i dokaz o uplati takse u visine takse propisane na ime osnovne takse za prijavu za priznanje žiga.

Postupak po prigovoru

Član 26.

Nadležni organ ispituje da li je prigovor podnet od strane ovlašćenog lica u smislu člana 25. stav 1. ovog zakona, da li je prigovor podnet u propisanom roku i da li ima sadržinu propisanu od strane nadležnog organa.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ zaključkom odbacuje prigovor.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ obaveštava podnosioca prijave žiga o podnetom prigovoru, dostavlja mu primerak prigovora i poziva ga da se u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja izjasni na prigovor.

Rok iz stava 3. ovog člana ne može se produžavati, niti se po isteku tog roka mogu podnositi dopune odgovora koje se odnose na dodatne dokaze i dokumentaciju.

Ako podnosilac prijave žiga ne odgovori na prigovor u propisanom roku, prijava žiga se odbija u granicama zahteva navedenih u prigovoru.

U slučaju da smatra potrebnim, nadležni organ može u postupku povodom prigovora odrediti usmenu raspravu.

Ispitivanje prigovora

Član 27.

Ako se podnosilac prijave žiga izjasni na prigovor u propisanom roku, nadležni organ ispituje osnovanost razloga navedenih u prigovoru.

Ako to zatraži podnosilac prijave žiga, nosilac ranijeg žiga koji je podneo prigovor mora dokazati da je u periodu od pet godina, koji prethodi datumu objave prijave, koristio žig u Republici Srbiji u smislu člana 43. ovog zakona za obeležavanje roba odnosno usluga za koje je registrovan i koje navodi kao razlog za prigovor, ili mora dokazati da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje, pod uslovom da je raniji žig na datum objave prijave žiga bio registrovan najmanje pet godina.

Nadležni organ će primerak odgovora na zahtev za dokazivanje korišćenja ranijeg žiga dostaviti podnosiocu prijave žiga i pozvati ga da se izjasni u roku od 30 dana od dana prijema poziva.

Ako nosilac ranijeg žiga ne dokaže korišćenje svog žiga u smislu stava 2. ovog člana, prigovor će biti odbijen.

Ako je raniji žig korišćen samo u odnosu na deo roba odnosno usluga za koje je registrovan, za potrebe ispitivanja prigovora smatraće se da je registrovan samo za te robe, odnosno usluge.

Ako nadležni organ u postupku ispitivanja utvrdi da je prigovor neosnovan, prigovor se odbija i o tome se dostavlja rešenje podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora.

Ako nadležni organ utvrdi da je prigovor osnovan, donosi rešenje o odbijanju prijave ili rešenje o delimičnom odbijanju prijave, i dostavlja ga podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora.

Podnosilac prijave i podnosilac prigovora mogu zahtevom koji su zajednički potpisali i podneli tokom postupka ispitivanja prigovora zatražiti da nadležni organ zastane sa postupkom ispitivanja prigovora u svrhu pokušaja sklapanja nagodbe.

Nadležni organ će nastaviti sa postupkom ispitivanja prigovora na zahtev ili podnosioca prijave ili podnosioca prigovora, najkasnije u roku od 24 meseca od podnošenja prvog zahteva iz stava 8. ovog člana, ako do isteka tog roka postupak ne bude okončan.

Odustanak od prijave i ograničenje spiska roba, odnosno usluga u prijavi žiga

Član 28.

Podnosilac prijave žiga može u toku celog postupka da odustane od prijave žiga u celini ili da ograniči spisak roba, odnosno usluga.

Ako je prijava objavljena, odustanak od prijave ili ograničenje spiska roba, odnosno usluga naknadno se objavljuje u službenom glasilu.

Ako podnosilac prijave žiga ograniči spisak roba, odnosno usluga posle podnetog prigovora na registraciju žiga, nadležni organ će o tome obavestiti podnosioca prigovora i pozvati ga da se u roku od 15 dana od dana prijema poziva izjasni da li ostaje i dalje pri podnetom prigovoru. Ako podnosilac prigovora u propisanom roku ne obavesti nadležni organ da ostaje pri podnetom prigovoru, smatraće se da je od prigovora odustao, a nadležni organ će doneti poseban zaključak o obustavi postupka.

U slučaju kada podnosilac prijave žiga odustane od prijave u celini, nadležni organ će doneti poseban zaključak o obustavi postupka.

Protiv zaključka iz stava 3. i 4. ovog člana može se izjaviti žalba.

Registracija žiga

Član 29.

Ako utvrdi da ne postoje razlozi za odbijanje registracije propisani u članu 10. stav 1. i članu 11. ovog zakona, nadležni organ će zaključkom pozvati podnosioca prijave da, u roku od 30 dana od dana prijema zaključka, plati propisanu taksu za prvih 10 godina zaštite i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

Po prijemu dokaza iz stava 1. ovog člana, nadležni organ donosi rešenje o registraciji žiga, a žig upisuje u Registar žigova.

Ako podnosilac prijave žiga u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od prijave, a nadležni organ će doneti zaključak o obustavi postupka, protiv koga se može izjaviti žalba.

Objava žiga

Član 30.

Podaci o žigu objavljuju se u službenom glasilu.

U službenom glasilu objavljuju se sledeći podaci: registarski broj žiga; datum upisa žiga u Registar žigova; podaci o nosiocu žiga; datum do kog žig važi; izgled znaka; spisak roba, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Nadležni organ bliže propisuje podatke koji se objavljuju u službenom glasilu.

Isprava o žigu

Član 31.

Na zahtev nosioca žiga i uz dostavu dokaza o uplati propisane takse nadležni organ izdaje ispravu o žigu.

Isprava o žigu sadrži: registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova; podatke o nosiocu žiga; izgled žiga; spisak roba, odnosno usluga na koje se znak odnosi; datum do kog žig važi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu isprave o žigu.

Važenje i produženje registracije žiga

Član 32.

Žig važi deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave žiga, s tim što se njegovo važenje, uz podnošenje zahteva za produženje važenja žiga i plaćanje odgovarajuće propisane takse, može produžavati za period od po deset godina neograničeni broj puta.

Zahtev za produženje registracije žiga, može podneti nosilac žiga ili lice koje on ovlasti, odnosno treće lice u čiju korist je upisano neko pravo u Registru žigova, najranije šest meseci pre isteka desetogodišnjeg perioda važenja.

Zahtev iz stava 2. ovog člana, uz plaćanje propisane uvećane takse, može biti podnet u naknadnom roku od šest meseci nakon isteka perioda važenja iz stava 1. ovog člana.

Ako se produženje registracije žiga odnosi samo na određene robe, odnosno usluge za koje je žig registrovan, registracija žiga će se produžiti samo za te robe, odnosno usluge.

Nadležni organ će produženje registracije žiga upisati u Registar žigova i objaviti u službenom glasilu.

Razdvajanje prijave žiga i registracije žiga

Član 33.

Prijava žiga u kojoj je navedeno više roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna prijava) može se po zahtevu podnosioca prijave do okončanja postupka po prijavi, razdvojiti na dve ili više prijava tako što će se razdvojiti spisak roba, odnosno usluga.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: broj i datum podnošenja prvobitne prijave čije se razdvajanje traži; podatke o podnosiocu prijave; izgled prijavljenog znaka; spisak roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj prijavi; spisak roba i usluga koje se razdvajaju; dokaz o uplati propisanih taksi.

Nadležni organ propisuje priloge koji se podnose uz zahtev za razdvajanje prijave žiga.

O razdvajanju prijave žiga donosi se posebno rešenje koje sadrži: broj prvobitne prijave, broj, odnosno brojeve izdvojenih prijava, izgled prijavljenog znaka, kao i spisak roba, odnosno usluga koje ostaju u prvobitnoj prijavi i spisak roba, odnosno usluga koje se izdvajaju.

Izdvojena, odnosno izdvojene prijave, upisuju se u Registar žigova.

Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva.

Na prijavu kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije neće se primenjivati odredbe ovog člana.

Član 34.

Žig koji je registrovan za više roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitni žig), može se na zahtev nosioca žiga, razdvojiti na dva ili više žigova tako što će se razdvojiti spisak roba, odnosno usluga.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: registarski broj žiga; podatke o nosiocu žiga; izgled znaka; spisak roba i usluga koje ostaju u prvobitnom žigu, kao i spisak roba i usluga na koje se odnosi izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi, kao i dokaz o uplati propisanih taksi.

Nadležni organ propisuje priloge koji se podnose uz zahtev za razdvajanje registracije žiga.

O razdvajanju žiga donosi se rešenje koje sadrži: broj prvobitnog žiga, broj, odnosno brojeve novih, odnosno izdvojenih žigova, izgled žiga, kao i spisak roba, odnosno usluga koje ostaju u prvobitnom žigu i spisak roba, odnosno usluga koje se izdvajaju.

Izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi nadležni organ upisuje u Registar žigova, a na zahtev nosioca žiga i uz dostavu dokaza o uplati propisane takse izdaje ispravu o žigu.

Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitnog žiga.

Na kolektivni žig, odnosno žig garancije ne primenjuju se odredbe ovog člana.

Nastavljanje postupka u slučaju propuštanja roka

Član 35.

Ako podnosilac prijave žiga ili nosilac žiga propusti da u roku izvrši neku radnju u postupku pred nadležnim organom, usled čega nastupi gubitak prava iz prijave ili gubitak žiga, može podneti predlog nadležnom organu da se postupak nastavi, pod uslovom da:

1)    preduzme propuštene radnje i podnese zahtev u roku od tri meseca od dana prijema odluke o gubitku prava;

2)    dostavi dokaz o uplati takse propisane za povraćaj u pređašnje stanje.

O zahtevu za nastavljanje postupka nadležni organ odlučuje zaključkom.

Uverenje o pravu prvenstva

Član 36.

Na zahtev podnosioca prijave žiga nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.

Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadrži: podatke o podnosiocu prijave, izgled znaka; spisak roba, odnosno usluga; dokaz o uplati takse za uverenje.

Uverenje o pravu prvenstva sadrži: podatke o podnosiocu prijave; broj prijave; podatke o datumu podnošenja prijave; izgled znaka i spisak roba, odnosno usluga.

IV. SADRŽINA, STICANJE I OBIM PRAVA

Član 37.

Nosilac žiga ima isključivo pravo da žig koristi za obeležavanje roba, odnosno usluga na koje se odnosi.

Nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste u prometu:

1)    znak koji je istovetan njegovom ranijem žigu u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;

2)    znak koji je istovetan njegovom ranijem žigu za sličnu robu, odnosno usluge ili sličan njegovom ranijem žigu za istovetnu ili sličnu robu, odnosno usluge ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranijim žigom;

3)    znak koji je istovetan ili sličan njegovom ranijem žigu u odnosu na robe, odnosno usluge koje nisu slične onima za koje je registrovan žig, ako je taj žig stekao ugled u Republici Srbiji i ukoliko se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlači korist iz čuvenosti ili distinktivnosti ranije registrovanog žiga, ili im se nanosi šteta.

U smislu stava 2. ovog člana nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće:

1)    stavljanje znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);

2)    nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod znakom;

3)    uvoz ili izvoz robe pod tim znakom;

4)    korišćenje znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.

Prava koja proizlaze iz registracije proizvode dejstvo prema trećim licima od datuma objave registracije žiga u službenom glasilu.

Reprodukcija žiga u rečniku

Član 38.

Ako reprodukcija žiga u rečniku, enciklopediji ili sličnom delu stvara utisak da je znak generična oznaka robe ili usluga za koje je taj žig registrovan, na zahtev nosioca žiga, izdavač dela mora osigurati da najkasnije sledeće izdanje koje sadrži reprodukciju znaka bude praćeno naznakom da je žig registrovan.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na delo objavljeno u elektronskoj formi.

Iscrpljenje prava

Član 39.

Na osnovu žiga se ne može zabraniti obeležavanje žigom robe stavljene u promet na teritoriji Republike Srbije od strane nosioca prava ili uz njegovu saglasnost.

Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga da se nosilac žiga suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.

Ograničenje dejstva žiga

Član 40.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim običajima koristi u privrednom prometu:

1) svoje ime ili adresu;

2) naznačenje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva roba, odnosno usluga;

3) žig, kad je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene roba, odnosno usluge, posebno kad je reč o rezervnim delovima ili priboru.

Ograničenje prava na osnovu mirne koegzistencije žigova

Član 41.

Nosilac ranijeg žiga, koji je upoznat sa korišćenjem kasnijeg žiga i ne protivi se njegovom korišćenju u neprekidnom periodu od pet godina, nema više pravo da podnese predlog za oglašavanje ništavim kasnijeg žiga na osnovu svog ranijeg žiga, osim ako je prijava za registraciju kasnijeg žiga podneta suprotno načelu savesnosti i poštenja.

Stav 1. ovog člana primenjuje se i na nosioce ranijih prava iz člana 11. stav 4. ovog zakona.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, nosilac kasnije registrovanog žiga nema pravo da se suprotstavi korišćenju ranijeg prava, čak iako se nosilac ranijeg prava više ne može pozivati na svoje pravo protiv kasnijeg žiga.

Korišćenje žiga

Član 42.

Nosilac žiga ima pravo da koristi svoj žig u odnosu na robe i usluge za koje je registrovan.

Korišćenjem žiga smatra se korišćenje od strane nosioca žiga ili lica koje je on ovlastio.

Korišćenjem žiga smatra se i korišćenje u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne menjaju distinktivni karakter znaka u odnosu na izgled u kom je registrovan.

Korišćenjem žiga smatra se i korišćenje na robi ili pakovanju robe namenjenim isključivo izvozu.

Korišćenje žiga uz saglasnost nosioca žiga ili lica ovlašćenog za korišćenje kolektivnog žiga ili žiga garancije, smatraće se korišćenjem od strane nosioca.

Ako u neprekidnom periodu od pet godina nakon registracije nosilac žiga, bez opravdanog razloga, nije ozbiljno koristio svoj žig na teritoriji Republike Srbije u odnosu na robe odnosno usluge za koje je registrovan, ili ako je takvo korišćenje prekinuto u toku neprekidnog perioda od pet godina, mogu da nastupe posledice nekorišćenja propisane članom 27, članom 55. stav 5. i članom 58. stav 2. ovog zakona.

V. UPIS PROMENE U REGISTAR ŽIGOVA

Promena imena i adrese, odnosno poslovnog imena i sedišta

Član 43.

Na zahtev podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga, nadležni organ donosi rešenje o upisu u Registar žigova promene imena i adrese, odnosno poslovnog imena i sedišta nosioca prava.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži: broj prijave, odnosno registarski broj žiga; podatke o podnosiocu prijave, odnosno nosiocu žiga; naznačenje vrste i osnova promene.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati propisane takse.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti upis promene imena i adrese nosioca prava u odnosu na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Ako zahtev za upis promene imena i adrese nosioca prava ne sadrži propisane podatke i priloge iz st. 2. i 3. ovog člana, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da uredi zahtev u roku koji nadležni organ odredi.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu iz stava 5. ovog člana, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.

Protiv zaključka iz stava 6. ovog člana može se izjaviti žalba.

Upis promene iz stava 1. ovog člana za registrovani žig objavljuje se u službenom glasilu.

Ograničenje spiska roba, odnosno usluga

Član 44.

Na zahtev podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga, nadležni organ donosi rešenje o upisu ograničenja spiska roba, odnosno usluga u Registar žigova.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži: broj prijave, odnosno registarski broj žiga; podatke o podnosiocu prijave, odnosno nosiocu žiga; naznačenje vrste promene; spisak roba, odnosno usluga na koje se ograničava zaštita.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati propisane takse.

Ako zahtev za ograničenje spiska roba, odnosno usluga ne sadrži propisane podatke i priloge iz st. 2. i 3. ovog člana, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da uredi zahtev u roku koji nadležni organ odredi.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu iz stava 5. ovog člana, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.

Protiv zaključka iz stava 6. ovog člana može se izjaviti žalba.

Upis promene iz stava 1. ovog člana za registrovani žig objavljuje se u službenom glasilu.

Prenos prava

Član 45.

Žig, odnosno pravo iz prijave žiga, može biti prenet na drugo lice ili na druga lica za sve ili samo za neke robe, odnosno usluge.

Pravni osnov prenosa iz stava 1. ovog člana može biti: ugovor, izvod iz ugovora, izjava o prenosu potpisana od ugovornih strana, dokaz o statusnoj promeni podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga, odluka suda ili drugog organa.

Na zahtev podnosioca prijave žiga, odnosno nosioca žiga ili sticaoca prava, nadležni organ donosi rešenje o upisu prenosa prava iz stava 1. u Registar žigova.

Upis prenosa prava iz stava 1. ovog člana u Registar žigova proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

Na zahtev podnosioca prijave žiga, odnosno nosioca žiga ili sticaoca prava za upis prenosa prava samo za neke robe, odnosno usluge, shodno se primenjuju odredbe čl. 33. i 34. ovog zakona o razdvajanju prijave žiga, odnosno žiga.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet prenosa prava.

Upis promene iz stava 1. ovog člana objavljuje se u službenom glasilu.

Član 46.

Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave žiga, ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu u pogledu vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe, odnosno usluga za koje je žig registrovan odnosno za koje je podneta prijava za registraciju žiga, izuzev ukoliko se sticalac prava odrekne zaštite za one robe, odnosno usluge u odnosu na koje mogućnost zabune postoji.

Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave žiga koji se odnosi samo na neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su robe, odnosno usluge koje se prenose bitno slične robama, odnosno uslugama koji su obuhvaćene žigom, odnosno prijavom za registraciju žiga prenosioca.

Licenca

Član 47.

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave žiga može ugovorom o licenci ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za neke robe, odnosno usluge.

Ako su više lica nosioci istog prava iz stava 1. ovog člana, za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno.

Na zahtev podnosioca prijave žiga, odnosno nosioca žiga ili sticaoca prava, nadležni organ donosi rešenje o upisu licence iz stava 1. ovog člana u Registar žigova.

Upis licence iz stava 1. ovog člana u Registar žigova proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.

Upis promene iz stava 1. ovog člana objavljuje se u službenom glasilu.

Zaloga

Član 48.

Žig, odnosno pravo iz prijave žiga može biti predmet zaloge i to na osnovu ugovora o zalozi, odluke suda ili drugog državnog organa, i to za sve ili samo za neke robe ili usluge.

Na zahtev podnosioca prijave žiga, odnosno nosioca žiga ili založnog poverioca, nadležni organ donosi rešenje o upisu zaloge iz stava 1. ovog člana u Registar žigova.

Poverilac stiče založno pravo upisom u Registar žigova.

U Registar žigova upisuju se sledeći podaci: ime i adresa, odnosno poslovno ime i sedište zalogodavca i dužnika, kada to nisu ista lica, kao i ime i adresa, odnosno poslovno ime i sedište založnog poverioca; podaci o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom uz naznačenje osnovnog ili maksimalnog iznosa.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet zaloge.

Upis promene iz stava 1. ovog člana objavljuje se u službenom glasilu.

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 49.

Zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge sadrži: broj prijave, odnosno registarski broj žiga; podatke o podnosiocu prijave, odnosno nosiocu žiga; naznačenje prava čiji se upis traži.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o pravnom osnovu za upis koji se traži i dokaz o uplati propisane takse.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti upis prenosa prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i

novi nosilac prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti upis licence, odnosno zaloge, koji se odnose na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence, odnosno zaloge isti u svakom žigu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Član 50.

Zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge je uredan ako sadrži podatke i priloge iz člana 49. st. 1. i 2. ovog zakona.

Ako zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge nije uredan, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da uredi zahtev u roku koji nadležni organ odredi.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.

Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba.

Član 51.

Ako je zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge uredan u smislu člana 50. stav 1. ovog zakona, nadležni organ ispituje da li pravni osnov na kome se taj zahtev zasniva ispunjava zakonom propisane uslove za upis prenosa prava, licence ili zaloge.

Ako pravni osnov na kome se zasniva zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge ne ispunjava uslove propisane zakonom, ili ako se podaci iz zahteva ne slažu sa podacima u registrima, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca zahteva o razlozima zbog kojih se upis ne može odobriti i pozvaće ga da se u roku koji nadležni organ odredi izjasni o tim razlozima.

Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge ako se podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis ne može odobriti, ili se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se upis ne može odobriti.

VI. PRESTANAK ŽIGA

Član 52.

Žig prestaje istekom perioda važenja od 10 godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži.

Žig prestaje i pre isteka perioda važenja iz stava 1. ovog člana:

1) ako se nosilac žiga odrekne svog prava – danom predaje nadležnom organu izjave o odricanju;

2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadležnog organa, u slučajevima predviđenim ovim zakonom – danom određenim tom odlukom;

3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac prava – danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica.

Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 66. stav 1. ovog zakona.

U slučajevima iz stava 2. tač. 1) i 3) i stava 3. ovog člana, nadležni organ će doneti posebno rešenje.

Član 53.

Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica, odricanje od žiga će se upisati u Registar žigova samo ako nosilac žiga dokaže da je obavestio sticaoca licence o svojoj nameri da se odrekne žiga.

VII. OGLAŠAVANJE ŽIGA NIŠTAVIM

Član 54.

Žig se oglašava ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako nije registrovan u skladu sa članom 2. st. 1. i 2, članom 10. ili članom 11. ovog zakona.

Kolektivni žig, odnosno žig garancije oglašava se ništavim i ako opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno opšti akt o žigu garancije, odnosno izmene opšteg akta, nisu u skladu sa članom 66. st. 2. i 3. ovog zakona.

Član 55.

Postupak za oglašavanje žiga ništavim pokreće se na predlog zainteresovanog lica ili javnog tužioca.

Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca predloga; podatke o nosiocu žiga; registarski broj žiga čije se oglašavanje ništavim traži; razloge zbog kojih se traži oglašavanje žiga ništavim; naznačenje da li se traži oglašavanje ništavim žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, kao i dokaz o uplati takse za predlog.

Žig se može oglasiti ništavim za sve vreme trajanja.

Predlog za oglašavanje ništavim žiga na osnovu člana 11. st. 1, 3, 4. i 5. ovog zakona može podneti nosilac ranijeg žiga, sticalac licence u obimu u kom je stekao

pravo na iskorišćavanje žiga, ukoliko drugačije nije ugovoreno, kao i nosilac ranijeg prava.

Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 11. stav 1. ovog zakona ako je raniji žig podnosioca predloga na dan podnošenja predloga bio registrovan najmanje pet godina, a bez opravdanog razloga nije korišćen u smislu člana 42. stav 2, 3. i 4. ovog zakona u Republici Srbiji za obeležavanje roba odnosno usluga na koje se odnosi.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, na izričit zahtev nosioca ranijeg žiga, podnosilac predloga dužan je da dokaže korišćenje svog žiga u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim.

Ako je žig podnosioca predloga korišćen samo za pojedine robe, odnosno usluge za koje je registrovan, u smislu stava 5. ovog člana smatraće se da je registrovan samo za te robe, odnosno usluge.

Ako je na dan podnošenja predloga za oglašavanje ništavim žiga, protiv ranijeg žiga, na kom je zasnovan predlog, u toku postupak za prestanak ili oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će zastati sa postupkom do konačnosti rešenja u ranije pokrenutom postupku za prestanak, odnosno oglašavanje žiga ništavim.

Žig se ne može oglasiti ništavim ako se nosilac prava iz člana 55. stav 4. ovog zakona izričito saglasio sa registracijom kasnije prijavljenog znaka pre podnošenja predloga za oglašavanje žiga ništavim.

Žig se neće oglasiti ništavim ako je nije registrovan u skladu sa članom 10. stav 1. tač. 3), 5) i 6) ovog zakona ako nosilac žiga dokaže da je žig nakon registracije ozbiljnim korišćenjem u prometu stekao distinktivan karakter u odnosu na robe, odnosno usluge za koje je registrovan.

Član 56.

Predlog za oglašavanje žiga ništavim je uredan ako sadrži podatke iz člana 55. stav 2. ovog zakona.

Ako predlog za oglašavanje žiga ništavim nije uredan, nadležni organ će pisanim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca predloga da ga uredi u roku od 30 dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca predloga, uz plaćanje propisane takse nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac predloga u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju predloga.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.

Član 57.

Nadležni organ će uredan predlog za oglašavanje žiga ništavim dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor na podneti predlog.

Na obrazloženi zahtev nosioca žiga, uz plaćanje propisane takse nadležni organ će produžiti rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako se nosilac žiga čije se oglašavanje ništavim traži, ne izjasni na predlog za oglašavanje žiga ništavim u ostavljenom roku, žig se oglašava ništavim za one robe, odnosno usluge u odnosu na koje je postupak pokrenut.

Ako se nosilac žiga čije se oglašavanje ništavim traži izjasni na predlog za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ ispituje osnovanost razloga za oglašavanje žiga ništavim navedenih u predlogu.

Posle sprovedenog postupka po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će doneti rešenje o oglašavanju žiga ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ili rešenje o odbijanju predloga.

Kada se žig oglasi ništavim, žig ne proizvodi pravno dejstvo od dana podnošenja prijave žiga.

Oglašavanje ništavim žiga se upisuje u Registar žigova i objavljuje u službenom glasilu.

VIII. POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA ŽIGA

Član 58.

Zahtev za prestanak žiga može podneti svako fizičko ili pravno lice.

U postupku po zahtevu iz stava 1. ovog člana nadležni organ može doneti rešenje o prestanku žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbiljno koristilo na domaćem tržištu žig za obeležavanje roba, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen.

Opravdanim razlogom za nekorišćenje žiga iz stava 1. ovog člana smatraće se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga, a koja predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kao što je odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robe ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.

Neće se doneti rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja ako je korišćenje žiga započelo ili je nastavljeno posle isteka neprekidnog vremenskog perioda od pet godina u

kome žig nije korišćen, a pre podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, osim ako je do započinjanja ili nastavljanja korišćenja žiga došlo pošto je nosilac prava saznao da će biti podnet zahtev za prestanak njegovog žiga i ako je korišćenje započeto ili nastavljeno u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za prestanak žiga.

Član 59.

U slučaju da nadležni organ donese rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja, žig prestaje da važi na dan podnošenja zahteva za prestanak žiga.

Član 60.

Nadležni organ može doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge i u sledećim slučajevima:

1)    ako je žig, zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika postao generičan naziv robe, odnosno usluge za koju je registrovan;

2)    ako žig, zbog načina na koji ga nosilac žiga ili njegov pravni sledbenik koristi, može u prometu da izazove zabunu o geografskom poreklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odnosno usluge;

3)    ako je žig postao protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima.

Pravo na korišćenje kolektivnog žiga i žiga garancije može prestati i ako se kolektivni žig i žig garancije koriste protivno opštem aktu o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana žig prestaje da važi narednog dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prestanku žiga.

Član 61.

Postupak za prestanak žiga iz razloga predviđenih u čl. 58. i 60. ovog zakona pokreće se pisanim zahtevom.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca zahtev; ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište nosioca žiga čiji se prestanak traži; registarski broj žiga čiji se prestanak traži; razloge zbog kojih se prestanak žiga traži; naznačenje da li se traži prestanak žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge, kao i dokaz o uplati takse za zahtev.

Član 62.

Zahtev za prestanak žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 61. ovog zakona.

Ako zahtev za prestanak žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za prestanak žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.

Član 63.

Nadležni organ će uredan zahtev dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

Posle sprovedenog postupka po zahtevu za prestanak žiga, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge ili rešenje o odbijanju zahteva.

Član 64.

Rešenja nadležnog organa o oglašavanju žiga ništavim i prestanku žiga nemaju dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore kojima se prenosi pravo, odnosno ustupa pravo iskorišćavanja žiga, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savestan.

U postupcima oglašavanja žiga ništavim i posebnim slučajevima prestanka žiga, nadležni organ može zakazati usmenu raspravu.

IX. KOLEKTIVNI ŽIG I ŽIG GARANCIJE

Član 65.

Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu.

Žig garancije je žig koji koristi više privrednih društava pod nadzorom nosioca žiga, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja roba ili usluga tih privrednih društava.

Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom privrednom društvu za robe ili usluge, koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na kolektivni žig i žig garancije ako drugačije nije propisano.

Član 66.

Pored delova prijave iz člana 12. stav 1. ovog zakona uz prijavu kolektivnog žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu žiga garancije opšti akt o žigu garancije.

Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlašćenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta.

Opšti akt o žigu garancije, pored podataka i odredaba iz stava 2. ovog člana, sadrži i odredbe o zajedničkim karakteristikama roba, odnosno usluga koje se garantuju žigom garancije i odredbe o nadzoru korišćenja žiga garancije od strane njegovog nosioca prava.

Podnosilac prijave, odnosno nosilac kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, dužan je da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

Svako može pregledati opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

Član 67.

Kolektivni žig i žig garancije registruju se u skladu sa ovim zakonom.

Kao kolektivni žig, izuzetno od odredbe člana 10. stav 1. tačka 5. može se registrovati znak koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje geografskog porekla roba, odnosno usluga.

Žig registrovan u skladu sa stavom 2. ovog člana ne daje nosiocu pravo da trećem licu u prometu zabrani korišćenje oznaka ili podataka iz stava 2. ovog člana, ako su korišćeni u skladu sa dobrim poslovnim običajima, ili ako je treće lice ovlašćeno da koristi te oznake ili podatke.

X. POSEBNE ODREDBE O MEĐUNARODNIM REGISTRACIJAMA ŽIGOVA

Postupak međunarodnog registrovanja žiga

Član 68.

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave žiga može podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga u skladu sa Madridskim aranžmanom, odnosno Madridskim protokolom.

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom organu.

Član 69.

Postupak za međunarodno registrovanje žiga pokreće se podnošenjem zahteva za međunarodno registrovanje žiga popunjenog na obrascu nadležnog organa, koji sadrži: ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca zahteva; broj prijave, odnosno registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje; podatak o zatraženom pravu prvenstva; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se zahtev odnosi na francuskom jeziku; naznačenje naziva država u kojima se traži zaštita; dokaz o uplati takse za zahtev.

Nadležni organ bliže propisuje ostale podatke i priloge koji se podnose uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga.

Član 70.

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 69. ovog zakona.

Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku od 30 dana od dana prijema poziva.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana najviše dva puta po 30 dana.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev za međunarodno registrovanje žiga.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.

Član 71.

Ako je zahtev za međunarodno registrovanje žiga uredan nadležni organ zaključkom poziva podnosioca zahteva da u roku od 60 dana od dana prijema zaključka plati taksu za međunarodno registrovanje žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

Kad podnosilac zahteva dostavi dokaz o izvršenoj uplati takse iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će dostaviti Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine prijavu za međunarodno registrovanje žiga.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati takse iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od zahteva, a nadležni organ će doneti zaključak o obustavi postupka, protiv koga se može izjaviti žalba.

Član 72.

O promenama u prijavi žiga, odnosno registraciji žiga koji je bio osnov za međunarodno registrovanje tog žiga, nadležni organ obaveštava Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu, ako se te promene odnose i na međunarodnu registraciju tog žiga.

Član 73.

Nosilac međunarodno registrovanog žiga, može preko nadležnog organa podneti zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga.

Zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga može da se odnosi na sve robe i usluge za koje je znak registrovan ili na jedan njihov deo.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, broj međunarodnog žiga, naznačenje naziva država na koje se proširenje odnosi kao i spisak roba, odnosno usluga na koje se proširenje odnosi.

Pretvaranje (transformacija) međunarodno registrovanog žiga u nacionalnu prijavu žiga

Član 74.

Ako su na dan ili pre dana brisanja međunarodne registracije iz međunarodnog registra ispunjene sve pretpostavke koje su Madridskim protokolom propisane za pretvaranje (transformaciju) međunarodno registrovanog žiga koji je registrovan za teritoriju Republike Srbije u nacionalni žig, taj žig će se na zahtev nosioca žiga upisati u Registar žigova koji vodi nadležni organ, uz uslov da je prethodno plaćena taksa za prvih 10 godina zaštite i troškovi objave žiga.

Kao datum prijave nacionalnog žiga nastalog pretvaranjem (transformacijom) u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatraće se datum međunarodne registracije žiga odnosno datum teritorijalnog proširenja žiga koji je osnov za pretvaranje (transformaciju).

U slučaju da međunarodno registrovani žig za koji je podnet zahtev za pretvaranje nije registrovan za teritoriju Republike Srbije na dan ili pre dana brisanja međunarodne registracije iz međunarodnog registra, postupak ili postupci koji se u vezi sa tim žigom vode pred nadležnim organom, a koji su na dan ili pre dana

podnošenja zahteva za pretvaranje (transformaciju) u toku, smatraće se sastavnim delom postupka nacionalne prijave žiga koji se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Prigovor na međunarodnu registraciju žiga

Član 75.

Za potrebe međunarodnih registracija žigova, objava prijave žiga iz člana 20. ovog Zakona zamenjuje se objavom međunarodne registracije žiga u službenom glasilu o međunarodnim registracijama žigova koje izdaje Međunarodni biro (u daljem tekstu: međunarodno službeno glasilo).

Rok za podnošenje prigovora na međunarodnu registraciju žiga počinje da teče od prvog dana meseca koji sledi mesec naznačen na izdanju međunarodnog službenog glasila u kome je ta međunarodna registracija žiga objavljena.

U postupku povodom prigovora na međunarodnu registraciju žiga nadležni organ nosiocu međunarodne registracije žiga dostavlja obaveštenje o privremenom odbijanju na osnovu prigovora i poziva ga da imenuje zastupnika koji u roku od šest meseci od datuma izdavanja obaveštenja o odbijanju mora nadležnom organu dostaviti punomoćje za zastupanje. Primerak prigovora dostavlja se zastupniku nakon podnošenja punomoćja za zastupanje. Rok za odgovor na prigovor je 60 dana od dana prijema primerka prigovora od strane zastupnika.

Rokovi iz stava 3. ovog člana ne mogu se produžavati.

Dokazivanje korišćenja međunarodno registrovanog žiga

Član 76.

Za potrebe dokazivanja korišćenja međunarodno registrovanog žiga u postupku povodom prigovora, u postupku oglašavanja žiga ništavim i u postupku prestanka zbog nekorišćenja međunarodno registrovanog žiga, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum kada je istekao jednogodišnji rok koji počinje da teče od dana koji sledi posle datuma obaveštenja (notifikacije) Međunarodnog biroa o zahtevu za proširenje zaštite međunarodno registrovanog žiga za teritoriju Republike Srbije.

Ako istekom jednogodišnjeg roka iz stava 1. ovog člana postupak povodom zahteva za proširenje zaštite međunarodno registrovanog žiga na teritoriju Republike Srbije nije okončan, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum obaveštenja nadležnog organa upućenog Međunarodnom birou o konačnoj odluci o odobravanju zaštite.

XI. GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Povreda prava

Član 77.

Povredom prava u smislu ovog zakona smatra se svako neovlašćeno korišćenje ili podražavanje žiga ili znaka koji je predmet prijave žiga, pod uslovom da po toj prijavi bude priznat ili znaka koji je opštepoznat, odnosno neovlašćeno preduzimanje radnji iz člana 37. st. 2 i 3. ovog zakona.

Povredom iz stava 1. ovog člana smatra se i dodavanje znaku reči "tip", "način", "po postupku" i sl.

Pravo na tužbu

Član 78.

Tužbu zbog povrede prava ili postojanja ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno može podneti: nosilac žiga; podnosilac prijave žiga; nosilac opštepoznatog znaka; sticalac licence, u obimu u kome je stekao pravo na iskorišćavanje žiga, ukoliko drugačije nije ugovoreno; korisnik kolektivnog žiga, uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije, uz saglasnost nosioca žiga garancije.

Sud će, po tužbi iz stava 1. ovog člana odbiti tužbeni zahtev ukoliko, po prigovoru tuženog, utvrdi da žig tužioca nije korišćen u smislu člana 58. ovog zakona.

Ukoliko se u slučaju iz stava 2. ovog člana utvrdi da je tužiočev žig korišćen samo za deo roba odnosno usluga za koje je registrovan, sud će prilikom odlučivanja uzeti u obzir samo one robe odnosno usluge za koje je tužilac dokazao korišćenje.

Tužbeni zahtev

Član 79.

U slučaju povrede prava, tužbom se može zahtevati naročito:

1) utvrđenje povrede prava ili postojanja ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno;

2) zabrana radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu opasnost da će pravo biti povređeno, kao i zabrana ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne;

3) naknada štete nastale povredom prava i opravdanih troškova postupka;

4) objavljivanje cele presude ili uvoda i izreke presude o trošku tuženog;

5) oduzimanje, isključenje iz prometa, uništenje ili preinačenje, bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda;

6) zabrana otuđenja, oduzimanje, ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribor, alat) koji su pretežno upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava.

Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i interese trećih lica.

Ako je utvrđeno postojanje povrede prava, tužba se može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik).

Lice koje je povredu prava učinilo namerno ili krajnjom nepažnjom, odgovara za imovinsku štetu po opštim pravilima o naknadi štete, kao i za neimovinsku štetu zbog povrede ugleda tužioca.

Pri određivanju visine naknade štete ako je učinilac povrede znao ili mogao da zna da čini povredu prava sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit, dobit koju je štetnik ostvario povredom prava.

Sud može umesto naknade štete iz stava 4. ovog člana, kada okolnosti slučaja to opravdavaju, da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.

Lice koje povredu prava nije učinilo namerno ili krajnjom nepažnjom, dužno je da tužiocu nadoknadi imovinsku štetu samo u visini dobiti koju je ostvarilo povredom prava.

Postupak po tužbi

Član 80.

Tužba zbog povrede prava može se podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od kada je povreda učinjena.

Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.

Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave žiga sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi.

Ako je pred nadležnim organom, odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 54, 58, 60, 89. i 90. ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz člana 77. i 78. ovog zakona dužan je da prekine postupak do konačne odluke nadležnog organa, odnosno pravosnažne odluke suda.

Na postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Privremene mere

Član 81.

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da postoji ozbiljna opasnost da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parničnog postupka odrediti privremenu meru:

1. oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda prava;
2. oduzimanja ili zabrane otuđenja materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava, odnosno pretežno namenjenih proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava;
3. zabrane preduzimanja radnji kojima se vrši povreda prava ili koje predstavljaju ozbiljnu opasnost da će pravo biti povređeno.

Privremena mera se može, pod istim uslovima, odrediti i protiv svakog lica čije usluge je koristilo lice koje vređa pravo (posrednik).

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da postoji ozbiljna opasnost da će biti povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti, odnosno da će lice protiv koga se predlaže određivanje privremene mere osujetiti ili znatno otežati ostvarivanje naknade štete, sud može, pored privremene mere iz stava 1. odrediti i privremenu meru:

1. zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;
2. zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere.

Radi određivanja i sprovođenja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Lice kome je izdata zabrana iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 3. tačka 2) ovog člana, kao i nalog iz stava 4. istog člana, a koje ne postupi po zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Član 82.

Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog postupka, tužba zbog povrede prava, mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

Sud može odrediti privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivnika predlagača, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 2. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije odmah po sprovođenju mere.

Član 83.

Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 82. stava 1. ovog zakona, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je privremena mera određena bez izjašnjenja protivnika predlagača, sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određenu meru.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom.

Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 3. ovog člana.

Član 84.

Ako se stranka u postupku poziva na dokaz koji se nalazi u posedu protivne stranke ili pod njenom kontrolom, sud će protivnoj stranci naložiti da dostavi pomenuti dokaz vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti, sud će na predlog jedne stranke u postupku, naložiti suprotnoj stranci da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, ili pod njenom kontrolom, vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija.

Obezbeđenje dokaza

Član 85.

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno, ili da postoji ozbiljna opasnost da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja

parničnog postupka odrediti obezbeđenje dokaza, vodeći računa o poštovanju propisa o zaštiti poverljivih informacija.

Obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se:

1)    Uzimanje detaljnog opisa predmeta kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzorka tih predmeta;

2)    Oduzimanje predmeta ili dela predmeta kojima se povređuje pravo, a ako je to opravdano, i oduzimanje materijala i predmeta pretežno upotrebljenih u cilju proizvodnje i stavljanja u promet takvih predmeta, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno.

Član 86.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka, tužba zbog povrede prava, mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja lica od kojeg se dokazi pribavljaju, a naročito ako postoji opasnost da će zbog odlaganja predlagač pretrpeti nenadoknadivu štetu ili ako postoji očigledna opasnost da će dokazi biti uništeni ili prikriveni.

Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 2. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, najkasnije odmah po sprovođenju mere.

Član 87.

Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 86. stava 1. ovog zakona, sud će na predlog lica protiv od koga se dokazi pribavljaju obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je obezbeđenje dokaza određeno bez izjašnjenja lica protiv koga je određena mera obezbeđenja dokaza sud će u razumnom roku omogućiti tom licu, na njegov predlog, da se izjasni o rešenju o obezbeđenju dokaza, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određeno obezbeđenje dokaza.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena mera obezbeđenja dokaza ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 3. ovog člana.

Odredbe st. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i na treća lica od kojih se dokazi pribavljaju.

Obaveza pružanja informacija

Član 88.

Sud može, na opravdan i srazmeran zahtev lica čije je pravo povređeno, da naloži licu koje je izvršilo povredu prava da pruži informacije o poreklu i distributivnim kanalima roba, odnosno usluga kojima se vrši povreda prava, uključujući podatke o svim licima koja su učestvovala u povredi prava, kao i da preda dokumente koji su u vezi sa povredom prava.

Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može naložiti i drugom licu:

1) Kod koga je pronađena roba prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojom se povređuje pravo;

2) koje koristi usluge pružene prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojima se povređuje pravo;

3) koje prilikom obavljanja privredne delatnosti pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje pravo;

4) koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.

Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;

2) podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i cenama takve robe ili usluga.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene podatke, odgovaraće za štetu koja na taj način nastane.

Odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredaba drugih propisa koji se odnose na:

1) način korišćenja poverljivih podataka u građanskim i krivičnim postupcima;

2) zloupotrebu prava na dobijanje informacija;

3) pravo da se odbije davanje podataka iz razloga iz kojih se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak može uskratiti svedočenje;

4) zaštitu izvora informacija, kao i obradu i zaštitu podataka o ličnosti.

Odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredaba ovog zakona kojima se uređuje pribavljanje i obezbeđenje dokaza.

Tužba za osporavanje žiga