U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA: Cilj planiranih izmena je implementacija direktiva Evropske unije: 2019/2161, 2019/771 i 2019/770

Kupovina putem interneta, transparentnost pri određivanju cena, prava potrošača pri korišćenju “besplatnih” onlajn usluga, usklađenost robe sa ugovorom (saobraznost) i pravni lekovi u slučaju “nesaobraznosti” su neke od odredbi koje će biti obuhvaćene izmenama Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021).

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (MUST) objavilo je krajem avgusta da počinje rad na izradi izmena Zakona o zaštiti potrošača i da zainteresovani mogu svoje predloge i sugestije poslati putem veb aplikacije e-Konsultacije na portalu eUprave.

Cilj planiranih izmena je da se u Zakon o zaštiti potrošača implementiraju tri direktive Evropske unije: Direktiva 2019/2161, Direktiva 2019/771 i Direktiva 2019/770.

Da li će, pored implementacije ove tri direktive, biti još nekih izmena Zakona o potrošačima još uvek nije poznato.

Nedostatak efikasnih mehanizama prinude da trgovci poštuju prava potrošača je glavni problem kada se radi o zaštiti potrošača u Srbiji, rekao je osnivač Centra za evropske politike (CEP) i koordinator NKEU za poglavlje 28 Nebojša Lazarević.

“U praksi su prisutne procedure postupanja i rešavanja reklamacija potrošača, trgovci su velikom većinom upoznati sa svojim obavezama i pravima potrošača, ali zaštita ne ide “putem prava” nego “putem milosti” trgovca. Donekle je to posledica generalno lošeg stanja u pravosuđu, jer ako kažete trgovcu “vidimo se na sudu”, verovatno će se samo slatko nasmejati”, rekao je Lazarević.

Novi Zakon o zaštiti potrošača koji je donet 2021. godine doneo je novi model vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

Iako su informacije o prvih šest meseci primene novog modela potrošačke medijacije bile ohrabrujuće, prema rečima Lazarevića ubrzo su se pokazali i određeni nedostaci, pre svega vezani za način finansiranja i održivost ovog mehanizma.

“Pored toga, ovaj sistem ‘pati’ i od jednog suštinskog nedostatka, a to je neophodnost da trgovac dobrovoljno prihvati preporuku medijatora, kao formalni preduslov da bi potrošač uspeo u svom zahtevu. Trgovac je dužan da učestvuje u iniciranom postupku medijacije, ali ne i da poštuje njene odluke, pa potrošač i dalje zavisi od njegove dobre volje”, rekao je Lazarević.

Trenutno stanje u oblasti zaštite potrošača je donekle i posledica generalno lošeg stanja u pravosuđu, jer “ako kažete trgovcu ‘vidimo se na sudu’, verovatno će se samo slatko nasmejati”, navodi Lazarević.

Potrošačka parnica je, ocenjuje Lazarević, “skupa, lična avantura sa vrlo neizvesnim ishodom”.

“Sudska zaštita je najvažnija pravna zaštita, a presuda je završna reč prava. Potrošački sporovi se javljaju izuzetno retko u sudskoj praksi, jer je stvarni prag sudske zaštite izuzetno visok, relativno je mala vrednost potrošačkog spora u odnosu na moguće parnične troškove, skupa je advokatska pravna pomoć, neizvesno je trajanje sudskog postupka”.

Lazarević dodaje da se često javljaju i nepotrebna veštačenja čiji trošak opet ide na teret tužioca, odnosno potrošača. Sa druge strane, tuženi trgovci su “neuporedivo ekonomski jači” i imaju lako dostupno kompetentno pravno zastupanje.

“Smatramo da se mora nešto bitno promeniti na planu sudske zaštite, a predlažemo da to bude uvođenje kolektivne tužbe. Kolektivna tužba omogućava objedinjavanje istih ili sličnih tužbenih zahteva prema jednom trgovcu, po pravilu zbog istovetne povrede koja je rezultat neke štetne poslovne prakse ili korisničkih uslova”, rekao je on.

Na taj način se, prema rečima Lazarevića, umesto sporadičnih, pojedinačnih zahteva, javlja “jedna mala ‘vojska’ sa zajedničkim pravnim zastupanjem, u parnici koja često izaziva veliku pažnju u javnosti”.

“To su stvari koje trgovci žele da izbegnu po svaku cenu, jer im jedino kolektivna tužba uliva strahopoštovanje potrošačkih prava”.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 29.09.2023.
Naslov: Redakcija