ZAKON O RADU: Zakonom je potrebno regulisati mogućnost radnika koji nisu zaključili ugovor sa poslodavcem da se samostalno obrate inspektoru rada, van mesta rada

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radnik angažovan je na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu. Upravo je na gradilištima situacija specifična, jer se procenjuje da 37 odsto angažovanih nije upisano u legalne tokove rada, dok svaki treći radnik samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ni ne ulazi u proceduru prijave, pokazala je nedavna analiza NALED-a.

Nasuprot tome, država redovno podseća da se broj zatečenih u radu na crno smanjuje iz godine u godinu. Tako, recimo, za razliku od prošle godine, kada je u takvom radu zatečeno 12.938 radnika, što je bilo za oko četvrtinu manje u odnosu na 2018. godinu, od početka ove godine situacija se znatno popravila. Za prvih devet meseci, u radu na crno inspektori su otkrili 4.468 radnika.

Prema podacima Inspektorata za rad, sem ovog smanjenja, primetan je i trend umanjenja neregistrovanih subjekata, to jest fantomskih firmi, a na sajtu Ministarstva za rad objavljen je i spisak na kojem se trenutno nalazi oko 5.120 poslodavaca kod kojih su prilikom inspekcijskih nadzora zatečeni radnici na faktičkom radu, to jest na crno, i to u periodu od 3. januara 2019. do 21. oktobra 2020. godine.

Reč je o preduzećima koja se, između ostalog, bave ugostiteljstvom, trgovinom na malo, frizerskim i kozmetičkim uslugama, održavanjem i popravkom motornih vozila, izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada...

Stevan Đurović, direktor Inspektorata za rad, očekuje da se broj zatečenih u radu na crno do kraja 2020. godine neće popeti iznad 6.000.

– Svake godine pronađemo 4.000 radnika manje u radu bez pravnog osnova, a za prethodne tri i po godine inspektorat je otkrio oko 57.000 ljudi u takvom radu. Posle intervencije inspekcije, oko 47.000 njih zasnovalo je stalni radni odnos, što je ipak veliki uspeh – podseća Đurović.

Da mere za suzbijanje sive ekonomije daju rezultate, ali da čak ni one nisu sasvim dovoljne da suzbiju rad na crno, smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

– Inspekcija se stalno hvali kako je povećala broj nazora, ali je istina da bi trebalo da ih bude još više. Državi bi se isplatilo, a time i poslodavcima i predstavnicima radnika, da su kontrole češće, makar to iziskivalo i zapošljavanje većeg broja inspektora, koji će redovnije da obilaze poslodavce u delatnostima, kao što su građevinarstvo ili ugostiteljstvo – ističe Atanacković i dodaje da se Unija poslodavca Srbije zalaže da se spreči rad na crno, jer to predstavlja ugrožavanje većine poslodavca koji ispunjavaju svoje obaveze prema državi i radnicima.

Zato bi, dodaje on, bilo dobro smanjiti obaveze privrede prema državi i time stimulisati poslodavce da njihovi radnici budu prijavljeni sa punim zaradama.

– Nekim poslodavcima se izgleda ne isplati da rade u skladu sa zakonom, zbog velikih poreskih opterećenja privrede, pa im je u dogovoru sa radnicima lakše da im isplaćuju plate na ruke. Ipak, svi ti neprijavljeni radnici nisu na silu zaposleni kod takvih poslodavaca, već u dogovoru sa njima. Rešenje za taj veliki problem treba tražiti i u pooštrenoj kaznenoj politici – smatra Atanacković.

Navodeći niz mogućnosti za unapređenje sistema suzbijanja rada bez pravnog osnova, Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, ističe da je u Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) pre svega važno detaljno regulisati mogućnost radnika koji nisu zaključili ugovor sa poslodavcem da se samostalno obrate inspektoru rada, van mesta rada.

– Ovo je značajno jer radnici najčešće ne žele da se izjasne o svom statusu u toku izvođenja inspekcijskog nadzora, u strahu od odmazde poslodavca. Sem toga, ako poslodavac ne ispuni nalog inspektora rada da zaposli radnika na crno, trebalo bi uvesti posebne prekršajne kazne za to. Takođe, i nenajavljene kontrole inspektora rada moraju biti pravilo kod sumnje na rad na crno, jer ih svako najavljivanje obesmišljava – navodi Reljanović u preporukama za sprečavanje radne eksploatacije.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 29.10.2020.
Naslov: Redakcija