NACRT ZAKONA O SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU: FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE MOżE SE SPROVODITI AKO U NJEMU UčESTVUJU NAJMANJE DVE DOMAćE ILI STRANE BANKE U SVOJSTVU POVERILACA. U SLUčAJU DA JE DUżNIK PREDUZETNIK, DOVOLJNO JE UčEšćE JEDNE BANKE

Ministarstvo finansija, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je novi Nacrt zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od strane državnih organa.

Kao predmet zakona, Nacrt zakona definiše uređenje uslova i načina sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih društava i preduzetnika u Republici Srbiji (u daljem tekstu: finansijsko restrukturiranje).

Kao izuzetak od primene, Nacrt zakona predlaže da se finansijsko restrukturiranje ne može sprovoditi nad bankama, društvima za osiguranje, pokroviteljima emisije hartija od vrednosti, privatnim investicionim fondovima, društvima za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerskim društvima, privrednim društvima koja obavljaju poslove finansijskog lizinga, faktoringa, poslova platnih institucija, kao i drugim privrednim društvima koja se pretežno bave pružanjem finansijskih usluga u skladu sa zakonom, kao i licima u stečaju i licima nad kojima je pokrenut prethodni stečajni postupak u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, saglasno propisima kojima se uređuje stečaj.

Nacrt zakona definiše značenje osnovnih pojmova upotrebljenih u samom tekstu, uključujući pojmove kao što su finansijsko restrukturiranje, finansijske teškoće i mirovanje dugova.

Nacrtom zakona definisana su i načela u skladu sa kojim se sprovodi finansijsko restrukturiranje:

• načelo podobnosti,
• načelo dobrovoljnosti,
• načelo održivosti poslovanja dužnika,
• načelo postupanja u dobroj veri,
• načelo saradnje poverilaca,
• načelo ravnopravnosti položaja poverilaca i položaj srazmeran visini potraživanja i
• načelo pristupa podacima i poverljivosti podataka.

Nacrtom zakona uređuje se sprovođenje finansijskog restrukturiranja. Zahtev za sprovođenje finansijskog restrukturiranja mogu podneti dužnik, ili jedan ili više poverilaca. Zahtev se podnosi Privrednoj komori Srbije, kao institucionalnom posredniku.

Kada su u pitanju uslovi za finansijsko restrukturiranje, predloženo je da se finansijsko restrukturiranje može sprovoditi ako u njemu učestvuju najmanje dve domaće ili strane banke u svojstvu poverilaca. Izuzetno, u slučaju da je dužnik preduzetnik, finansijsko restrukturiranje se može sprovoditi ako u njemu učestvuje najmanje jedna banka. Umesto banke, prema Nacrtu zakona, u finansijskom restrukturiranju mogu učestvovati i domaće razvojne institucije (Fond za razvoj, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i sl.), a umesto jedne od banaka ili institucija i domaća banka u stečaju ili likvidaciji.

Nacrt zakona uređuje i mirovanje dugova. Naime, u toku finansijskog restrukturiranja može se uvesti mirovanje dugova koje proizvodi pravno dejstvo danom zaključenja ugovora o mirovanju dugova. Ugovor o mirovanju dugova predstavlja osnov za obustavu izvršenja u prinudnoj naplati sa računa dužnika u pogledu potraživanja poverilaca koji zaključe taj ugovor, kao i za zabranu pokretanja odnosno odlaganje izvršenja koje je pokrenuto na predlog izvršnog poverioca koji je zaključio taj ugovor. U periodu mirovanja dugova, poverioci koji su zaključili ugovor o mirovanju dugova ne mogu preduzimati radnje u cilju naplate potraživanja, osim podnošenja tužbi radi naplate potraživanja u cilju sprečavanja nastupanja zastarelosti svog potraživanja. U periodu mirovanja dugova poverilac može raspolagati svojim potraživanjem, osim ako ugovorom o mirovanju dugova nije drugačije određeno. Ako je ugovorom o mirovanju dugova drugačije određeno, sticalac potraživanja stupa u sva prava i obaveze prenosioca potraživanja iz tog ugovora.

Ugovorom o mirovanju dugova utvrđuje se i period mirovanja dugova. Ako se poverioci i dužnik u periodu mirovanja dugova ne sporazumeju o ponovnom uređivanju dužničko-poverilačkih odnosa, poverioci istekom perioda mirovanja dugova ponovo stiču pravo na pokretanje naplate potraživanja s računa tog dužnika, odnosno pravo na započinjanje ili nastavak postupka izvršenja.

Nacrtom zakona predviđeno je da institucionalno posredovanje u postupku finansijskog restrukturiranja obavlja Privredna komora Srbije, uključujući pružanje pomoći pri uspostavljanju saradnje između dužnika i poverilaca radi pregovora o ponovnom uređivanju dužničko-poverilačkih odnosa, pružanje podrške dužnicima i poveriocima u toku pregovora radi njihovog uspešnog okončanja, vođenje evidencije zaključenih ugovora o finansijskom restrukturiranju, praćenje realizacije zaključenih ugovora o finansijskom restrukturiranju. Privredna komora Srbije, uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za poslove ekonomije, uređuje uslove i način institucionalnog posredovanja i visinu naknade za institucionalno posredovanje u finansijskom restrukturiranju.

Prema Nacrtu zakona, finansijsko restrukturiranje se okončava ugovorom o finansijskom restrukturiranju, a uređeno je i šta sve ugovor o finansijskom restrukturiranju može obuhvatiti. Predviđeno je da se ovi ugovori zaključuju u pismenoj formi. Takođe, predviđeno je da se potraživanje koje se restrukturira i koje je obezbeđeno hipotekom, odnosno založnim pravom na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: obezbeđeno potraživanje koje se restrukturira), zamenjuje restrukturiranim obezbeđenim potraživanjem, tako da hipoteka, odnosno založno pravo na pokretnim stvarima i pravima, kao sporedno pravo vezano za obezbeđeno potraživanje koje se restrukturira, nastavlja da postoji kao sredstvo obezbeđenja restrukturiranog potraživanja, u skladu sa ugovorom o finansijskom restrukturiranju.

Hipoteka, odnosno založno pravo na pokretnim stvarima i pravima, predstavlja sredstvo obezbeđenja restrukturiranog obezbeđenog potraživanja do iznosa obezbeđenog potraživanja koje se restrukturira, a u slučaju da je iznos restrukturiranog obezbeđenog potraživanja smanjen u odnosu na iznos obezbeđenog potraživanja koje se restrukturira, katastar nepokretnosti, odnosno drugi registar založnog prava vrši izmenu podataka upisane hipoteke, odnosno založnog prava na pokretnim stvarima i pravima.

Nacrtom zakona predviđeno je i da se poreski podsticaji za finansijsko restrukturiranje, u smislu poreskog oslobođenja otpusta duga kod poverilaca, kao i mogućnosti reprogramiranja duga po osnovu javnih prihoda, utvrđuju zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Narodna banka Srbije, u propisima iz svoje nadležnosti, utvrđuje podsticaje za finansijsko restrukturiranje.

U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona, predloženo je da će podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz Nacrta zakona biti doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu predloženih odredaba.

Takođe, postupci sporazumnog finansijskog restrukturiranja koji su na dan početka primene predloženih odredaba u toku, nastaviće se po propisima Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011). Danom početka primene predloženih odredaba, predviđeno je da prestaje da važi Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društva ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011), osim za slučajeve kada su postupci sporazumnog finansijskog restrukturiranja u toku na dan početka primene predloženih odredaba iz Nacrta zakona.

Konačno, predviđeno je da predložene odredbe stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuju po isteku devedesetog dana od dana stupanja na snagu.