USTAV RS: Stručna javnost se zalaže da se novim Ustavom bolje uredi način izbora sudija, predsednika sudova, kao i sastav i nadležnosti Visokog saveta sudstva. Ustavom treba urediti osnove za prestanak funkcije sudije jer je nedopustivo da ta pitanja budu uređena zakonom. Potrebno je i uvođenje tzv. integrativne klauzule kojom bi Srbija prihvatila nadređenost prava Evropske unije nad našim pravnim sistemom

Srbija mora da vodi računa o ustavnoj stabilnosti i ustavnom kontinuitetu, a ne da stalno insistira na novim rešenjima, kaže profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov, povodom 10 godina donošenja najvišeg pravnog akta, 8. novembra, i najava njegovih izmena.

"Moramo da branimo naš Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), a da ga onda menjamo tamo gde on nije dovoljno dobar, jer na taj način razvijamo princip ustavnog kontinuiteta, koji je vladajući u svim razvijenim zapadnim demokratijama kojima težimo", ocenjuje Petrov, uz opasku da je stalno insistiranje na novim rešenjima i potpuno novim ustavima za državu kao što je Srbija potpuno pogubno.

I profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, Slobodan Orlović, ističe da je promena Ustava ozbiljna stvar u koju ne treba ići često, te da je sam postupak promene dosta komplikovan i zahteva konsenzus, odnosno saglasnost svih političkih faktora ali i celog društva, odnosno građana.

Orlović u tom smislu podseća da je odmah po donošenju aktuelnog Ustava, 2006. godine, počelo da se priča da ga treba menjati.

Petrov podseća da je Ustav 2006. godine donet u vrlo složenim okolnostima, kada je Srbija ostala sama, nakon istupanja Crne Gore iz državne zajednice i kada je trebalo da se i tim aktom pokaže da Srbija može da funkcioniše kao samostalna država.

On, međutim, naglašava, da je jedan od glavnih političkih ciljeva u tom trenutku bio da se još jednom jasno rečito pokaže ustavno pravno da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, dodaje da je Ustav iz 2006. godine postavio okvir za otpočinjanje reformi u pravosuđu, a cilj je bio, naglašava, da se obezbedi nezavisno, transparentno, efikasno i odgovorno sudstvo.

Taj cilj, primećuje Milojević, ni nakon deset godina, koliko Ustav postoji, nije dostignut.

U tom smislu pominje da je Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa obrazovala radnu grupu za analizu ustavnog okvira, a na čijem se čelu on nalazi, i koja je završila prvu fazu analize ustavnog okvira o pravosuđu.

Druga faza biće izrada nacrta izmena Ustava, po članovima, o čemu će Vrhovni kasacioni sud organizovati posebnu konferenciju i to sa svim sudijama iz Srbije, a tema je, dodaje, napretek, od neadekvatnog naziva Vrhovnog kasacionog suda, preko sastava Vrhovnog saveta sudstva, do uloge ministra u raspravi o prihodima i rashodima sudstva.

Na tu temu Petrov takođe veruje da će budući ustavotvorac imati posla, pre svega kako bi bolje uredio način izbora sudija, predsednika sudova, kao i sastav i nadležnosti Visokog saveta sudstva.

On takođe smatra da Ustavom treba urediti osnove za prestanak funkcije sudije jer je, kako kaže, nedopustivo da ta pitanja budu uređena zakonom.

"To je jedan od ozbiljnih ataka na nezavisnost sudstva", tvrdi Petrov.

Orlović takođe napominje da bi trebalo menjati odredbe kojima bi se poboljšao status pravosuđa, odnosno podigla garancija nezavisnosti sudstva, ali navodi i potrebu da se uvede tzv. integrativna klauzula kojom bismo prihvatili nadređenost stranog prava, konkretno prava Evropske unije nad našim pravnim sistemom.

On, međutim, pojašnjava da se na neki način već i sprovodi tako što se direktive primenjuju putem naših zakona u pozitivnom pravu Republike Srbije.

Profesori su saglasni da su aktuelne priče o potrebi da se menja Ustav još na nivou medijskih spekulacija, jer, kako kažu, od nosilaca političke vlasti još ne dobijamo jasnije smernice kada, kako, koliko i u kojoj meri treba menjati Ustav.

Da li ga treba menjati u celini i doneti nov Ustav ili popravljati ono što u postojećem Ustavu nije adekvatno, o toj temi profesori kažu i sledeće:

Najčešće se, kako je naveo Petrov, izražava uverenje da Ustav treba da menjamo radi evropskih integracija. On, međutim, upozorava da kada država odluči da treba da menja svoj temeljni politički i pravni akt to treba da čini zbog sebe same.

On smatra da, s obzirom na to da važeći Ustav ima svojih mana, ima prostora za njegovo korigovanje počev od ustavnih načela.

"Na primer načelo podele vlasti, koje je jedno od osnovih načela vladavine prava, treba definisati bolje i jasnije i istaći nezavisnost sudstva kao ključni element tog načela", navodi Petrov.

Za njega je pitanje i u kojoj meri je sistem organizacije vlasti definisan na konzistentan način.

"S jedne strane (Ustavom iz 2006.) išlo se ka slabljenju predsednika Republike i ka jačanju Vlade, ali se čini da se u tom pogledu stalo na pola puta, pa sada imamo jedan hibridni sistem koji nije parlamentarni sistem u čistom obliku, a nije ni takozvani mešoviti kakav na primer postoji u Francuskoj petoj republici ili Ruskoj Federaciji", primetio je profesor.

Orlović potvrđuje tezu da rasprave o potrebi promene Ustava ne prestaju praktično od njegovog donošenja, a kao temu koja se najčešće "poteže" navodi promenu statusa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, gde se, kako kaže, pominje njeno izbacivanje iz Ustava, a pogotovo se navodi da ne treba da stoji u preambuli.

Prema njegovom mišljenju, za ispunjenje tog zahteva veoma je teško dobiti saglasnost u društvu, jer se Ustav menja i na referendumu.

"Što se tiče ostalih odredbi promene Ustava meni nije poznato da se išta konkretno radi, sem ovo što s vremena na vreme čujemo od političkih zvaničnika ili od nevladinog sektora u raznoraznim političkim ciljevima, ali ne znam za konkretne mere", primećuje Orlović, ali naglašava da je referendum vrlo bitno pitanje kod promene Ustava, jer ukoliko se vlast u promenu Ustava upusti sa "škakljivim temama kao što je status Kosova i Metohije i ne dobije potvrdu od strane građana na referendumu onda je to veoma jak signal za vlast da je izgubila poverenje i u tom smislu kretanje u tom pravcu predstavlja rizik za vladajuću garnituru".

Orlović je naveo da se kada se pominje promena Ustava govori i o nekim drugim promenama kao što je definicija braka, da li će to biti samo zajednica muškarca i žene, kako je to sada ili će pak biti polno neutralna zajednica.

Govoreći o ideji da se promenom Ustava promeni broj poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Orlović je rekao da je to tehničko pitanje i da se o njemu kalkuliše sa nekim ekonomsko - finansijskim, štedljivim obrazloženjima.

On dodaje da je po njegovom mišljenju i sadašnjih 250 poslanika izabrano na takav način da ne predstavljaju čitavu Srbiju, odnosno da na delu imamo "beogradizaciju i novosadizaciju" Narodne skupštine, a da neke opštine nikada nisu imale svoje predstavnike u republičkom parlamentu.

Orlović smatra da nije problem u broju narodnih predstavnika u Narodnoj skupštini, već u ovom "deformisanom izbornom sistemu, gde je čist proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom".

Inače, njegovo je lično mišljenje da Ustav može da se menja u smislu poboljšanja, pre svega jer sadrži redaktorske greške i nije do kraja jezički finaliziran, a zalaže se za promenu u smislu poboljšanja nezavisnosti sudstva.

Međutim, kad je reč o krucijalnim odredbama, a to su one o organizaciji vlasti, neposrednim izborima i teritorijalnom integritetu, Orlović je uveren da Ustav ne bi smeo da se menja.

Objašnjavajući sam postupak promene, kaže da je on prilično komplikovan i da mogu da ga pokrenu svojim potpisima najmanje 150.000 građana, zatim Republička Vlada, najmanje jedna trećina narodnih poslanika i predsednik Republike.

"Međutim, to pokretanje i nije zapravo pokretanje postupka već je to inicijativa koja mora da dobije potvrdu dve trećine narodnih poslanika, tek tada se ide u postupak promene Ustava, izrađuje se konkretan član ili čitav Ustav i posle toga ponovo se glasa u Narodnoj Skupštini i taj predlog mora opet dobiti dvotrećinsku podršku", navodi Orlović.

Dakle, dva puta imamo zahtev za dvotrećinskom većinom, što je veoma kvalifikovana i obično teško dostižna većina, a na kraju svega, ako je reč o promeni celog Ustava ili većine najvažnijih odredbi, mora se sprovesti referendum u naredna dva meseca.

A da bi Ustav bio promenjen neophodno je da za njega glasa većina građana koji izađu na referendum, odnosno, kako navodi Orlović, ne većina od upisanih već većina od birača koji izađu na referendum.