Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2019. GODINU: Predviđeno povećanje zarada u javnom sektoru od osam do 15 odsto. Fiskalni savet podržava raspodelu viška novca, ali ne i način


Narodna skupština Republike Srbije razmatra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, koji između ostalog predviđa povećanje plata u javnom sektoru od osam do 15 odsto.

Rebalansom budžeta je predviđeno da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu od 50 milijardi dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Jelena Tanasković je rekla da je su revidirani planirani prihodi i primanja budžeta Srbije u 2019.

"Oni su revidirani naviše za 3,7 odsto ili za 46,4 milijarde dinara u odnosu na prihode predviđene zakonom o budžetu za 2019. godinu. Revidirana projekcija prihoda u 2019. sačinjena je na osnovu markoekonomskih kretanja kao i na osnovu ostvarenja u periodu januar - avgust", rekla je Tanasković.

Istakla je da su konstatovani pozitivni trendovi u naplati javnih prihoda, kako na nivou budžeta opšte države i na nivou republičkog života.

"U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.092, 8 milijardi dinara ili 84,5 odsto, dok neporeski prihodi iznose 185 milijardi dinara ili 14,3 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije, dok ostalo čine donacije od 14,8 milijardi dinara ili 1,1 odsto ukupnih prihoda".

Kako je rekla, u odnosu na budžet za 2019. poreski prihodi su već 32,9 milijardi dinara ili 3,1 odsto, a ne poreski prihodi su viši za 12,7 milijardi ili za 7,3 odsto.

Takođe, PDV je po povećan za 6,1 milijardu dinara u odnosu na iznos predviđen budžetom za 2019. godinu.

Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, kao obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda, navodi se u obrazloženju Predloga zakona.

Ovim rebalansom predviđeno je smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počev od plate za novembar, izdatke za izgradnju putne infrastrukture, isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018) i druge rashode.

Takođe, i za izdatke za koje je procenjeno da je potrebno obezbediti dodatna sredstva za normalno funkcionisanje korisnika budžeta.

Najznačajnije promene sprovedene su kod je reč o sudovima i Tužilaštvu jer je za njih opredeljeno više novca za redovan rad.

Povećan je i deo sredstava sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima na osnovu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Sl. glasnik RS", br. 31/2019).

Takođe, povećan je iznos sredstava za rashode po osnovu otplata kamata.

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje autoputa E-763, deonica Obrenovac - Ljig, za izgradnju autoputa E-761, deonica Pojate - Preljina i autoputa Beograd - Sarajevo.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos para koje će moći da daju za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

- Fiskalni savet podržava raspodelu viška para, ali ne i način -

Fiskalni savet podržava nameru vlade da kroz rebalans budžeta podeli višak sredstava koji je dobijen većim prihodima u iznosu od 50 milijardi dinara, ali ne podržava način raspodele tog novca, posebno to što je samo opremanju vojske i policije namenjeno 10 milijardi, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

"Mi već imamo porast izdvajanja rashoda za opremanje vojske i policije, već su budžetom iz 2019. bila planirana sredstva za tu namenu na visokom nivou - tri puta veći nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Sada i taj visok nivo se dodatno povećanja za 10 milijardi dinara, što znači da petina ušteda dolazi na to", upozorio je Petrović.

Fiskalni savet predstavio ocenu rebalansa budžeta za 2019. godinu.

On je istakao da se tako za opremu vojske i policije u Srbiji izdvajati skoro četiri puta više nego u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

"Ostaje pitanje da li će se taj trend zaustaviti ili će se nastaviti i u 2020. godini", zapitao je Petrović.

On je primetio da je vlada predložila rebalans kojim povećava budžetske rashode toliko da se godina, ipak, završi onako kako je prvobitno bilo planirano, s malim deficitom od 0,5 odsto BDP-a.

"Mislimo da nije dobro što se rashodi povećavaju, pošto odlaze u neproduktivne namere", naveo je Petrović.

Takođe, kako je rekao, dobro je što će deo viška od 13 milijardi dinara otići za gradnju autoputa Pojate - Preljina, kao i za kamate, što će, objašnjava, omogućiti prevremenu otplata kredita i uštede sledeće godine, dok ostale stavke prilikom podele novca, upozorava, nisu produktivne.

Petrović, naime, napominje, da nije produktivno izdvajanje para za konverziju kredita u švajcarcima, ali ni jednokratna pomoć svim penzionerima od 5.000 dinara, s obzirom da to nije dobra mera socijalne politike.

Kako je rekao, najštetnija mera predloženog rebalansa je povećanje zarada od osam do 15 odsto.

"Ta mera će imati mali efekat u 2019. jer će se de fakto samo jedna plata isplatiti ove godine, ali će zakucati plate u sledećoj godini", naveo je Petrović.

On je upozorio da je to povećanje plata daleko iznad ekonomskih mogućnosti.

"Drugi problem je što se povećanje plata čini ad hok i paušalno po ministarstvima i ostalim korisnicima", rekao je Petrović i dodao da zbog tog paušalnog povećanja plata nisu uvedeni platni razredi iako se najavljuju već pet godina.

Izvor: Vebsajt RTV, 01.10.2019.
Naslov: Redakcija