U IZRADI NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Za prvo dete naknada se isplaćuje jednokratno, a za ostalu decu u 24 rate. Novi propis predviđa i proširenje korisnika na još neke kategorije kao što su majke iz poljoprivrednih gazdinstava ili strankinje koje su rodile u Srbiji

Izmenjeni Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom biće, sudeći prema najavama, usvojen do kraja godine, skoro godinu dana posle završene javne rasprave.

Tako će se pred poslanicima predlozi vezani za poboljšanje porodičnih uslova života naći sa skoro 10 meseci zakašnjenja. No, ovo kašnjenje trebalo bi ipak da donese i neke dobrobiti: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja planira da poveća roditeljski dodatak za rođenje deteta. Tako će za prvu bebu iz budžeta biti isplaćen jednokratni iznos od 100.000 dinara, a povećaće se iznosi i za drugo, treće i četvrto dete. Dosadašnji dodatak iznosio je 39.345,83 dinara za prvo dete, 153.857 dinara za drugo, 276.930 dinara za treće dete, i 369.236 dinara za četvrto dete. Ovaj dodatak i do sada se isplaćivao jednokratno za prvo dete, dok se dodatak za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje u 24 jednake mesečne rate. Mesečna rata roditeljskog dodatka za drugo dete iznosi 6.410,71 dinara, za treće 11.538,75 dinara, a za četvrto 15.384,84 dinara. Kako navode u Ministarstvu, ovi iznosi i dalje će se isplaćivati u 24 mesečne rate, s tim da će se neznatno povećati.

Pravo na roditeljski dodatak do sada su imale majke, državljanke Srbije, sa prebivalištem u Srbiji i zdravstvenim osiguranjem Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009) propisao je samo tri slučaja kada se otac može pojaviti kao nosilac prava na roditeljski dodatak: kada majka deteta nije živa, kada je napustila dete, i kada iz objektivnih razloga majka ne može da neposredno brine o detetu.

Iz Ministarstva najavljuju da bi neke odredbe ovog Zakona mogle da se promene, te će ovo pravo moći da ostvare i strane državljanke s prebivalištem na teritoriji Srbije, kao i očevi, ako su majke deteta strane državljanke.

Uz roditeljski dodatak, isplaćivaće se i paušal od 5.000 dinara umesto povrata PDV-a na bebi opremu. Tako će u istoriju otići skupljanje računa i gubljenje vremena pred šalterima, kako bi se refundirali troškovi poreza na dodatu vrednost pri kupovini kolica, pelena, kreveca, benkica i ostale opreme, neophodne za novorođenče. Paušal će biti vezan za roditeljski dodatak, te neće biti ni dodatnih potvrda o visini prihoda roditelja. Procena je i da će uštede po porodici praktično biti manje, ali će veći broj roditelja imati priliku da dobije i ovaj popust.

Prema novim odredbama, od Nove godine pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo moći će da ostvare i žene samostalne preduzetnice, žene angažovane po osnovu autorskog ugovora, ugovora o delu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ako su na taj način zaradu primale najmanje 18 meseci pre rođenja deteta. Naknadu za porodiljsko odsustvo imaće i majke koje su na Birou rada i nisu ostvarile pravo na naknadu po osnovu nezaposlenosti, kao i žene koje su 24 meseca pre rođenja bile poljoprivredne osiguranice 24 meseca pre rođenja deteta. Prosek naknade biće obračunat na osnovu proseka plata u poslednjih 18 meseci i to do najviše tri prosečne plate. Do sada se izračunavao na 12 meseci, najviše do pet prosečnih plata.

Da bi porodilje došle do porodiljskog dodatka, od dokumenata im je potreban izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad u vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, izvod iz Matične knjige rođenih, fotokopija zdravstvene kartice, fotokopija radne knjižice, rešenje poslodavca o pravu na porodiljsko odsustvo, potvrda o prijavi na PIO, fotokopija ugovora o radu, rešenje nadležnog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno privremenom poveravanju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno izjave da u vreme trajanja odsustva neće obavljati istu ili drugu delatnost (za majku koja samostalno obavlja delatnost koju zbog njene prirode nije moguće preneti na drugo lice).

Potreban je još i obračun zarade za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, za svaki mesec pojedinačno, izveštaj (izvod) banke sa obeleženim iznosima isplaćene zarade i uplaćenim porezima i doprinosima za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, za svaki mesec pojedinačno, rešenje nadležnog organa o mesečnoj osnovici na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva, i po isteku godine rešenje o konačnoj osnovici, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost, kao i potvrda o ostvarenoj zaradi.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, E.D., 30.08.2017.
Naslov: Redakcija