PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: KRAćI ROKOVI PRIZNAVANJA STRANIH DIPLOMA, OBAVEZAN REPOZITORIJUM DOKTORSKIH DISERTACIJA, PRODUżENJE ROKA "STARIM" STUDENTIMA ZA ZAVRšETAK šKOLOVANJA

Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate naše stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, te produženje roka "starim" studentima za završetak školovanja - najvažnije su predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju, o kojima od danas raspravljaju poslanici u republičkom parlamentu.

Predloženim izmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).

Priznavanje u slučaju nastavka školovanja ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta, koji donose rešenje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva, rekao je Tanjugu član radne Ministarstva prosvete za izmene Zakona prof. dr Miodrag Popović.

I kod profesionalnog priznavanja posao treba da bude olakšan, ali će celu proceduru od univerziteta, koja je do sada trajala mesecima i kandidati su često odustajali, preuzeti Ministarstvo prosvete, odnosno ENIK/NARIK centar.

Kako je objasnio prof. Popović, predviđeno je da se priznaje nivo stečenog znanja, odnosno neće se upoređivati studijski program stranog fakulteta sa studijskim programima u zemlji, što je do sada zadavalo puno problema i odugovlačilo priznavanje.

Izmenama se planira da diploma radi zapošljavanja bude priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva. Dopunama se detaljnije preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima jer je do sada bilo moguće da se pojedine ustanove ne akredituju, a da mogu da upišu studente.

Dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije i njenim istekom, ako ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad.

Taj predlog praktično znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad.

Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.

Ukoliko Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) za godinu dana ne reši o zahtevu, Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da raspusti deo ili celu komisiju, što znači da više nema odugovlačenja ovog postupka, rekao je Popović.

Nacionalni savet može poništiti odluku KAPK i u drugostepenom postupku odobriti studijski program, odnosno doneti konačnu odluku, jedno je o predloženih rešenja iako je o ovoj izmeni bilo i ideja da Savet ne može doneti konačnu odluku.

Izmene Zakona predviđaju podizanje kvaliteta doktorskih studija, pa se za univerzitete, kako državne tako i privatne, uvodi obaveza da formiraju javno pristupačne repozitorijume doktorskih disertacija.

Takođe, repozitorijume će imati i Ministarstvo prosvete, a ukoliko bude usvojen predlog, najmanje jedan recenzent na doktroskim studijama mora da bude sa strane visokoškolske ustanove.

Izmenama je učinjen ustupak i "starim" studentima, koji su studije započeli po prebolonjskim programima. Za njih je produžen rok da do kraja 2015/16. godine završe studije.

Zakon predviđa i da se iz budžeta finansiraju studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova, a dopune se odnose i na veću zaštitu podataka o ličnosti, veću transparentnost visokoškolskih institucija u domenu finansiranja, određivanja školarina.

Izvor: Tanjug, 3.9.2014.