ZAKON O RADU: Bivši zaposleni kojima poslodavac nije prilikom prekida radnog odnosa isplatio otpremninu mogu da je traže i kada se penzionišu
Arhitekta koji je početkom godine ostvario pravo na penziju i već je uveliko prima, a nije dobio otpremninu od poslodavca, raspituje se da li on i sada, kao penzioner, ima pravo na otpremninu ili ne?
Zna da je sa poslodavcem trebalo da se razduži poslednjeg radnog dana, ali pošto je već prošlo sedam meseci i niko mu ovaj novac više ne pominje, ne zna da li mu je ovo pravo zastarelo ili ne.
Kaže da u projektnom birou u kojem je proveo poslednjih 17 godina neće ništa određeno da mu kažu, a u PIO fondu su mu rekli da je čest slučaj da ih penzioneri upravo ovo pitaju, jer se poslodavci ponašaju kao da ih se ova obaveza ne tiče čim isprate zaposlenog u penziju.
Prema članu 119 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati otpremninu najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Republici po poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Ako se uzme u obzir da je prosečna bruto zarada obračunata za jun 2019. godine iznosila 74. 009 dinara, to je 148.018 dinara.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže da odlazak u penziju ni na koji način nije prepreka da neko traži od poslodavca da mu isplatu otpremninu ako to nije uradio na vreme. Jer bivšem zaposlenom to zakonski pripada.
- Ukoliko poslodavac izbegava ovu obavezu, uvek postoji žalba i pravda se potraži na sudu. Pri tome oštećeni sigurno dobija ovaj spor. Ovaj novac je predviđen da pomogne svakom zaposlenom koji odlazi u penziju da ima od čega da živi dok ne dobije prvu penziju. Jer, nekada zbog nepotpune dokumentacije neko mora malo duže da sačeka prvu penzijsku uplatu - kaže Savićeva.
Nijedan radnik, ističe ona, ne treba da oprosti ovaj dug poslodavcu jer u zbiru to je više od 1.000 evra, što mnogim penzionerima dobro dođe.
- Otpremnina, ukoliko postoji poseban kolektivni ugovor, može da bude i znatno viša od dve prosečne zarade, samo ako je poslodavac spreman, dobro posluje i ima novca da nagradi radnika. A pravo na otpremninu po Zakonu o radu imaju svi zaposleni, bez obzira na to da li odlaze u starosnu, prevremenu ili invalidsku penziju - kaže Savićeva.
Ako se uzme u obzir da je prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2019. godine iznosila je 74.009 dinara, to je ukupno 148.018 dinara, s tim što taj iznos varira.
Oni koji ispunjavaju uslov da naredne godine odu u penziju trebalo bi poslednjeg dana ove godine da raskinu radni odnos i podnesu zahtev za penziju. Uslovi za penzionisanje menjaju se samo za žene, dok je za muškarce to i dalje 65 godina starosti i najmanje 15 godina radnog staža. Osim u slučaju da se odluče da odu u prevremenu starosnu penziju i doživotno plaćaju penale od 0,34 odsto.
Žene koje naredne godine idu u punu starosnu penziju ne smeju biti mlađe od 62,5 godine i moraju imati najmanje 15 godina radnog staža. One, pak, koje se odluče da na kraju 2019. godine odu u prevremenu starosnu penziju, treba da imaju 57 godina života i 38 i po godina staža.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 27.10.2019.Naslov: Redakcija