Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU - Tekst propisa na koji se sugestije mogu uputiti do 10. oktobra 2019. godine


Član 1.

U Zakonu o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14- dr. Zakon, 95/18 i 99/18-US), u članu 2. stav 3. briše se.

Član 2.

Posle člana 7a dodaje se član 7b, koji glasi:

"Član 7b

Ako obveznik koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje po vrednosti iz člana 7. stav 1. ovog zakona počev od poreske godine, odnosno ako je vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama, počev od poreske godine prestao da iskazuje u skladu sa članom 7. stav 1. ovog zakona, osnovica poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se u skladu sa članom 7. st. 2. do 11. i članom 7a st. 3, 5. i 6. ovog zakona."

Član 3.

U članu 12. stav 1. tačka 10) posle reči: "proizvodnju" zapeta i reči: "u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište" brišu se.

Član 4.

Posle člana 12a dodaje se član 12b, koji glasi:

"Član 12b

Objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona, su objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečurki, puževa i riba."

Član 5.

U članu 17. stav 5. reči: "čl. 34. i" zamenjuju se rečju: "člana", a posle reči: "neblagovremeno" dodaju se zapeta i reči: "ili obveznik nema obavezu podnošenja poreske prijave u skladu sa članom 34. ovog zakona".

Član 6.

U članu 27. stav 2. reči: "odredbama člana 34. i člana" zamenjuju se rečju: "članom".

Dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Kad obveznik nema obavezu podnošenja poreske prijave u skladu sa članom 34. ovog zakona, rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče od dana predaje javnom beležniku, odnosno poreskom organu, dokaza od značaja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje koje poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko Servisne magistrale organa, odnosno od dana isteka roka ostavljenog obvezniku u poreskom postupku za dostavljanje tih dokaza."

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.".

 Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, u tački 1) reči: "stavom 4." zamenjuju se rečima: "stavom 5.".

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.".

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: "st. 1. do 5." zamenjuju se rečima: "st. 1. do 6.".

Član 7.

U članu 29. stav 9. posle reči: "neblagovremeno" dodaju se zapeta i reči: "ili obveznik nema obavezu podnošenja poreske prijave u skladu sa članom 34. ovog zakona".

Član 8.

U članu 33b stav 1. posle reči: "za koje mu" dodaju se reči: "kao obvezniku koji ne vodi poslovne knjige".

U stavu 2. tačka 1) posle reči: "obveznika" dodaju se reči: "iz stava 1. ovog člana". Tačka 2) menja se i glasi:

"2) poresku prijavu koju je popunio i potpisao poreski obveznik iz stava 1. ovog

člana, sa ispravom koju je sastavio, overio ili potvrdio, u roku od 24 sata od trenutka izvršenja te radnje, odnosno sa pravosnažnom ispravom koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, u roku od 24 sata od dana pravosnažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi:

(1)        kroz elektronski šalter putem kojeg se dostavljaju isprave i razmenjuju podaci u postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova (u daljem tekstu: e-šalter) republičkom organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti i katastra vodova (u daljem tekstu: organ nadležan za poslove katastra) i

(2)        preko Servisne magistrale organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava (u daljem tekstu: SMO), nadležnom organu jedinice lokalne samouprave".

U stavu 3. posle reči: "obveznik" dodaju se reči: "iz stava 1. ovog člana", a posle reči: "katastra," dodaju se reči: "i preko SMO, na način i". Stav 4. briše se.

U stavu 5, koji postaje stav 4, posle reči: "obveznik" dodaju se reči: "iz stava 1. ovog člana", a reči: "st. 2. do 4." zamenjuju se rečima: "ST. 2. I 3.".

U stavu 6, koji postaje stav 5, posle reči: "obveznik" dodaju se reči: "iz stava 1. ovog člana".

Član 9.

U članu 33v stav 2. reči: "člana 33b ovog zakona" brišu se.

Član 10.

Član 34. menja se i glasi:

"Član 34.

Poreska prijava ne podnosi se za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon prava na nepokretnosti, odnosno poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti, po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, u slučaju kad u skladu sa čl. 17. i 29. ovog zakona poreska obaveza nastaje danom sastavljanja, overe ili potvrđivanja isprave (u daljem tekstu: izvršenje radnje), odnosno danom pravosnažnosti odluke koju je doneo javni beležnik.

Javni beležnik dužan je da ispravu iz stava 1. ovog člana, u roku od 24 sata od trenutka izvršenja radnje, odnosno pravosnažnu odluku koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, u roku od 24 sata od dana pravosnažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi:

1)         kroz e-šalter, organu nadležnom za poslove katastra;

2)         preko SMO, nadležnom poreskom organu.

Javni beležnik dužan je da uz ispravu, odnosno odluku iz stava 1. ovog člana, na način i u rokovima iz stava 2. ovog člana, dostavi:

1)         izjašnjenje obveznika da li postoje dugovi, troškovi i drugi tereti koje je obveznik poreza na nasleđe dužan da isplati ili na drugi način namiri iz nasleđene imovine, odnosno da li obveznik poreza na nasleđe i poklon smatra da ima pravo na poresko oslobođenje po osnovu člana 21. ovog zakona ili na poreski kredit po osnovu člana 22. ovog zakona, odnosno da li obveznik poreza na prenos apsolutnih prava smatra da ima pravo na poresko oslobođenje po osnovu čl. 31. do 31b ovog zakona;

2)         dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno izjavu kupca prvog stana iz člana 36. stav 2. ovog zakona, koje mu je dostavio poreski obveznik do izvršenja radnje, odnosno do donošenja odluke;

3)         podatke o poreskom obvezniku, o pravnom osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava i o nasleđenoj ili na poklon primljenoj nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na kojoj se apsolutna prava prenose.

Danom isteka roka iz stava 2. ovog člana smatraće se da je poreski organ saznao za nasleđe i poklon, odnosno za prenos apsolutnih prava koji se po osnovu te isprave ili odluke vrši i da je primio dokaze, odnosno izjavu iz stava 3. tačka 2) ovog člana.

Kad poreski obveznik javnom beležniku nije dostavio, ili nije dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, koje poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko SMO, odnosno kad nije dostavio izjavu iz stava 3. tačka 2) ovog člana, obveznik je dužan da ih dostavi na zahtev poreskog organa, u ostavljenom roku u poreskom postupku."

Član 11.

U članu 35. stav 1. reči: "stav 1." brišu se. St. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu - organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik - fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno poreskom organu - organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik - pravno lice ima sedište.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, poreska prijava za utvrđivanje poreza na poklon koji za predmet ima samo nepokretnost, podnosi se poreskom organu - organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik prima na poklon."

U stavu 4. reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 2." Stav 5. briše se.

Član 12.

U članu 36. stav 1. reči: "stav 1." brišu se.

U stavu 2. reč: "uz" zamenjuje se rečima: "poreskom organu dostavlja", a posle reči: "ovog člana" zapeta i reč: "podnosi" brišu se.

Član 13.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

•           Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u potrebi da se smanji administriranje u vezi sa prometom nepokretnosti. Stoga se predlaže ukidanje obaveze obveznicima poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava da podnose poreske prijave za utvrđivanje poreza po tim osnovama, kad se nasleđe, poklon i prenos apsolutnih prava vrše po osnovu isprave koju je sačinio, overio ili potvrdio javni beležnik (ako tim danom nastaje poreska obaveza), kao i odluke koju je doneo u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja (ako danom pravosnažnosti te odluke nastaje poreska obaveza). Naime, javni beležnici te isprave dostavljaće Poreskoj upravi preko Servisne magistrale organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, što bi trebalo da omogući brže pokretanje poreskog postupka i utvrđivanje poreza, sa manje administrativnih procedura i troškova koji u vezi sa tim proizlaze.

U slučaju kad obveznik ima obavezu podnošenja poreske prijave za nasleđe nepokretnosti, na teritoriji jedne ili više organizacionih jedinica Poreske uprave, predlaže se da podnosi jednu poresku prijavu (prema mestu previvališta, boravišta, odnosno sedišta), a ne prema mestu svake nepokretnosti. To bi, takođe, trebalo da doprinese smanjenju administriranja u vezi sa prometom nepokretnosti i troškova koji u vezi sa tim proizlaze.

Takođe, definišu se objekti koji se smatraju objektima za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu ostvaruje oslobođenje od poreza na imovinu. Precizira se da poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnost za koju ta obaveza nastane ili prestane po osnovu isprave ili odluke javnog beležnika, preko javnog beležnika može podneti samo obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige, iz razloga što obveznici koji vode poslovne knjige porez utvrđuju samooporezivanjem i poreske prijave podnose elektronskim putem preko portala Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija. Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

•           Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18 i 31/19) uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

•           Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje sa članom 2a Zakona.

Uz član 2.

Uređuje se način utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige koji počev od poreske godine vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje po fer vrednosti definisanoj članom 7. stav 1. Zakona, odnosno koji je počev od poreske godine prestao da vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje na taj način.

Uz čl. 3. i 4.

Definiše se koji objekti se smatraju objektima za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, za koje se ostvaruje oslobođenje od poreza na imovinu u skladu sa članom

12.       stav 1. tačka 10) Zakona.

Uz čl. 5. do 10. i član 12.

Predlaže se ukidanje obaveze podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, za prenos prava na nepokretnosti po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, kao i po osnovu odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja, u slučajevima kad poreska obaveza po tom osnovu nastaje danom izvršenja te radnje, odnosno danom pravosnažnosti te odluke. Naime, dostavljanjem isprava koje su pravni osnov nasleđa ili prenosa prava na nepokretnosti od strane javnog beležnika, omogućava se nadležnim poreskim organima da porez utvrđuju i bez podnete prijave. S tim u vezi, vrši se pravnotehničko usaglašavanje odgovajućih odredaba zakona.

Precizira se da poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnost za koju ta obaveza nastane ili prestane po osnovu isprave ili odluke javnog beležnika, preko javnog beležnika može podneti samo obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige (iz razloga što obveznici koji vode poslovne knjige porez utvrđuju samooporezivanjem i poreske prijave podnose elektronskim putem preko portala Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija).

Uz član 11.

Predlaže se da se poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon (kad u skladu sa ovim zakonom postoji obaveza njihovog podnošenja) podnose organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik - fizičko lice ima prebivalište ili boravište, odnosno na kojoj obveznik – pravno lice ima sedište. Izuzetno, kad je predmet poklona isključivo nepokretnost, predlaže se da se poreska prijava podnosi prema mestu nepokretnosti. Na taj način se smanjuje administriranje u slučaju kad obveznik po osnovu jednog rešenja nasleđuje nepokretnosti na teritoriji više organizacionih jedinica Poreske uprave, jer podnosi jednu poresku prijavu i porez mu se utvrđuje jednim rešenjem. Ujedno se omogućava doslednije utvrđivanje poreske osnovice, s obzirom na to da je čini vrednost nasleđene imovine umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da izmiri iz nasleđene imovine na dan nastanka poreske obaveze.

Uz član 13.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni list RS", broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica. S tim u vezi, analiza efekata Nacrta zakona nije sprovedena, jer se njime bitno ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica (već se u pobrojanim situacijama ukida obaveza podnošenja poreske prijave, što treba da doprinese smanjenju administriranja i da dovede do poboljšanja pozicije Republike Srbije na Doing Business listi).

Takođe, Nacrt zakona zbog svog sadržaja, odnosno prirode, nije bio predmet konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni list RS", broj 8/19).

1.         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Zakon će imati pozitivan uticaj na:

-           obveznike poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kojima poreska obaveza po tom osnovu nastaje danom sastavljanja, overe ili potvrde isprave od strane javnog beležnika ili danom pravosnažnosti odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja, jer im se ukida obaveza podnošenja poreske prijave za ostvareno nasleđe i poklon, odnosno za prenos apsolutnih prava;

-           obveznike poreza na nasleđe nepokretnosti na teritoriji više organizacionih jedinica Poreske uprave, za koje postoji obaveza podnošenja poreske prijave (npr. nasleđe nepokretnosti na kojoj je konstituisano pravo plodouživanja, nasleđe ostvareno po osnovu rešenja suda za koje nije podneta prijava...), jer podnose jednu poresku prijavu za sve nasleđene nepokretnosti.

2.         Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona u delu neće stvoriti troškove građanima i privredi.

3.         Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Primena ovog zakona neće stvoriti troškove građanima i privredi.

4.         Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon nema za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata i tržišne konkurencije.

5.         Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

U postupku pripreme ovog zakona nije sprovedena formalna javna rasprava, ali je Nacrt zakona bio objavljen na internet strani Ministarstva finansija, čime je zainteresovanim licima pružena mogućnost da dostave svoje primedbe i sugestije. Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen na mišljenje nadležnim ministarstvima.

6.         Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni Zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 03.10.2019.