PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Savet ministara Saveta Evrope ponovo poziva Srbiju da hitno usvoji zakon

Savet ministara Saveta Evrope ponovo je apelovao na Vladu Republike Srbije da sprovede preporuke iz presude u slučaju Jovanović protiv Srbije izražavajući zabrinutost što Zakon o nestalim bebama još nije donet i nalazi se na čekanju u skupštinskoj proceduri.

"U vezi sa činjenicom da je rok koji je postavio Sud za sprovođenje mera u ovom slučaju istekao pre pet godina, Savet ponovo insistira i poziva srpske vlasti da omoguće usvajanje ovog zakona i tretiraju ga kao stvar najvećeg prioriteta", ističe se u odluci Saveta ministara upućenoj Vladi Republike Srbije nakon sastanka održanog prošle nedelje, u periodu između 23. i 25. septembra.

Kako dodaju, postoje najave da će ovaj zakon biti usvojen pre sledećeg sastanka Komiteta u decembru ove godine, a Sekretarijat će, u slučaju da zakon ne bude usvojen do tada, pripremiti nacrt privremene rezolucije.

Presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović iz 2013. godine Srbija je morala da u roku od tri meseca isplati 10.000 evra naknade, jer je njeno dete rođeno 1983. godine upisano u knjigu rođenih, ali ne i umrlih. Sud je zaključio da je tužiteljki oštećeno pravo na porodični život i obavezao Srbiju da u roku od godinu dana odgovori majci šta se desilo s njenim detetom.

Sud je naložio Srbiji i da godinu dana od pravosnažnosti presude preduzme mere kako bi bio uspostavljen mehanizam za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima koji su u situaciji poput Zorice Jovanović. Jedan od tih mehanizama bi trebalo da bude usvajanje tzv. zakona o nestalim bebama.

Međutim, ni šest godina od pravosnažnosti presude Srbija nije usvojila zakon čiji je zvaničan naziv – zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji je u skupštinskoj proceduri od marta ove godine.

Ovo nije prvi put da Savet Evrope pozivao Srbiju da ispuni svoje obaveze iz presude, a jedan od poslednjih bio je sredinom juna ove godine.

Roditelji nestalih beba sa druge strane ne žele da se usvoji tzv. zakon o nestalim bebama, jer smatraju da je Predlog zakona nastao kako odgovor na presudu Zorici Jovanović, a ne zbog utvrđivanja istine.

Takođe, i iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom), nevladine organizacije koja sarađuje s roditeljima koji imaju sumnje da su im deca nestala, i koja se ovim problemom bavi godinama, je ranije ocenjeno da ovaj zakon ne bi mogao da pruži odgovore brojnim roditeljima jer se istragom bavi vanparnični sudija, a ne posebno obučeni službenici kriminalističke policije.

Kako je tada istakla predsednica Yucom-a Katarina Golubović, zakonom je predviđeno i da sud može da donese rešenje kojim konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta.

"Ovde imamo situaciju da je sud ovlašćen da konstatuje ono stanje u kome se roditelji već nalaze, pa se postavlja pitanje koji je smisao ovakvog rešenja", rekla je Golubović.

Zakon bi onda, kako ona kaže, omogućio samo novčanu naknadu za povredu prava, a to nije ono što roditelji traže.

U međuvremenu, Ministarstvo pravde dopunilo je Predlog zakona i to s dva amandmana - jedan od njih detaljno reguliše upotrebu DNK analize tokom sudskog postupka, a u drugom se predviđa obaveznost sudske presude iz ovog postupka u odnosu na druge sudske postupke.

Tome je prethodila Odluka Komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestalih beba o osnivanju baze DNK baze roditelja i srodnika, koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta.

Novina predviđena novim amandmanima je mogućnost da sud, u cilju utvrđivanja činjenica koje se tiču novorođenčadi, može da naloži DNK analizu. To znači da biološki materijal može da se uzme od podnosioca predloga ili druge osobe koja bi mogla biti povezana sa nestalim novorođenčetom kao i od preminule osobe.

DNK analizu osoba može da odbije samo ukoliko bi to škodilo njenom zdravlju. U slučaju da podnosilac predloga neopravdano odbije DNK analizu, smatraće se da je povukao predlog, piše u amandmanu. Ukoliko se desi da druga osoba odbije DNK analizu, sud će joj odmah izreći novčanu kaznu od 30.000 do 450.000 dinara, a ako to nastavi da čini i dalje biće kažnjena ponovo.

Amandmanom je određeno da sud može pisanim putem da traži registar DNK od organa nadležnog za njegovo čuvanje, a radi upoređivanja DNK profila.

Drugom dopunom je predviđeno da će u krivičnom ili u drugom postupku, organ koji vodi postupak biti obavezan, odnosno moraće da uzme u obzir, konačnu presudu donetu u postupku sprovedenom po Zakonu o nestalim bebama, a koja utvrđuje činjenice u vezi sa smrću deteta.

Upravo ove izmene pozdravio je Savet ministara Saveta Evrope ocenjujući da "imaju potencijal da povećaju efikasnost postupka i dovedu do pružanja kredibilnih odgovora roditeljima".

Ipak, Savet ponavlja svoj poziv vlastima da uvedu efikasnu proceduru za utvrđivanje činjenica na međunarodnom nivou, uključujući DNK bazu podataka dostupnu roditeljima i "nestalim bebama" koje borave u inostranstvu u cilju dopune domaće DNK baze podataka.

Inače, između 350 i 650 roditelja izrazilo je sumnju da je njihovo dete u porodilištima u Srbiji ukradeno.

Pitanje nestanka beba iz porodilišta bi svaka ozbiljna država morala ozbiljno i da istraži. Međutim, za istinu su se borili samo roditelji pokušavajući da nateraju državne organe da rade na utvrđivanju istine.

Izvor: Vebsajt Insajder, 01.10.2019.
Naslov: Redakcija