Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O RAČUNOVODSTVU: Propisana obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima, koji se profesionalno bave pružanjem računovodstvenih usluga, da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa


Aktuelni Zakon o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018 - dalje: Zakon) iz 2013. godine, koji uređuje materiju korporativnog računovodstva delimično je usklađen sa novom Direktivom 2013/34/EU o godišnjim finansijskim izveštajima, konsolidovanim finansijskim izveštajima i povezanim izveštajima određenih vrsta privrednih društava. Ovaj Zakon nije usklađen sa Direktivom 2014/95/EU o izmeni Direktive 2013/34/EU u pogledu objavljivanja nefinansijskih informacija i raznolikosti određenih velikih preduzeća i grupa. Navedeno je ukazalo na potrebu dalje harmonizacije domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU.

Pomenute Direktive EU predstavljaju osnovu za uređenje finansijskog izveštavanja pojedinačnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava u okviru EU. Direktive između ostalog propisuju pravila i principe u vezi izrade, prezentacije i obelodanjivanja godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja od strane privrednih društava, kriterijume za razvrstavanje po veličini kako privrednih društava, tako i grupa koje se konsoliduju, definisanje izuzetaka od obaveze sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju za mikro i mala privredna društva, obaveza za nefinansijskim izveštavanjem i sastavljanje izveštaja o plaćanjima vladama za određene kategorije privrednih društava, kao i obavezu zakonske revizije.

Jedno od neophodnih merila za zatvaranje Poglavlja 6: Pravo privrednih društava jeste i donošenje novog Zakona o računovodstvu kojim će sve odredbe relevantnih pravnih tekovina EU biti transponovane u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije.

Razlozi za donošenje Nacrta zakona o računovodstvu su sledeći:

1) unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja - biće postignuto dodatnim prilagođavanjem računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica.

Primenom novih kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica, računovodstvena pravila koja primenjuju pravna lica prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja biće utvrđena na sledeći način:

a) društva od javnog interesa i pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (oko 1.400) - i dalje obavezno primenjuju složenije Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), koji su u primeni u Srbiji od 2003. godine);

b) mala i srednja pravna lica (oko 11.000) - primenjuju skraćenu, odnosno pojednostavljenu verziju MSFI - Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP). Zakonom o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18) iz 2013. godine, uveden je navedeni računovodstveni standard, koji je u primeni za mala i srednja pravna lica počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine. Nacrtom zakona uvodi se mogućnost i za mala pravna lica (ranije je postojala opcija isključivo za srednja pravna lica) da primenjuju MSFI;

v) mikro pravna lica (oko 154.000) - primenjuju pravilnik ministra prilagođen njihovim potrebama (maksimalno uprošćena pravila za vođenje poslovnih knjiga), ali mogu da odluče da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP umesto pravilnika. Nacrtom zakona regulisano je pitanje kontinuiteta primene dobrovoljno primenjene računovodstvene regulative (najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP).

Uvođenje mogućnosti za više pravnih lica (uključujući mikro i mala pravna lica) da primenjuju MSFI prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, olakšava se sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja. U tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja, i nema potrebe da npr. malo pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom (osnovom za sastavljanje) koja nije MSFI, a da za potrebe konsolidacije mora sastavljati u skladu sa MSFI. Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji;

2) propisivanje novih kriterijuma i novih graničnih vrednosti za određivanje veličine pravnih lica (u potpunosti usklađeni sa zahtevima Direktive 2013/34/EU);       

3) propisivanje posebnih kriterijuma za razvrstavanje grupa pravnih lica (u potpunosti usklađeni sa zahtevima Direktive 2013/34/EU) - pravnih lica koja se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica;

4) zadržana je delimična liberalizacija pružanja računovodstvenih usluga - ne postoji zakonska obaveza obuke, edukacije i sertifikovanja/licenciranja računovođa, osim za pružaoce računovodstvenih usluga (pravna lica i preduzetnike). Naime, kod pravnih lica i preduzetnika koji žele da se profesionalno bave pružanjem računovodstvenih usluga (trenutno ih u Srbiji prema podacima Agencije za privredne registre ima oko 8.000), predviđeno je upisivanje u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga (na osnovu prethodno izdate dozvole) koji će voditi Agencija za privredne registre, a jedan od uslova za registraciju je i da najmanje jedno lice bude stalno zaposleno u pravnom licu, i da to lice ili preduzetnik ispunjava uslov da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accoutants - IFAC). Prelaznim odredbama Nacrta zakona biće propisana obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Ovim će se pozitivno uticati na kvalitet pružanja računovodstvenih usluga i time posredno unaprediti kvalitet finansijskog izveštavnja velikog broja obveznika (pre svega mikro pravnih lica i preduzetnika).

Odredbama Nacrta zakona prihvaćene su preporuke MANIVALA (telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima (FATF) za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

Kod pravnih lica i preduzetnika koji se ne bave pružanjem računovodstvenih usluga ne zahteva se profesionalno zvanje za lice koje je angažovano na poslovima vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja - odgovornost za finansijske izveštaje (a samim tim i na izboru lica kojem direktor/uprava poverava vođenje svojih poslovnih knjiga) je na zakonskom zastupniku i organima upravljanja, nadzornim i administrativnim organima pravnog lica, u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne propisuje obavezu posedovanja licenci za računovođe;

5) ukidanje obaveza propisivanja posebnih pravilnika o Kontnom okviru, sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja, kao i sadržini Statističkog izveštaja za kategoriju tzv. drugih pravnih lica - odredbama Nacrta zakona predviđa se uvođenje racionalnih i jedinstvenih bilansnih šema i jedinstvenog Kontnog okvira za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica. Rešenja koja su bila u primeni počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu (različiti Kontni okvir i obrasci finansijskih izveštaja za druga pravna lica) ne razlikuju se značajno u odnosu na pravila za privredna društva, zadruge i preduzetnike pa je opredeljenje zakonodavca da se pojednostavi vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja uvođenjem jedinstvenog Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izveštaja (kao i Statističkog izveštaja) za sve kategorije pravnih lica obveznika primene Nacrta zakona;

6) produženje roka za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i ukidanje obaveze dostavljanja dva seta izveštaja (izveštaji za statističke i druge potrebe i redovan godišnji finansijski izveštaj) - Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja (koji će obuhvatiti i Statistički izveštaj) radi javnog objavljivanja - do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena (posebno usled činjenice da će i mikro pravna lica imati obavezu sastavlja Napomena uz finansijske izveštaje) da dostavi jedan set izveštaja (za razliku od aktuelnog zakona gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja 30. jun). Kao izuzetak, ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja;

7) saglasno zahtevima direktiva EU, uvodi se obaveza sastavljanja tzv. nefinansijskih izveštaja i izveštaja o plaćanjima Vladama za pojedine kategorije društava od javnog interesa;

8) izvršeno je preciziranje u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU smislu da se samo mikro i mala pravna lica (ne srednja kao što je slučaj u aktuelnom Zakonu o računovodstvu) izuzimaju iz obaveze sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju;

9) preciznije su uređeni poslovi i nadležnosti Nacionalne komisije za računovodstvo - ova Komisija će, pored poslova koje obavlja u skladu sa odredbama aktuelnog Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18), shodno nadležnostima definisanim Nacrtom zakona između ostalog biti nadležna da:

- daje mišljenje na opšti akt Agencije za privredne registre kojim se uređuje način vođenja i sadržina registra pružalaca računovodstvenih usluga;

- daje mišljenje na opšti akt Agencije za privredne registre kojim se uređuje forma i sadržina zahteva za upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga;

- razmatra informacije dobijene od Agencije za privredne registre u vezi sa primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje izveštaja i dokumentacije u skladu sa propisanim Nacrtom zakona.

Takođe, Nacrtom zakona predviđeno je objavljivanje godišnjeg izveštaja o radu ove Komisije na internet stranici Ministarstva finansija, što će doprineti većoj transparentnosti u radu ovog tela Vlade.

Najvažniji cilj donošenje novog Zakona o računovodstvu je unapređenje kvaliteta korporativnog finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji.

Pri izradi Nacrta zakona poštovano je pravilo da se isti donosi pre svega zbog neophodnosti usklađivanja sa relevantnim Direktivama EU i ako se tim izmenama poboljšava kvalitet korporativnog finansijskog izveštavanja i ne uvećavaju troškovi finansijskog izveštavanja obveznika primene ovog zakona, sem ukoliko je to nužno.

Nova zakonska rešenja treba da omoguće permanentno unapređenje sistema korporativnog finansijskog izveštavanja u Srbiji, što će imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte, državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore. Tome treba da doprinesu i novi izveštaji koje će sastavljati pojedine kategorije pravnih lica: nefinansijsko izveštavanje i izveštaj o plaćanjima vladama.

Novi zakon treba da doprinese boljoj proceni budućih performansi privrednih subjekata, omogućavajući investitorima da donose dobre investicione odluke, kao i da smanji rizik od finansijskih kriza i njihovog negativnog uticaja na ekonomiju.

Licencirani računovođa kao uslov za rad

Odredba Nacrta zakona o računovodstvu koja je izazvala najviše interesovanja i polemika je ona prema kojoj će jedan od uslova za rad knjigovodstvene agencije biti da ima najmanje jednog stalno zaposlenog računovođu (može biti i sam preduzetnik) koji ima licencu organizacije koja je članica Međunarodne federacije računovođa (IFAC – International Federation of Accountants).

Predloženi rok za usaglašavanje sa ovom odredbom je 3 godine od početka primene propisa, što bi bilo do kraja 2022. godine (planirana je primena zakona od 1. januara 2020. godine).

Treba imati u vidu da se u nacrtu zakona govori o organizaciji koja je članica IFAC, a ta međunarodna organizacija pravi razliku između članova (Members) i pridruženih članova (Associates). Trenutno je jedini član IFAC iz Srbije Savez računovođa i revizora Srbije (od 1997. godine). Komora ovlašćenih revizora je pridruženi član IFAC od 2014. godine.

Povodom ovog uslova treba imati u vidu sledeće:

– Srbija je verovatno jedna od retkih zemalja u Evropi (a možda i jedina) koja je nekada imala zakonsku obavezu licenciranja računovođa, pa u jednom dužem periodu nije imala tu obavezu, a sada uvodi ponovo neki oblik obaveznog licenciranja;

– Zbog prethodne tačke je nemoguće formulisati adekvatno ispravno rešenje u pogledu priznavanja prethodnih licenci, formalnog obrazovanja, praktičnog iskustva itd. Koji god predlog da se eventualno prihvati, neće biti podjednako fer prema svima;

– Direktive EU ne zahtevaju licenciranje računovođa: manji broj država EU ima zakonsku obavezu licenciranja računovođa, ali sve države EU imaju zakonsku obavezu licenciranja revizora;

– Kvalitet finansijskog izveštavanja u Srbiji nije zadovoljavajući, ali je pitanje da li bi ovakav uslov doprineo njegovom poboljšanju.

Smatramo da ovakav uslov ne bi poboljšao kvalitet finansijskog izveštavanja u Srbiji, ali takođe smatramo da je u opštedruštvenom interesu da se pronađu adekvatna rešenja u cilju poboljšanja kvaliteta finansijskog izveštavanja. Mislimo da se to može učiniti adekvatnim merama nadzora i izmenama u oblasti revizije (o ovoj temi ćemo pisati poseban komentar u narednom periodu). Nažalost, u nacrtima zakona o računovodstvu i zakona o reviziji nema odredaba koje bi nagovestile pozitivan pomak u pogledu kvaliteta finansijskog izveštavanja.

Konsultanti su u okviru svog dela posla uradili uporednu analizu u 10 zemalja EU u vezi sa zakonskom obaveznošću licenciranja računovođa. Ova analiza nije javno dostupna, a predstavnici Ministarstva finansija kažu da se radi o internoj projektnoj dokumentaciji koja ne može biti objavljena. Ono što smo uspeli da saznamo jeste da od 10 analiziranih zemalja, samo Austrija i Rumunija imaju zakonski obavezno licenciranje za računovođe. Među osam analiziranih zemalja koje nemaju obavezu zakonskog licenciranja su, između ostalih, i Nemačka, Francuska i Velika Britanija.


Izvor: Iz obrazloženja Nacrta zakona, 03.09.2019.