ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Nepodnošenjem poreske prijave, poreski obveznik - fizičko lice, čini prekršaj za koji je propisana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara

Pre četiri godine svaka peta nekretnina u Srbiji bila je van poreske evidencije. Od 2013. godine sprovodi se projekat "Reforma poreza na imovinu", koji pomaže švajcarska vlada, a čiji je cilj da se utvrdi ko ne plaća porez na imovinu.

U prvoj fazi projekta učestvovalo je devet opština istočne Srbije, koje su povećale prihode od poreza na imovinu za 200 odsto i to iz razloga što su proširili naplatu, navodi Aleksandar Grunauer, šef projekta Reforma poreza na imovinu.

"Zakon o porezu na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon) ima dosta nedostataka na kojima se radi. Mi mislimo da ukoliko lokalne samouprave rade na tome da prošire obuhvat i insistiraju na tome da se porez plati i tako omogućavaju da se ostvari veći prihod", kaže on.

Kako izaći u susret građanima koji nisu u stanju da plate taj porez?

"Socijalne karte su svakako jedno od rešenja problema koje Srbija ima. Ali mislim da se socijalna politika radi na rashodnoj strani, a ne na prihodnoj. Porez na imovinu nema direktne veze sa prosečnim prihodima, odnosno, postavlja se pitanje da li ste vi u nepokretnosti, koje možete da servisirate na bilo koji način".

Šta je sledeći plan?

"Švajcarska Vlada u dogovoru sa srpskom Vladom došla je do toga da je to uspešan projekat i odvojila je šest miliona švajcarskih franaka za ovu drugu fazu. 40 lokalnih samouprava imaće priliku da budu deo programa, gde ćemo mi pružiti podršku da se ta imovina popiše. A kao treći element tu je i nagradni fond od milion švajcarskih franaka, koje ćemo raspodeliti među najuspešnijim lokalnim samoupravama. Lokalna samouprava odlučuje o tome na šta će se taj nagradni fond utrošiti. Mi insistiramo da to bude u dogovoru sa građanima", rekao je Grunauer.

U Kragujevcu je počeo popis nepokretnosti građana radi uvođenja u poresku evidenciju i utvrđivanja poreza na imovinu, rečeno je u Gradskoj poreskoj upravi.

Popis će vršiti ovlašćeni popisivači svakog radnog dana od 9.00 do 17.00 časova, a najpre je počeo u Mesnoj zajednici "Centar grada".

Popisivači će dolaziti na adresu poreskog obveznika i u saradnji sa obveznikom, ukoliko se radi o prijavljenom objektu, upoređivaće podatke koji su evidentirani u poreskoj evidenciji sa stvarnim stanjem na terenu.

Ukoliko se radi o neprijavljenom objektu, popisivači će evidentirati podatke o objektu.

Na osnovu utvrđenih podataka, biće potrebno da poreski obveznik popuni i potpiše obrazac poreske prijave i preda ga ovlašćenom popisivaču.

Iz Gradske uprave su obavestili građane da nepodnošenjem poreske prijave, poreski obveznik - fizičko lice, čini prekršaj za koji je propisana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016).

Odluku o popisu nepokretnosti fizičkih lica donelo je Gradsko veće.

Na području Kragujevca ima 66.500 poreskih obveznika po rešenjima za porez na imovinu fizičkih lica.

Izvor: Vebsajt N1 i B92, 02.10.2017.
Naslov: Redakcija