JEDNA OD BANKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU POTPISALA UGOVORE SA VRHOVNIM KASACIONIM, DRUGIM I TREĆIM OSNOVNIM SUDOM O POVLAŠĆENOM KREDITIRANJU ZAPOSLENIH: Lica zadužena u švajcarskim francima pitaju da li će sud biti nepristrasan prema toj banci u rešavanju problema klijenata zaduženih u francima

Dok zaduženi u švajcarskim francima očekuju stav Vrhovnog kasacionog suda koji bi pomogao rešavanju problema 20.000 porodica u Srbiji, javnosti je upravo postao dostupan ugovor ovog suda sa jednom bankom o povoljnim kreditima za svoje zaposlene. Ugovor jeobjavio portal "CHF Srbija" koji se bavi pravima korisnika finansijskih usluga

Ispostavilo se da su ovakve ugovore o poslovnoj saradnji 2014. i 2015. godine sa istom bankom potpisali i Drugi osnovni i Treći osnovni sud u čijoj je nadležnosti ova banka sa sedištem na Novom Beogradu. Iako se u ugovorima ne navode detalji pod kojima zaposlene u sudovima kreditira ova banka, niti o kojim kamatnim stopama i iznosima je reč, u jednom od dokumenata koji je potpisao Treći osnovni sud navedeno je da je ovaj sud u januaru 2015. godine potpisao ugovor sa bankom o odobravanju nenamenskih kratkoročnih kredita za zaposlene "sa određenim pogodnostima", kao i da su ugovore o pozajmicama zaključila 23 zaposlena i jedan sudija.

Kako je, u stvari došlo do toga da ovi ugovori izađu u javnost?

– Jedan od naših članova koji je otišao na suđenje, jer ima kredit u švajcarcima, na oglasnoj tabli suda video je ponudu banke koja nudi zaključenje ugovora za zaposlene u sudu. To nam je dalo ideju da pokušamo da dobijemo te ugovore i zato smo 14. septembra 2016. godine Vrhovnom kasacionom sudu, Drugom osnovnom i Trećem osnovnom sudu poslali zahtev da nam po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), dostave te ugovore koje su potpisali sa bankom. Brzo smo ih dobili i odmah objavili na našem sajtu – kaže Pavlović i pita da li ovakav poslovni odnos omogućava zaposlenima u sudovima povoljnije uslove kreditiranja.

Interesantno je to što je recimo Treći osnovni sud nadležan za većinu banaka, kaže Pavlovićeva i dodaje će njihovo udruženje poslati zahteve svim sudovima i za ostale banke, kako bi saznali da li je ovo usamljen slučaj, kao i da li je sprovedena javna nabavka.

Od ova tri suda traženi su podaci o tome po osnovu kog zakona sudovi imaju ovlašćenja da samostalno potpisuju komercijalne ugovore i da li još sa nekom bankom imaju ovakve ugovore. Tražene su i informacije o tome o kakvim ugovorima je reč, da li su indeksirani u stranu valutu, po kojoj kamati su ugovoreni. I banci je postavljeno pitanje da li je ovo uobičajena praksa i da li ima VIP ugovore sa još nekim sudovima u Srbiji, ali odgovora ni na jedno od postavljenih pitanja nema.

O ovom slučaju pre dva meseca bilo je reči i u Narodnoj skupštini Republike Srbije (na sednici na kojoj je birana nova Vlada Tom prilikom je  kompletna dokumentacija o ugovorima sudova i banke predata premijeru i ministru pravde.

– Premijer je tada dao jedno objašnjenje da nikome, pa ni sudijama, ne može da se zabrani da uzmu kredit, a da građani imaju mogućnost da traže izuzeće tog sudije. Poslanik je dodao, da je javna tajna da su mnoge sudije i ranije zaključivale povoljne ugovore po kojima su imali VIP status kao klijenti banke.

 – To je status po kome sudije imaju od 0,75 odsto do najviše dva odsto kamate godišnje na stambene i keš kredite. Začkoljica je da banka može i jednostrano da promeni visinu kamate prema korisniku, pa možemo postaviti pitanje da li banka tako može da vrši veliki uticaj na rad tih sudija – rekao je poslanik.

Banka je inače koristila nekoliko problematičnih odredbi u ugovorima o kreditima u švajcarskim francima. Prvo, povećavala je kamatu tokom otplate kredita. Kredit je isplaćivala po kupovnom najnižem, a naplaćivala ga po prodajnom najvišem kursu do marta 2012. godine, a onda po srednjem do marta 2015. godine. Naplaćivala je takođe proviziju za obradu kredita od 1,5 odsto, što je bio povod korisnicima kredita u švajcarcima da tuže banku.