Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA I O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE: Uvođenje testa samostalnosti preduzetnika odnosi se na sve preduzetnike, ne samo na IT


Najava izmena Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.) podigla je puno prašine u domaćoj IT zajednici. Sudeći po online komentarima i reakcijama na društvenim mrežama, najglasniji su programeri revoltirani novim odrednicama tog zakona, ali se izmene odnose na sve "paušalce".

Iz prvobitno objavljenog saopštenja Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva o novim izmenama Zakona se moglo saznati relativno malo. Ubrzo potom, Inicijativa "Digitalna Srbija" i Vojvođanski IKT klaster objavili su prečišćen nacrt mere Vlade Republike Srbije koja "nije prošla nikakvu formalnu proceduru", a iz koga se može zaključiti da se izmene odnose na sve preduzetnike u Srbiji, ne samo na IT-ijevce.

Primena novog Zakona najavljena je za 1. januar 2020. godine i njome će se uvesti takozvani "test samostalnosti preduzetnika", putem kog će se ocenjivati da li je paušalac koji obavlja posao za pojedinačnu kompaniju zapravo zaposleni ili podizvođač. Test sadrži devet kriterijuma, a samozaposleni na njemu "padaju" ako ispunjavaju pet.

Pitanja koja se postavljaju na testu odnose se na to da li je preduzetnik u mogućnosti da sam određuje radno vreme i odmor, ko obezbeđuje radni prostor i sredstva za rad, da li klijent određuje način rada paušalcu, i da li je on angažovan nakon javnog oglasa za posao.

Takođe se postavlja pitanje da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi, ko snosi poslovni rizik, da li je samozaposlenom zabranjeno da radi sa drugim klijentima. Najkonkretnija pitanja koja se postavljaju su: da li 70% prihoda dolazi od samo jednog klijenta i da li je preduzetnik radi više od 130 dana za jednog klijenta u jednogodišnjem periodu.

Ostaje nejasno kako će se većina ovih kriterijuma proveravati kada se otpočne sa primenom zakona. U saopštenju Vlade je nagovešteno da će se preduzetnicima kojima se naknadno dokaže da su pali na testu biti naplaćen standardni, a ne paušalni porez. Dodatno, on će biti naplaćen bez priznavanja normiranih troškova (porez, doprinosi za PIO i zdravstveno).

Ovo rešenje dakle predviđa ukidanje odomaćene prakse velikog broja zaposlenih u Srbiji – zasnivanje "radnog odnosa" sa kompanijom osnivanjem preduzetničke kompanije i, posledično, znatno uvećanje poreskog opterećenja. Na taj način ne rade samo IT-evci, već i veliki broj ljudi u drugim industrijama.

U analizi budućih propisa na IT zajednicu, Startit.rs podseća da je jedan od glavnih razloga za ubrzani razvoj domaće IT industrije bio upravo mogućnost za paušalno zapošljavanje više zaposlenih, što je smanjilo poreze startapovima i malim firmama koje ne očekuju da budu odmah profitabilne. Sa druge strane, mnogi u UT su ovu pojavu ocenjivali i kao zloupotrebu sistema i nelojalnu konkurenciju.

Startit ocenjuje da najavljene izmene mogu da se posmatraju kao pokušaj da se pomire suprotstavljeni stavovi i reši problem koji već neko vreme lebdi u sivoj zoni zakona.

Ovaj portal ocenjuje da će ovaj paket mera svakako uzdrmati IT industriju, s obzirom na to da bi zbog povećanja troškova rada za između 35 i 50 odsto, ove izmene zakona nekim kompanijama mogle ozbiljno da otežaju poslovanje. Takođe, ove promene bi mogle da utiču i na same zaposlene jer bi neke kompanije bile primorane da zbog povećanja troškova svojim zaposlenima smanje plate.

Dodatna pretnja po domaći IT je i dislociranje inovativnih startap projekata iz Srbije, a samim tim i najiskusnijih stručnjaka koji predstavljaju snagu razvoja domaće zajednice.

Treba napomenuti i da je u Hrvatskoj u skoro isto vreme najavljena reforma, takođe usmerena na paušalce i IT sektor. Reforma je i u susedstvu izazvala skoro istovetne kontroverze, s tim što u njihovom slučaju nije predviđen grejs period od tri godine i postepeno uvođenje poreskih rešenja. Angažovanje stručnjaka koji su registrovani kao preduzetnici posebno je olakšalo rad startapima, omogućavajući im da se zbog nižih troškova brže razviju. Na kraju, ovaj sistem omogućio je i bolji uvid u neto plate IT stručnjaka u Srbiji, a doprineo je i konkurentnosti domaćeg IT-a na stranim tržištima.

Kako bi sprečila ovo i podstakla zapošljavanje, država je predvidela paket olakšica za "transformisanje" paušalaca u punopravne radnike, tako da će od 1. januara naredne godine sve kompanije koje istovremeno budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70% poreza na njihove zarade i doprinose za PIO tokom cele godine. Naredne godine nameti na iste zaposlene će iznositi 65% tokom 2021. godine i 60% celu 2022. godinu.

Online komentari programera su mahom bili drastični, govori se o izmeštanju poslovanja iz Srbije kao jedinoj ubuduće isplativoj opciji, dok su neki "pretili" napuštanjem zemlje. Kontekst većine negativnih komentara je bio sličan – država je rešila da zahvati još novca iz najvitalnijeg dela domaće ekonomije. Sa druge strane, uskraćeni smo za reakciju šire preduzetničke zajednice.

Prema podacima objavljenim na sajtu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji trenutno posluje nešto više od 117.000 paušalaca, dok Agencija za privredne registre navodi da u državi trenutno posluje skoro 270.000 preduzetnika. Mediji su ranije izveštavali da je Srbija po broju samozaposlenih u samom Evropskom vrhu.

Vlada Republike Srbije je u sklopu istih mera najavila još jedan paket olakšica, koji bi trebao da poveća neoporezivi deo pojedinačne zarade za 1.000 dinara i da smanji ukupan iznos poreskog opterećenja na rad sa 62% na 61%.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 25.09.2019.
Naslov: Redakcija