Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA - Tekst propisa


Član 1.

Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:

Deseti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza;

Drugi dodatni protokol Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza;

Dodatni protokol Svetske poštanske konvencije;

Završni protokol Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije,usvojeni u Adis Abebi, 7. septembra 2018. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.

Član 2.

Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

DESETI DODATNI PROTOKOL USTAVU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA

Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, koji su se sastali na Vanrednom kongresu u Adis Abebi, na osnovu člana 30. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su sledeće izmene navedenog Ustava, koje podležu ratifikaciji.

Član I

(izmenjen član 1.)

Obim i ciljevi rada Saveza

1          Države koje usvajaju ovaj Ustav sačinjavaju, u okviru međuvladine organizacije pod nazivom Svetski poštanski savez, jedinstvenu poštansku teritoriju za potrebe uzajamne razmene poštanskih pošiljaka. Sloboda tranzita je zagarantovana na čitavoj teritoriji Saveza, u skladu sa uslovima utvrđenim u Aktima Saveza.

2          Cilj rada Saveza je obezbeđivanje organizacije i unapređenja poštanskih usluga kao i poboljšanje razvoja međunarodne saradnje u ovoj oblasti.

3          Savez se obavezuje da učestvuje, u meri u kojoj je to moguće, u pružanju poštanske tehničke pomoći koju potražuju države članice.

Član II

(Izmenjen član 8.)

Uži savezi. Posebni sporazumi

1          Države članice, ili njihovi ovlašćeni operatori mogu, ako je to dozvoljeno njihovim zakonodavstvom, osnovati uže saveze i zaključiti posebne sporazume o međunarodnim poštanskim uslugama, ali uvek pod uslovom da oni nemaju odredbe koje su manje povoljne za javnost od odredbi akata u kojima su uključene države članice ugovorne strane.

2          Uži savezi mogu slati svoje posmatrače na kongrese, u Administrativan savet, Savet za poštansku eksploataciju, kao i na druge konferencije i sastanke koje organizuje Savez.

3          Savez može slati svoje posmatrače na kongrese, konferencije i sastanke užih saveza.

Član III

(Izmenjen član 18.)

Savet za poštansku eksploataciju

1          Savet za poštansku eksploataciju (POC) je odgovoran za operativna, komercijalna, tehnička i ekonomska pitanja u vezi sa poštanskom uslugom.

2          Članovi Saveta za poštansku eksploataciju vrše svoju dužnost u ime i u interesu Saveza.

Član IV

Stupanje na snagu i važenje Dodatnog protokola Ustavu

Svetskog poštanskog saveza

1          Ovaj Dodatni protokol stupa na snagu 1. jula 2019. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.

U potvrdu čega su punomoćnici vlada država članica sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, i potpisali su ga u jednom primerku koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće kopiju ugovora svakoj ugovornoj strani.

Usvojeno u Adis Abebi, 7. septembra 2018. godine

DRUGI DODATNI PROTOKOL OPŠTEM PRAVILNIKU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA

Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Vanrednom kongresu u Adis Abebi, u skladu sa članom 22. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, sporazumno i u skladu sa članom 25. stav 4. Ustava, sledeće izmene Opšteg pravilnika.

Član I

(Izmenjen član 103.)

Funkcije Kongresa

1          Na osnovu predloga država članica, Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, Kongres:

1.1       određuje opšte principe za postizanje ciljeva i ostvarivanje svrhe Saveza, koji su utvrđeni u Preambuli i članu 1. Ustava;

1.2       razmatra i gde je primenljivo, usvaja predloge amandmana na Ustav, Opšti pravilnik, Konvenciju i Sporazume koje dostave države članice i Saveti, a u skladu sa članom 29. Ustava i sa članom 138. Opšteg pravilnika;

1.3       određuje datum stupanja na snagu ovih akata;

1.4       usvaja svoj Pravilnik i amandmane na taj Pravilnik;

1.5       razmatra sveobuhvatne izveštaje o radu Administrativnog saveta, Saveta za poštansku eksploataciju i Konsultativnog komiteta, za period od prethodnog Kongresa, koje podnose ova tela u skladu sa članovima 111., 117. i 125. Opšteg pravilnika;

1.6       usvaja Strategiju Saveza;

1.6       bis        odobrava nacrt četvorogodišnjeg poslovnog plana Svetskog poštanskog saveza;

1.7       utvrđuje maksimalni iznos rashoda Saveza, u skladu sa članom 21. Ustava;

1.8       bira države članice koje će biti članovi Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju u skladu sa, između ostalog, izbornim procedurama utvrđenim u rezolucijama Kongresa koje se odnose na ovo pitanje;

1.9       bira generalnog direktora i zamenika generalnog direktora;

1.10     određuje rezolucijom Kongresa gornji limit troškova koje Savez snosi za izradu dokumenata na kineskom, nemačkom, portugalskom i ruskom jeziku.

2          Kongres, kao najviši organ Saveza, bavi se i drugim pitanjima iz oblasti poštanskih usluga.

Član II

(Izmenjen član 104.)

Pravilnik o postupanju na Kongresu

1          U cilju organizovanja svog rada i vođenja diskusija, Kongres primenjuje svoj Pravilnik o postupanju.

2          Svaki Kongres može da izmeni svoj Pravilnik pod uslovima utvrđenim u samom Pravilniku.

3          Stavovi 1. i 2. se analogno primenjuju i na vanredne kongrese.

Član III

(Izmenjen član 105.)

Posmatrači pri telima Saveza

1          Dole navedeni subjekti biće pozivani da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima komisija Kongresa, Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju u svojstvu posmatrača:

1.1       Ujedinjene nacije;

1.2       Uži savezi;

1.3       članovi Konsultativnog komiteta;

1.4       subjekti ovlašćeni da prisustvuju sastancima Saveza u svojstvu posmatrača na osnovu rezolucije ili odluke Kongresa.

2          Dole navedeni subjekti, ako ih odredi Administrativni savet u skladu sa članom 107.1.12, biće pozivani da prisustvuju određenim sastancima Kongresa u svojstvu ad hok posmatrača:

2.1       specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija i druge međuvladine organizacije;

2.2       svako međunarodno telo, svako udruženje ili preduzeće, ili bilo koje kvalifikovano lice.

3          Osim posmatrača definisanih u stavu 1. ovog člana, Administrativni savet i Savet za poštansku eksploataciju mogu da imenuju ad hok posmatrače da prisustvuju njihovim sastancima u skladu sa njihovim Poslovnicima, kada je to u interesu Saveza i njegovih tela.

Član IV

(Izmenjen član 106.)

Sastav i funkcionisanje Administrativnog saveta

1          Administrativni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana koji vrše svoju dužnost u periodu između dva Kongresa.

2          Predsedničko mesto pripada po pravilu državi domaćinu Kongresa. Ako ta država članica odustane od tog prava, ona postaje po pravilu član Saveta i na taj način geografska grupa kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Administrativni savet bira na mesto predsedavajućeg jednog od članova iste geografske grupe kojoj pripada država domaćin.

3          Ostalih četrdeset članova Administrativnog saveta bira Kongres na osnovu ravnopravne geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna država članica ne može biti izabrana na tri uzastopna Kongresa.

4          Svaki član Administrativnog saveta određuje svog predstavnika (predstavnike). Članovi Administrativnog saveta su u obavezi da aktivno učestvuju u njegovom radu.

5          Funkcije člana Administrativnog saveta obavljaju se bez naknade. Operativni troškovi rada Saveta padaju na teret Saveza.

6          Administrativni savet definiše, formalizuje i/ili formira stalne grupe i radne grupe ili druga tela koja će se osnivati u okviru njegove strukture, uz dužno poštovanje strategije i poslovnog plana Saveza koje usvoji Kongres.

Član V

(Izmenjen član 107.)

Nadležnosti Administrativnog saveta

1          Administrativni savet ima sledeće nadležnosti:

1.1       Vrši nadzor svih aktivnosti Saveza između dva Kongresa, obezbeđujući poštovanje odluka Kongresa, proučavajući pitanja vladine politike u oblasti poštanskih usluga i vodeći računa o razvoju međunarodne regulative kao što je ona koja se odnosi na trgovinu uslugama i konkurenciju.

1.2       Promoviše, koordinira i nadzire sve oblike poštansko-tehničke pomoći unutar okvira međunarodne tehničke saradnje.

1.3       Razmatra nacrt četvorogodišnjeg biznis plana Svetskog poštanskog saveza odobrenog od strane Kongresa i finalizira ga raspoređujući aktivnosti predviđene u nacrtu plana za period od četiri godine u skladu sa postojećim raspoloživim resursima. Plan treba da bude, ako je to moguće, usklađen sa rezultatima procesa prioritetizacije koji sprovodi Kongres. Konačna verzija četvorogodišnjeg biznis plana koju je sačinio i odobrio Administrativni savet, predstavlja osnovu za pripremu godišnjeg programa Svetskog poštanskog saveza i budžeta, kao i za godišnje operativne planove koje pripremaju i primenjuju Administrativni savet i Savet za poštansku eksploataciju.

1.4       Razmatra i usvaja godišnji program i budžet, kao i račune Saveza, uzimajući u obzir konačnu verziju biznis plana Svetskog poštanskog saveza, kao što je opisano u članu 107.1.3.

1.5       Dozvoljava prekoračenje gornje granice rashoda, ako okolnosti to zahtevaju, u skladu sa članom 145.3 do 5.

1.6       Odobrava izbor nižeg razreda doprinosa, ako je to zatraženo, u skladu sa uslovima predviđenim u članu 150.6.

1.7       Odobrava promenu geografske grupe, ako neka država članica to zatraži, vodeći računa o mišljenjima država članica koje pripadaju istoj geografskoj grupi.

1.8       Otvara ili ukida radna mesta u Međunarodnom birou koja se finansiraju iz redovnog budžeta, vodeći računa o ograničenjima uslovljenim utvrđenom gornjom granicom rashoda.

1.9       Odlučuje o kontaktima koje treba uspostaviti sa državama članicama, radi izvršenja svojih funkcija.

1.10     Posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, odlučuje o odnosima koje treba uspostaviti sa organizacijama koje nisu posmatrači u okviru značenja člana 105.1 i 105.2.1.

1.11     Razmatra izveštaje Međunarodnog biroa o odnosima Svetskog poštanskog saveza sa drugim međunarodnim telima i donosi odluke koje smatra opravdanim o vođenju ovih odnosa i o koracima koje treba preduzeti u vezi sa njima.

1.12     Blagovremeno određuje, nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju i Generalnim sekretarom, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, međunarodne organizacije, udruženja, preduzeća i kvalifikovana lica, da budu pozvani u svojstvu ad hok posmatrača na posebnim sednicama Kongresa i njegovih komisija, kada je to u interesu Saveza ili rada Kongresa, i nalaže generalnom direktoru Međunarodnog biroa da uputi potrebne pozive.

1.13     Određuje državu članicu u kojoj sledeći Kongres treba da bude održan, u slučaju predviđenom u članu 101.3.

1.14     Blagovremeno utvrđuje, u sporazumu sa Savetom za poštansku eksploataciju, broj komisija potrebnih za rad Kongresa i određuje njihove nadležnosti.

1.15     Određuje, posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, pod uslovom da to prihvati Kongres, države članice koje bi mogle:

1.15.1  da vrše funkcije zamenika predsednika Kongresa i predsednika i zamenika predsednika komisija, vodeći, što je moguće više, računa o ravnopravnoj geografskoj zastupljenosti država članica; i

1.15.2  da uđu u sastav Užih komisija Kongresa.

1.16     Određuje one svoje članove koji će biti članovi Konsultativnog komiteta.

1.17     Razmatra i usvaja, u okviru svojih nadležnosti, svaku radnju koju smatra neophodnom radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije.

1.18     Na zahtev Kongresa, Saveta za poštansku eksploataciju ili država članica, proučava probleme administrativnog, zakonodavnog i pravnog karaktera od interesa za Savez ili međunarodni poštanski saobraćaj; Administrativni savet odlučuje da li je opravdano sprovesti studije u gore navedenim oblastima, a na zahtev država članica između Kongresa.

1.19     Sastavlja predlog koji se podnosi na usvajanje bilo Kongresu bilo državama članicama u skladu sa članom 140.

1.20     Podnosi studijske teme Savetu za poštansku eksploataciju na razmatranje, u skladu sa članom 113.1.6.

1.21     Razmatra i odobrava, u sporazumu sa Savetom za poštansku eksploataciju, Nacrt strategije koji se podnosi Kongresu.

1.22     Dobija i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta i razmatra preporuke Konsultativnog komiteta pre nego što ih podnese Kongresu.

1.23     Obezbeđuje kontrolu rada Međunarodnog biroa.

1.24     Odobrava godišnji izveštaj o radu Saveza i godišnje finansijsko operativne izveštaje pripremljene od strane Međunarodnog biroa i, ako treba, daje komentare u vezi sa njima.

1.25     Donosi, ako to smatra korisnim, načela o kojima Savet za poštansku eksploataciju treba da vodi računa kad proučava pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarine, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovne stope vazdušnog prevoza pošte i prijem pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), pažljivo prati proučavanje ovih pitanja, i razmatra i usvaja, u cilju obezbeđenja usklađenosti sa navedenim načelima, predloge Saveta za poštansku eksploataciju o ovim pitanjima.

1.26     Odobrava, u okviru svojih nadležnosti, preporuke Saveta za poštansku eksploataciju koje se odnose na usvajanje, ako je potrebno, pravila ili novih postupaka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju.

1.27     Razmatra godišnji izveštaj koji sačinjava Savet za poštansku eksploataciju i sve predloge koje on podnosi.

1.28     Usvaja četvorogodišnji izveštaj koji se podnosi narednom Kongresu, a koji je sačinio Međunarodni biro u saradnji sa Savetom za poštansku eksploataciju, o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres.

1.29     Utvrđuje organizacioni okvir Konsultativnog komiteta i odobrava organizovanje Konsultativnog komiteta, saglasno odredbama člana 122.

1.30     Utvrđuje kriterijume za članstvo u Konsultativnom komitetu i odobrava ili odbija prijave za članstvo u skladu sa tim kriterijumima, osiguravajući da se postupanje sa prijavama vrši kroz ubrzan proces između sastanaka Administrativnog saveta.

1.31     Propisuje Finansijski pravilnik Saveza.

1.32     Propisuje pravila kojima se reguliše Rezervni fond.

1.33     Propisuje pravila kojima se reguliše Specijalni fond.

1.34     Propisuje pravila kojima se reguliše Fond za posebne aktivnosti.

1.35     Propisuje pravila kojima se reguliše Dobrovoljni fond.

1.36     Propisuje Statut zaposlenih i uslove rada izabranih zvaničnika.

1.37     Propisuje Pravilnik Socijalnog fonda.

1.38     Sprovodi, u skladu sa članom 152, sveukupni nadzor nad formiranjem i aktivnostima pomoćnih tela koje finansiraju korisnici.

1.39     Donosi Poslovnik kao i amandmane na taj Poslovnik.

Član VI

(Izmenjen član 108.)

Organizacija sednica Administrativnog saveta

1          Na svom konstitutivnom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Administrativni savet bira među svojim članovima četiri zamenika predsedavajućeg i donosi svoj Poslovnik. Predsedavajući i četiri zamenika predsedavajućeg su države članice iz svake od pet geografskih grupa Saveza.

2          Administrativni savet se sastaje dva puta godišnje, ili dodatno, u izuzetnim slučajevima, u sedištu Saveza, u skladu sa odgovarajućim procedurama utvrđenim u Poslovniku.

3          Predsedavajući i zamenici predsedavajućih Administrativnog saveta i predsedavajući, ko-predsedavajući i zamenici predsedavajućih Komiteta Administrativnog saveta čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Administrativnog saveta. On odobrava, u ime Administrativnog saveta, godišnji izveštaj o radu Saveza kojeg sačinjava Međunarodni biro i izvršava sve druge zadatke koje Administrativni savet odluči da mu poveri ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.

4          Predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju predstavlja ovo telo na zasedanjima Administrativnog saveta na čijem dnevnom redu se nalaze pitanja od interesa za Savet za poštansku eksploataciju.

5          Predsedavajući Konsultativnog komiteta predstavlja ovo telo na sastancima Administrativnog saveta onda kada dnevni red obuhvata pitanja od interesa za Konsultativni komitet.

Član VII

(Izmenjen član 109.)

Posmatrači

1          Posmatrači

1.1       Da bi se obezbedila uspešna saradnja između rada ova dva tela, Savet za poštansku eksploataciju može da imenuje predstavnike koji prisustvuju sastancima Administrativnog saveta u svojstvu posmatrača.

1.2       Države članice Saveza koje nisu članice Saveta, kao i posmatrači i ad hok posmatrači navedeni u članu 105, mogu da učestvuju na plenarnim sednicama Administrativnog saveta i sastancima Komiteta Administrativnog saveta, bez prava glasa.

2          Načela

2.1       Iz logističkih razloga, Administrativni savet može da ograniči broj učesnika u svojstvu posmatrača i ad hok posmatrača. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.

2.2       Posmatračima i ad hok posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na sprovedenim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svog rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju stalnim grupama i radnim grupama kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača i ad hok posmatrača obezbeđuje se bez stvaranja dodatnih troškova za Savez.

2.3       U izuzetnim okolnostima, članovi Konsultativnog komiteta i ad hok posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka ili im može biti ograničeno pravo da dobijaju dokumenta, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju. Odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svako nadležno telo ili njegov predsedavajući. Ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za Savet za poštansku eksploataciju. Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, ponovo razmotriti ova ograničenja, konsultujući se po potrebi sa Savetom za poštansku eksploataciju.

Član VIII

(Izmenjen član 110.)

Nadoknada putnih troškova

1          Putne troškove svakog predstavnika svih država koje su članovi Administrativnog saveta i prisustvuju sastancima snosi država članica. Međutim, jedan predstavnik svake države članice koja je klasifikovana kao zemlja u razvoju ili nerazvijena, shodno listi koju su utvrdili Administrativni Savet i Ujedinjene nacije, osim za sastanke koji se održavaju tokom trajanja Kongresa, će moći da naplati putne troškove u ceni povratne avionske karte u ekonomskoj klasi, ili povratne vozne karte u prvoj klasi, kao i troškove putovanja drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne premašuje cenu povratne avionske karte u ekonomskoj klasi. Isto pravo se daje i svakom članu Komiteta ili drugih tela, kada se njihovi sastanci održavaju van Kongresa i zasedanja Saveta.

Član IX

(Izmenjen član 112.)

Sastav i funkcionisanje Saveta za poštansku eksploataciju

1          Savet za poštansku eksploataciju se sastoji od četrdeset osam članova koji izvršavaju svoja zaduženja u periodu između dva Kongresa.

2          Članove Saveta za poštansku eksploataciju bira Kongres na osnovu kvalifikovane geografske raspodele. Najmanje trećina članova svake geografske grupe se menja na svakom Kongresu.

3          Svaki član Saveta za poštansku eksploataciju određuje svog predstavnika (predstavnike). Članovi Saveta za poštansku eksploataciju aktivno učestvuje u njegovom radu.

4          Troškovi rada Saveta za poštansku eksploataciju padaju ne teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu.

5          Savet za poštansku eksploataciju definiše, formalizuje i/ili formira stalne grupe, radne grupe, pomoćna tela finansirana od strane korisnika ili druga tela koja će se osnivati u okviru njegove strukture, uz dužno poštovanje strategije i poslovnog plana Saveza koje usvoji Kongres.

Član X

(Izmenjen član 113.)

Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju

1          Savet za poštansku eksploataciju ima sledeće nadležnosti:

1.1       koordinira praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih usluga.

1.2       preduzima, uz uslov da Administrativni savet to usvoji u okviru svojih nadležnosti, svaku radnju koju smatra potrebnom za očuvanje i unapređenje kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije.

1.3       odlučuje o kontaktima koje treba uspostaviti sa državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima u cilju obavljanja svojih nadležnosti.

1.4       preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća nekih država članica i njihovih ovlašćenih operatora u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za druge države članice i njihove ovlašćene operatore.

1.5       preduzima, u dogovoru sa Administrativnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim državama članicama Saveza i njihovim ovlašćenim operatorima, a naročito sa novim državama i zemljama u razvoju i njihovim ovlašćenim operatorima.

1.6       razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Saveta za poštansku eksploataciju, Administrativni savet ili bilo koja država članica ili ovlašćeni operator.

1.7       prima i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i, kada je reč o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju, proučava i komentariše preporuke Konsultativnog komiteta pre nego što ih podnese Kongresu.

1.8       imenuje iz redova svojih članova sastav Konsultativnog komiteta.

1.9       sprovodi studije o najvažnijim eksploatacionim, komercijalnim, tehničkim, ekonomskim problemima i problemima tehničke saradnje koji su od interesa za sve države članice i njihove ovlašćene operatore, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, delovi poštarine vazdušnog prevoza, poštarine za poštanske pakete i prijem pismonosnih pošiljaka za inostranstvo), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti.

1.10     obezbeđuje polazne podatke za Administrativni savet za sačinjavanje Nacrta strategije Saveza i nacrta četvorogodišnjeg biznis plana koji se podnose Kongresu.

1.11     proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za države članice i njihove ovlašćene operatore, kao i za nove države i zemlje u razvoju.

1.12     proučava postojeće stanje i potrebe novih zemalja i zemalja u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja njihovih poštanskih usluga.

1.13     vrši reviziju Pravilnika Saveza u roku od šest meseci posle završetka Kongresa, ukoliko Kongres ne odluči drugačije; Savet za poštansku eksploataciju može isto tako da izmeni ovaj Pravilnik na drugim zasedanjima; u oba slučaja, Savet za poštansku eksploataciju je podređen smernicama Administrativnog saveta, u pogledu osnovne politike i načela.

1.14     sačinjava predloge koji se podnose na usvajanje ili Kongresu ili državama članicama, u skladu sa članom 140.; usvajanje od strane Administrativnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti.

1.15     razmatra, na zahtev jedne države članice, svaki predlog koji ova država članica dostavi Međunarodnom birou prema članu 139., o tome sačinjava komentare i zadužuje Međunarodni biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje državama članicama.

1.16     preporučuje, ako je potrebno, i eventualno posle usvajanja od strane Administrativnog saveta i konsultovanja sa svim državama članicama i, usvajanje pravila ili novog postupka, dok se na Kongresu ne odluči po tom pitanju.

1.17     sastavlja i izdaje, u obliku preporuka državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima (ili kao obavezujuće odredbe ako Akta Saveza tako navode), tehničke i eksploatacione standarde kao i standarde iz drugih oblasti u okviru svoje nadležnosti, gde je jedinstvena praksa neophodna; isto tako izdaje, u slučaju potrebe, izmene standarda koje je već utvrdio.

1.18     utvrđuje okvir za organizovanje pomoćnih tela koja finansiraju korisnici i učestvuju u organizaciji ovih tela u skladu sa odredbama člana 152.

1.19     prima i razmatra izveštaje od pomoćnih tela koja finansiraju korisnici na godišnjem nivou.

1.20     Usvaja Poslovnik i amandmane na taj Poslovnik.

Član XI

(Izmenjen član 114.)

Organizacija sednica Saveta za poštansku eksploataciju

1          Na svom prvom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Savet za poštansku eksploataciju bira među svojim članovima predsedavajućeg i četiri zamenika predsedavajućeg kao i predsedavajućeg/zamenika predsedavajućeg/ko-predsedavajućeg Komiteta i izrađuje svoj Poslovnik. Predsedavajući i četiri zamenika predsedavajućeg su države članice iz svake od geografskih grupa Saveza.

2          Savet za poštansku eksploataciju se sastaje dva puta godišnje, ili dodatno u izuzetnim slučajevima, u sedištu Saveza u skladu sa relevantnim procedurama navedenim u njegovom Poslovniku.

3          Predsedavajući i zamenik predsedavajućeg i predsedavajući, ko-predsedavajući i zamenici predsedavajućeg Komiteta Saveta za poštansku eksploataciju čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Saveta za poštansku eksploataciju i ispunjava sve zadatke koje mu ovaj poveri, ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.

4          Na osnovu Strategije Saveza koja je usvojena na Kongresu, a posebno dela koji se odnosi na strategiju stalnih tela Saveza, Savet za poštansku eksploataciju sačinjava, na svojoj prvoj sednici posle Kongresa, osnovni program rada koji sadrži izvestan broj taktika za realizaciju strategija. Ovaj osnovni program rada, koji obuhvata ograničeni broj tematskih projekata od zajedničkog interesa, revidira se svake godine, u zavisnosti od novih aktuelnosti i prioriteta.

5          Predsedavajući Konsultativnog komiteta predstavlja ovo telo na sastancima Saveta za poštansku eksploataciju onda kada dnevni red obuhvata pitanja od značaja za Konsultativni komitet.

Član XII

(Izmenjen član 115.)

Posmatrači

1          Posmatrači

1.1       U cilju obezbeđenja uspešne saradnje između dva tela, Administrativni savet može da imenuje predstavnike da prisustvuju sastancima Saveta za poštansku eksploataciju u svojstvu posmatrača.

1.2       Države članice Saveza koje nisu članovi Saveta, kao i posmatrači i ad hok posmatrači opisani u članu 105, mogu da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima Komiteta Saveta za poštansku eksploataciju, bez prava glasa.

2          Načela

2.1       Iz logističkih razloga, Savet za poštansku eksploataciju može da ograniči broj učesnika u svojstvu posmatrača i ad hok posmatrača. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.

2.2       Posmatračima i ad hok posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da odredi da bi obezbedio delotvornost i efikasnost svog rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju stalnim grupama i radnim grupama kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača i ad hok posmatrača sprovodi se bez stvaranja dodatnih troškova za Savez.

2.3       U izuzetnim okolnostima, članovi Konsultativnog komiteta i ad hok posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka ili im može biti ograničeno pravo da dobijaju dokumenta ako poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju. Odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svako nadležno telo ili njegov predsedavajući. Ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju. Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, ponovo razmotriti ograničenja, konsultujući se po potrebi sa Savetom za poštansku eksploataciju.

Član XIII

(Izmenjen član 116.)

Nadoknada putnih troškova

1          Troškovi putovanja i boravka predstavnika država članica koji učestvuju u radu Saveta za poštansku eksploataciju padaju na teret tih država članica. Međutim, jedan predstavnik svake države članice koja se, prema spisku Ujedinjenih Nacija, smatra jednom od najmanje razvijenih zemalja, ima pravo, osim za sastanke koji se održavaju za vreme Kongresa, na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškove putovanja bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase.

Član XIV

(Dodat član 117bis)

Član 117bis

Koordinacioni komitet za stalna tela Saveza

1          Predsedavajući Administrativnog saveta, predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju i generalni direktor Međunarodnog biroa čine Koordinacioni komitet za stalna tela Saveza.

2          Koordinacioni komitet ima sledeće odgovornosti i nadležnosti:

2.1       da doprinese koordinaciji rada stalnih tela Saveza;

2.2       da se po potrebi sastaje kako bi se razgovaralo o važnim pitanjima u vezi sa Savezom i poštanskim uslugama i obezbedi telima Saveza ocenu takvih pitanja;

2.3       da obezbedi dobru implementaciju procesa strateškog planiranja kako bi sve odluke o aktivnostima Saveza donela odgovarajuća tela u skladu sa odgovarajućim odgovornostima kako je navedeno u Aktima Saveza.

3          po sazivanju Administrativnog saveta od strane predsedavajućeg, Koordinacioni komitet se sastaje dva puta godišnje u sedištu Saveza. Datum i mesto održavanja sastanaka određuje predsedavajući Administrativnog saveta u dogovoru sa predsedavajućim Saveta za poštansku eksploataciju i generalnim direktorom Međunarodnog biroa.

Član XV

(Izmenjen član 123.)

Predstavnici Konsultativnog komiteta u Administrativnom savetu, Savetu za poštansku eksploataciju i Kongresu

1          Da bi obezbedio efikasnu saradnju sa telima Saveza, Konsultativni komitet može da odredi predstavnike koji će učestvovati na sastancima Kongresa, Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, kao i sastancima svakog od njihovih Komiteta, u svojstvu posmatrača, bez prava glasa.

2          Članovi Konsultativnog komiteta pozivaju se na plenarne sednice i sastanke Komiteta Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, saglasno članu 105. Oni takođe mogu učestvovati u radu stalnih grupa i radnih grupa pod uslovima ustanovljenim u članovima 109.2.2 i 115.2.2.

3          Predsedavajući Administrativnog saveta i predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju predstavljaju ova tela na sastancima Konsultativnog komiteta, onda kada dnevni red ovih sastanaka sadrži pitanja od značaja za ova tela.

Član XVI

(Izmenjen član 127.)

Nadležnosti generalnog direktora

0bis Generalni direktor je zakonski predstavnik Saveza.

1          Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom.

2          U pogledu klasifikacije radnih mesta, imenovanja i napredovanja:

2.1       generalni direktor je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na navedene stepene.

2.2       kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata, koje su preporučile države članice čiji su oni državljani, ili u kojima obavljaju svoje profesionalne aktivnosti, vodeći računa o pravičnoj geografskoj, kontinentalnoj i jezičkoj zastupljenosti. Radna mesta stepena D2 treba, koliko je moguće, da budu popunjena kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču generalni direktor i zamenik generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, generalni direktor može da traži kandidata spolja;

2.3       on takođe vodi računa, prilikom imenovanja novog funkcionera da, u načelu, lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih država članica Saveza;

2.4       prilikom unapređenja funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, nije obavezan da primenjuje isti princip naveden u okviru tačke 2.3;

2.5       u postupku odabira, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti dolaze posle ocene vrednosti kandidata;

2.6       generalni direktor obaveštava Administrativni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.

3          Pored navedenog, generalni direktor ima i sledeće nadležnosti:

3.1       ima ovlašćenja kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez, kao i istupanja iz Saveza;

3.2       saopštava odluke donete na Kongresu svim Vladama država članica;

3.3       saopštava svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima Pravilnike koje je doneo ili izmenio Savet za poštansku eksploataciju;

3.4       priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou, u skladu sa potrebama Saveza i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Administrativnom savetu; saopštava budžet državama članicama Saveza pošto ga je odobrio Administrativni savet i upravlja istim;

3.5       izvršava specifične aktivnosti koje traže organi Saveza i one koje su mu određene Aktima;

3.6       preduzima aktivnosti radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživih sredstava;

3.7       podnosi sugestije i predloge Administrativnom savetu ili Savetu za poštansku eksploataciju;

3.8       nakon završetka rada Kongresa, podnosi Savetu za poštansku eksploataciju predloge koji se odnose na potrebne izmene u Pravilnicima na osnovu odluka Kongresa, a saglasno Poslovniku Saveta za poštansku eksploataciju;

3.9       priprema za Administrativni savet, i na osnovu direktiva dobijenih od tog Saveta, Nacrt Strategije Saveza i Nacrt četvorogodišnjeg biznis plana Saveza za podnošenje Kongresu;

3.10     priprema za odobrenje i usvajanje u Administrativnom savetu četvorogodišnji izveštaj o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres i koji će biti podnet na narednom Kongresu;

3.11     (izbrisano.)

3.12     posreduje u odnosima između:

3.12.1  Saveza i Užih saveza;

3.12.2  Saveza i Ujedinjenih nacija;

3.12.3  Saveza i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;

3.12.4  Saveza i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi Saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;

3.13     vrši dužnost generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog Opšteg pravilnika, stara se o:

3.13.1  pripremi i organizaciji rada organa Saveza;

3.13.2  pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;

3.13.3  radu sekretarijata u toku sastanaka organa Saveza;

3.14     prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da bude zastupljen.

Član XVII

(Izmenjen član 130.)

Priprema i distribucija dokumenata tela Saveza

1          Međunarodni biro priprema i omogućava dostupnost celokupne objavljene dokumentacije na sajtu Saveza, na jezicima definisanim u članu 155. u skladu sa Poslovnikom Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju. Međunarodni biro takođe prikazuje, posebno predstavnicima država članica, nova izdanja e-dokumenata na sajtu Saveza uz pomoć efikasnog sistema za veb signalizaciju.

2          Osim toga, Međunarodni biro će fizički distribuirati publikacije Saveza, kao što su cirkulari Međunarodnog biroa i rezimirani izveštaji Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, isključivo na zahtev pojedinačnih država članica.

Član XVIII

(Izmenjen član 138.)

Postupak za podnošenje predloga Kongresu

1          Uz izuzetke predviđene u stavovima 2. i 5, postupak za podnošenje svih vrsta predloga koje države članice dostavljaju Kongresu sastoji se u sledećem:

1.1       primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre utvrđenog datuma Kongresa;

1.2       ne prima se nikakav nacrt predloga u periodu od šest meseci koji prethodi utvrđenom datumu Kongresa;

1.3       suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između šest i četiri meseca pre utvrđenog datuma Kongresa, primaju se samo ako ih podrže najmanje dve države članice;

1.4       suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i dva meseca pre utvrđenog datuma Kongresa, primaju se samo ako ih podrži najmanje osam država članica; predlozi koji stignu posle tog vremena se ne prihvataju;

1.5       izjave o podršci moraju se dostavljati Međunarodnom birou u istom roku u kojem se dostavljaju i predlozi na koje se odnose.

2          Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre početka rada Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom država zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.

3          Svaki predlog mora, po pravilu, imati samo jedan cilj i sadržati samo izmene koje taj cilj opravdava. Slično tome, svaki predlog koji može dovesti do većih troškova po Savez, mora da sadrži i naznaku svog finansijskog uticaja koju priprema država članica koja podnosi predlog, u konsultaciji sa Međunarodnim biroom, tako da mogu da se utvrde finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju takvog predloga.

4          Nacrti predloga treba da sadrže naslov "Nacrt predloga" one države članice koja ih podnosi, a Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem posle koga se dodaje slovo R. Predlozi koji ne nose ovu oznaku, ali koji se, po mišljenju Međunarodnog biroa, bave samo nacrtom, objavljuju se uz odgovarajuću naznaku; Međunarodni biro tada sačinjava spisak ovih predloga za Kongres.

5          Postupak propisan u stavovima 1. i 4. se ne primenjuje ni na predloge koji se odnose na Poslovnik Kongresa ni na predloge koje dostave Administrativni savet ili Savet za poštansku eksploataciju.

Član XIX

(Izmenjen član 144.)

Stupanje na snagu Pravilnika i drugih odluka usvojenih između dva Kongresa

1          Pravilnici stupaju na snagu istog datuma i ostaju na snazi tokom istog vremenskog perioda kao Akta koja donosi Kongres.

2          U skladu sa stavom 1, odluke o izmeni Akata Saveza koje se usvoje između dva Kongresa stupaju na snagu tek po isteku najmanje tri meseca od njihovog objavljivanja. Međutim, ovaj vremenski zahtev se ne odnosi na amandmane na te Pravilnike koji su usvojeni nakon sastavljanja novih Pravilnika, ali pre njihovog stupanja na snagu u skladu sa stavom 1.

Član XX

(Izmenjen član 146.)

Regulisanje doprinosa država članica

1          Države koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da plate svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje postaje izvršno.

2          Države članice plaćaju unapred svoj doprinos za godišnje izdatke Saveza na osnovu budžeta koji utvrdi Administrativni savet. Ovi doprinosi treba da budu uplaćeni najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 5% godišnje, počev od četvrtog meseca.

3          Ako su neizmireni obavezni doprinosi neke države članice prema Savezu, bez kamata, jednaki ili veći od sume doprinosa te države članice za dve prethodne finansijske godine, ova država članica može neopozivo da prepusti Savezu ceo iznos ili deo svojih potraživanja od drugih država članica, prema postupku koji utvrdi Administrativni savet. Uslovi cesije potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji se zaključi između države članice, njenih dužnika/poverilaca i Saveza.

4          Države članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu cesiju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan za regulisanje starih dugovanja.

5          Osim u izuzetnim okolnostima, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina.

6          U izuzetnim slučajevima, Administrativni savet može da oslobodi neku državu članicu celine ili dela dugujuće kamate, ako ta država isplati u potpunosti glavnicu svojih starih dugovanja.

7          Država članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Administrativni savet, osloboditi celine ili dela akumulirane kamate ili kamate u toku; ovo oslobađanje je ipak uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.

8          Odredbe iz stavova 3. do 7. se analogno primenjuju i na troškove prevođenja koje Međunarodni biro ispostavi državama članicama koje pripadaju utvrđenim jezičkim grupama.

9          Međunarodni biro šalje račune za naplatu državama članicama najmanje tri meseca pre isteka roka. Originalni računi se šalju na tačne adrese koje obezbede relevantne države članice. Elektronske verzije računa se šalju mejlom kao predračuni ili obaveštenja.

10        Takođe, Međunarodni biro obezbeđuje državama članicama jasne informacije svaki put kada im obračuna kamatu na svaku nedospelu naplatu određenih računa, kako bi države članice mogle na jednostavan način ustanoviti na koje račune se date kamate odnose.

Član XXI

(Izmenjen član 150.)

Razredi doprinosa

1          Države članice učestvuju u pokrivanju troškova Saveza, prema razredu doprinosa kojem pripadaju. Ovi razredi su sledeći:

-           razred do 50 jedinica;

-           razred do 47 jedinica;

-           razred do 45 jedinica;

-           razred do 43 jedinica;

-           razred do 40 jedinica;

-           razred do 37 jedinica;

-           razred do 35 jedinica;

-           razred do 33 jedinica;

-           razred do 30 jedinica;

-           razred do 27 jedinica;

-           razred do 25 jedinica;

-           razred do 23 jedinica;

-           razred do 20 jedinica;

-           razred do 17 jedinica;

-           razred do 15 jedinica;

-           razred do 13 jedinica;

-           razred do 10 jedinica;

-           razred do 7 jedinica;

-           razred do 5 jedinica;

-           razred do 3 jedinica;

-           razred do 1 jedinica;

-           razred do 0,5 jedinica, predviđen za najmanje razvijene zemlje, navedene u listi zemalja Ujedinjenih nacija, i za druge zemlje koje označi Administrativni savet;

-           razred do 0,1 jedinica, predviđen za zemlje koje Ujedinjene nacije prepoznaju kao Male ostrvske države u razvoju do 200.000 stanovnika (prema najnovijim statističkim informacijama koje je objavila odnosna kancelarija Ujedinjenih nacija).

2          Pored razreda doprinosa navedenih u stavu 1, svaka država članica može izabrati da plaća broj jedinica doprinosa veći nego što odgovara razredu doprinosa kome ona pripada, a na minimalni vremenski period koji je jednak periodu između dva Kongresa. Obaveštenje o promeni se najkasnije dostavlja na Kongresu. Po isteku perioda između dva Kongresa, država članica se automatski vraća u svoj originalni broj jedinica doprinosa, osim ukoliko ne odluči da održi svoj doprinos na većem broju jedinica. Uplata dodatnih doprinosa će, shodno tome, povećati rashode.

3          Države članice su uvršćene u jedan od navedenih razreda doprinosa u trenutku njihovog prijema ili pristupanja Savezu, na osnovu postupka predviđenog u članu 21.4 Ustava.

4          Države članice mogu kasnije da budu svrstane u niži razred doprinosa, pod uslovom da pošalju zahtev za promenom Međunarodnom birou najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Kongres daje neobavezujuće mišljenje o tom zahtevu za promenom razreda doprinosa. Država je slobodna da odluči da li će slediti mišljenje Kongresa. Konačna odluka države članice se šalje Sekretarijatu Međunarodnog biroa, pre završetka Kongresa. Ovaj zahtev za promenom stupa na snagu kada i finansijske odredbe koje Kongres donese. Države članice koje nisu saopštile svoju želju da promene razred doprinosa u propisanom roku, zadržavaju se u razredu doprinosa kome su pripadale do tada.

5          Države članice ne mogu zahtevati da budu razvrstane u niži razred za više od jednog razreda odjedanput.

6          Međutim, u izuzetnim okolnostima, kao što su prirodne katastrofe, kada su neophodni programi međunarodne pomoći, Administrativni savet može odobriti privremeni prelazak za jedan niži razred doprinosa, samo jednom između dva Kongresa, na zahtev države članice, ako ona utvrdi da više ne može da zadrži razred doprinosa koji je prvobitno izabrala. Pod istim okolnostima, Administrativni savet može odobriti i privremeni prelazak u niži razred država članica koje ne pripadaju kategoriji najmanje razvijenih država i koje su već razvrstane u razred od jedne jedinice, tako što će ih razvrstati u razred od 0,5 jedinica.

7          Primenom stava 6. Administrativni savet može odobriti privremeno razvrstavanje u niži razred doprinosa najviše za period od dve godine, ili do idućeg Kongresa, ako se on održava pre kraja tog perioda. Po isteku utvrđenog perioda, država o kojoj se radi automatski ponovo stupa u svoj prvobitni razred doprinosa.

8          Ne dovodeći u pitanje st. 4. i 5, za prelazak u viši razred doprinosa ne postoje nikakva ograničenja.

Član XXII

(Izmenjen član 152.)

Organizacija pomoćnih tela koje finansiraju korisnici

1          Savet za poštansku eksploataciju može, uz uslov da Administrativni savet to odobri, da osnuje određen broj pomoćnih tela koje finansiraju korisnici, volonterski, kako bi organizovao operativna, komercijalna, tehnička i ekonomska pitanja koja su u njegovoj nadležnosti po članu 18 Ustava, ali koja ne mogu da se finansiraju iz regularnog budžeta.

2          Nakon stvaranja takvog tela u okviru Saveta za poštansku eksploataciju, Savet za poštansku eksploataciju odlučuje o osnovnom okviru poslovnika tela, uzimajući u obzir osnovna pravila i principe Svetskog poštanskog saveza kao međuvladine organizacije, i podnosi ga Administrativnom savetu na odobrenje. Osnovni okvir uključuje sledeće elemente:

2.1       mandat;

2.2       članstvo, uključujući i kategorije članova;

2.3       pravila za donošenje odluka, uključujući njegovu unutrašnju strukturu i njegov odnos sa ostalim organima Saveza;

2.4       glasanje i načela predstavljanja;

2.5       finansiranje (pretplata, naknada za korišćenje, itd.);

2.6       sastav sekretarijata i upravljačku strukturu.

3          Svako pomoćno telo koje finansiraju korisnici organizuje svoje aktivnosti samostalno u osnovnom okviru koji je odlučio Savet za poštansku eksploataciju i odobrio Administrativni savet, i priprema godišnji izveštaj o svojim aktivnostima koji razmatra Savet za poštansku eksploataciju.

4          Administrativni savet određuje pravila vezana za dodatne troškove koje pomoćna tela finansirana od strane korisnika treba da daju redovnom budžetu, i objavljuje ih u Finansijskim pravilnicima Svetskog poštanskog saveza.

5          Generalni direktor Međunarodnog biroa upravlja sekretarijatom pomoćnih tela koja finansiraju korisnici u skladu sa odnosnim Statutom zaposlenih i Pravilnicima koji važe za osoblje zaposleno u pomoćnim telima finansiranim od strane korisnika. Sekretarijat pomoćnih tela sastavni je deo Međunarodnog biroa.

6          Informacije koje se odnose na pomoćna tela koje finansiraju korisnici sačinjene u skladu sa ovim članom podnose se Kongresu nakon njihovog osnivanja.

Član XXIII

Stupanje na snagu i važenje Dodatnog protokola Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza

1          Ovaj Dodatni protokol stupa na snagu 1. jula 2019. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.

U potvrdu čega punomoćnici vlada država članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Opšteg pravilnika, i oni su ga potpisali u jednom primerku koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.

Sačinjeno u Adis Abebi, 7. septembra 2018. godine.

DODATNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE

Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, koji su se sastali na Vanrednom kongresu u Adis Abebi, uzimajući u obzir član 22. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su, sporazumno i shodno članu 25. stav 4. Ustava, u okviru ovog Dodatnog protokola, sledeće izmene i dopune Svetske poštanske konvencije usvojene u Istanbulu 6. oktobra 2016. godine.

Član I

(Izmenjen član 17.)

Osnovne usluge

1          Države članice se staraju da njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka.

2          Pismonosne pošiljke koje sadrže samo dokumenta su:

2.1       prioritetne pošiljke i neprioritetne pošiljke, mase do 2 kilograma;

2.2       pisma, dopisnice i štampane stvari, mase do 2 kilograma;

2.3       sekogrami, mase do 7 kilograma;

2.4       posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", mase do 30 kilograma.

3          Pismonosne pošiljke koje sadrže robu su:

3.1       prioritetni i neprioritetni mali paketi, mase do 2 kilograma;

3.2       sekogrami, mase do 7 kilograma, kako je navedeno u Pravilnicima;

3.3       posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", mase do 30 kilograma, kako je navedeno u Pravilnicima.

4          Pismonosne pošiljke su razvrstane i prema brzini prenosa pošiljaka i prema sadržaju pošiljaka u skladu sa Pravilnicima.

5          U okviru kriterijuma iz stava 4, pismonosne pošiljke mogu biti klasifikovane i na osnovu njihovog formata i to kao (P) mala pisma, (G) velika pisma, (E) glomazna pisma ili (E) mali paketi. Ograničenja u pogledu veličine i mase su navedena u Pravilnicima.

6          Veće granice mase od onih navedenih u stavu 2. primenjuju se opciono za određene kategorije pismonosnih pošiljki pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima.

7          Države članice se takođe staraju da njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje poštanskih paketa mase do 20 kilograma.

8          Granice mase preko 20 kilograma primenjuju se opciono za određene kategorije poštanskih paketa pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima.

Član II

(Izmenjen član 18.)

Dopunske usluge

1          Države članice obezbeđuju obavljanje sledećih obaveznih dopunskih usluga:

1.1       preporučeno rukovanje za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke u polazu;

1.2       preporučeno rukovanje za sve preporučene pismonosne pošiljke u dolazu.

2          Države članice mogu obezbediti pružanje sledećih opcionih dopunskih usluga u odnosima između onih ovlašćenih operatora koje su se dogovorile da pružaju usluge:

2.1       označavanja vrednosti za pismonosne pošiljke i pakete;

2.2       otkupnine za pismonosne pošiljke i pakete;

2.3       praćenje uručenja za pismonosne pošiljke;

2.4       uručenje primaocu lično preporučenih pismonosnih pošiljaka ili pismonosnih pošiljaka sa označenom vrednošću;

2.5       oslobađanja od plaćanja poštarine i dažbina za uslugu uručenja pismonosnih pošiljaka i paketa;

2.6       usluge prenosa glomaznih paketa;

2.7       "Consignment" za zbirne pošiljke primljene od jednog pošiljaoca, a upućene za inostranstvo;

2.8       vraćanje robe, koje podrazumevaju vraćanje robe od strane primaoca prodavcu, uz pisano odobrenje prodavca.

3          Sledeće tri dopunske usluge sadrže i obavezni i opcioni deo:

3.1       pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju (IBRS), koja je u osnovi opciona. Međutim, sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori su obavezni da obezbede uslugu vraćanja pošiljaka IBRS;

3.2       međunarodni kuponi za odgovor, koji se mogu zameniti u svakoj državi članici pri čemu je, prodaja međunarodnih kupona za odgovor opciona usluga;

3.3       povratnica za preporučene pismonosne pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću. Sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori primaju povratnice u dolaznom saobraćaju dok je povratnica u polaznom saobraćaju opciona usluga.

4          Opis ovih usluga kao i njihova poštarina utvrđeni su Pravilnicima.

5          Kada su uslugom obuhvaćene i niže navedene usluge koje podležu posebnoj poštarini u unutrašnjem saobraćaju, ovlašćeni operatori imaju pravo da naplate istu poštarinu i za međunarodne pošiljke, pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima:

5.1       dostava malih paketa mase preko 500 grama;

5.2       pismonosne pošiljke primljene posle zadnje otpreme;

5.3       pošiljke predate van redovnog radnog vremena šaltera;

5.4       prijem pošiljke na adresi pošiljaoca;

5.5       povlačenje pismonosne pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera;

5.6       "poste restante";

5.7       ležarina za pismonosne pošiljke mase preko 500 grama (gde izuzetak predstavljaju pošiljke za slepe osobe) i za pakete;

5.8       dostava paketa, po ostavljanju izveštaja o prispeću;

5.9       naplata poštarine za pokriće rizika od više sile;

5.10     uručenje pismonosnih pošiljki van redovnog radnog vremena šaltera.

Član III

Stupanje na snagu i važenje Dodatnog protokola

Svetske poštanske konvencije

1          Ovaj Dodatni protokol stupa na snagu 1. jula 2019. godine i primenjuje se do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.

U potvrdu čega punomoćnici vlada država članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Konvencije i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.

Sačinjeno u Adis Abebi, 7. septembra 2018. godine.

ZAVRŠNI PROTOKOL DODATNOG PROTOKOLA SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE

U trenutku potpisivanja Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije, zaključene na današnji dan, potpisani punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza saglasili su se o sledećem:

Član I

(Izmenjen član VI Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije)

Osnovne usluge

1          Bez obzira na odredbe člana 17., Australija ne prihvata da osnovne usluge obuhvataju poštanske pakete.

2          Odredbe člana 17.2.4 ne primenjuju se na Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, čije nacionalno zakonodavstvo propisuje nižu granicu mase. Zakonodavstvo u oblasti zdravlja i bezbednosti u Ujedinjenom Kraljevstvu ograničava masu vreća do 20 kilograma.

3          Bez obzira na član 17.2.4, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan imaju ovlašćenje da ograniče, u polazu i dolazu, najveću težinu M vreća na 20 kilograma.

4          Bez obzira na član 17, Island prihvata pošiljke za slepe osobe samo u meri koja je predviđena njegovim nacionalnim zakonodavstvom.

U potvrdu čega punomoćnici vlada država članica su sačinili ovaj Završni protokol koji ima istu snagu i isto važi kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Konvencije, i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.

Sačinjeno u Adis Abebi, 7. septembra 2018. godine.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA

Svetski poštanski savez - Universal Postal Union (u daljem tekstu: UPU) predstavlja specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija sa sedištem u Bernu, Švajcarska. UPU je osnovan 1874. godine, sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na multilateralnoj osnovi i obezbeđenja uspešnog funkcionisanja poštanskog saobraćaja, sa jedne strane, i davanja doprinosa postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti. UPU ima 192 države članice, i to 29 industrijalizovanih i 163 zemalja u razvoju, udruženih u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga.

UPU kao nepolitička organizacija ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja poštanskog saobraćaja država članica. Međutim, države članice prihvataju obavezu da primenjuju regulativu UPU u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Osnovni principi ove regulative su: jedinstvo poštanske teritorije, sloboda poštanskog tranzita i jedinstveni principi tarifiranja za međunarodne pismonosne usluge.

Misija UPU je obezbeđenje stalnog održivog razvoja kvalitetne, efikasne i dostupne univerzalne poštanske usluge putem:

1          Slobodnog protoka poštanskih pošiljaka na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji, sastavljenoj od međusobno povezanih mreža;

2          Prihvatanja jedinstvenih standarda kvaliteta i upotrebe novih tehnologija;

3          Obezbeđenja saradnje i međupovezanosti zainteresovanih strana;

4          Podsticanja efikasne tehničke saradnje;

5          Zadovoljenja rastućih potreba korisnika.

Kongres kao vrhovni organ UPU, sastavljen od opunomoćenih predstavnika vlada država članica, zaseda svake četvrte godine. Mandat Kongresa određen je Ustavom, Opštim pravilnikom i drugim obavezujućim aktima UPU. Kongres vrši zakonodavnu i regulatornu funkciju i predstavlja forum za određivanje opšte politike i strategije UPU za period između dva Kongresa.

Savezna Republika Jugoslavija je pristupila u članstvo UPU 18. juna 2001. godine, nakon usvajanja Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza usvojenih na Kongresu održanom 1999. godine u Pekingu.

Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije, kao članice UPU, koja proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata UPU, kojima je naša država pristupila.

Predstavnik Republike Srbije na Vanrednom Kongresu Svetskog poštanskog saveza (Universal Postal Union), koji je održan u periodu od 3. septembra do 7. septembra 2018. godine, u Adis Abebi (Etiopija), bila je Oreta Jovanović, otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Adis Abebi.

Na zasedanju Kongresa ovašćeni predstavnik Republike Srbije zastupao je interese koje je usvojila Vlada Zaključkom 05 Broj: 037-7985/2018-1 od 28. avgusta 2018. godine, kojim je prihvaćena Platforma za učešće predstavnika Republike Srbije na Vanrednom Kongresu Svetskog poštanskog saveza.

Opunomoćeni predstavnici vlada država članica UPU na Vanrednom Kongresu UPU, usvojili su sledeća akta:

•           Deseti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza;

•           Drugi dodatni protokol Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza;

•           Dodatni protokol Svetske poštanske konvencije;

•           Završni protokol Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije,

Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza je ispunjavanje međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u UPU.

Ustav je osnovni Akt UPU i sadrži jedinstvena pravila o strukturi i organima UPU i ne podleže rezervama. To je diplomatski akt, potvrđen od strane nadležnih organa svake države članice UPU. Izmene i dopune Ustava mogu se vršiti samo putem Dodatnog protokola koji je predmet potvrđivanja.

 Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza okupljeni na Vanrednom Kongresu UPU usvojili su Deseti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza kojim je izvršena izmena čl.1, 8. i 18. Ustava.

 Drugim dodatnim protokolom Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza usvojenim na Kongresu, utvrđeno je da Kongres bira države članice koje će biti članovi Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju ali u skladu sa, između ostalog, izbornim procedurama utvrđenim u rezolucijama Kongresa koje se odnose na ovo pitanje.

 Administrativni savet definiše, formalizuje i/ili formira stalne grupe i radne grupe ili druga tela koja će se osnivati u okviru njegove strukture, uz dužno poštovanje strategije i poslovnog plana Saveza koje usvoji Kongres.

 Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza dopunjen je i članom 117bis kojim je definisan Koordinacioni komitet za stalna tela Saveza, njegove odgovornosti i nadležnosti. Predsedavajući Administrativnog saveta, predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju i generalni direktor Međunarodnog biroa čine Koordinacioni komitet za stalna tela Saveza.

 Drugim dodatnim protokolom uvedeni su i novi razredi doprinosa. Svaka država članica uvršćene u jedan od navedenih razreda doprinosa u trenutku njihovog prijema ili pristupanja Savezu, na osnovu postupka predviđenog u članu 21.4 Ustava.

Ovim izmenama uvedeni su novi razredi doprinosa i to razred do 47, 43, 37, 33, 27, 23, 17, 13, 7 i 0,1 jedinica.

 Dodatni protokol Svetske poštanske konvencije i Završni protokol Svetske poštanske konvencije sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodni poštanski saobraćaj, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete.           

 Vanredni Kongres Svetskog poštanskog saveza usvojio je Dodatni protokol Svetske poštanske konvencije kojim se, između ostalog, redefinišu osnovne usluge,odnosno pored navedenih usluga dodaju se i sekogrami do 7kg kao i posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", mase do 30 kilograma.

 Završnim protokolom Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije izmenjen je član 6. Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije, kojim se definišu Osnovne usluge a koji je dopunjen tačkom 4.

 Polazeći od stava da usvojena akta na Kongresu trebalo da stupe na snagu 1. jula 2019. godine, do tog perioda, sve države članice trebalo bi da završe postupke ratifikacije akata u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvima. Za našu državu to znači usvajanje Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, usvojenih na Varednom Kongresu Svetskog poštanskog saveza, u Narodnoj skupštini.

Strane na koje će uticati primena ovog zakona:

- javni poštanski operator - zakon preciznije definiše uslove pod kojima će ovlašćeni poštanski operator države članice UPU obavljati međunarodne poštanske usluge, odnosno obaveze da prema principu reciprociteta, obezbeđuje razmenu poštanskih pošiljaka, poštujući načelo slobodnog tranzita i ravnopravne prerade poštanskih pošiljaka koje dolaze iz drugih država, kao sopstvene poštanske pošiljake, bez diskriminacije.

- korisnici poštanskih usluga - obezbeđeno je pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima, na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima i po pristupačnim cenama.

- zaštita životne sredine - zakonom se u potpunosti poštuju sve međunarodne norme koje se odnose na zaštitu životne sredine, unapređuje se sigurnost poštanskih pošiljaka, bezbednost korisnika i zaposlenih, kako se ne bi ugrozili životi i zdravlje ljudi, životna sredina i imovina.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 05.08.2019.