PRAVILNIK O POSEBNIM USLOVIMA HIGIJENE SITNOG VOĆA U SVEŽEM I SMRZNUTOM STANJU U FAZI PROIZVODNJE, PRERADE I PROMETA: STANDARDIZUJE I UNAPREđUJE, ALI I POSKUPLJUJE PROCES PROIZVODNJE MALINE

Početkom juna, stupio je na snagu Pravilnik o posebnim uslovima higijene sitnog voća u svežem i zamrznutom stanju u fazi proizvodnje, prerade i prometa ("Sl. glasnik RS", br. 48/2016), koji bi trebalo da standardizuje i unapredi sve faze u lancu malinarstva. - On je realain i primenjiv i u njegovoj izradi su učestvovali proizvođači, hladnjače, fitosanitarna inspekcija i druge institucije. Njime se insistira na principu sledljivostiu procesu od njive do završnig kupca u Evropi, što je izuzetno važno, jer će se znati ko je proizveo, preradio, zamrzao, upakovao i prodao malinu, u slukaju da se pojavi neki problem - navodi Borko Pavić, predsednik Saveza Srpska malina, koji je bio član radne grupe za njegovu izradu, a potom dodaje da će primena Pravilnika poskupeti proizvodnju maline.

Pravilnikom je precizirano da svaki malinjak mora da ima sanitarni čvor. Obavezna je i primena raznih sredstava za dezinfekciju, a berači moraju da imaju rukavice.

To će, nesumnjivo, poskupeti proizvodnju i zato tražimo razgovor sa vlasnicima hladnjača i predstavnicima ministarstva kako bismo pronašli rešenja koja će stimulisati proizvođače - komentariše Pavić i podseća da su mnogi proizvođači i hladnjače i pre usvajanja Pravilnika poštovali osnovne standarde.

Berba je završena, ali proizvođači i otkupljivači i sada, baš kao i na početku ovog posla, nude različite procene o prinosu i kvalitetu roda. Saglasnost nije postignuta ni kad je reč o otkupnoj ceni.

I dok proizvođači tvrde da bi realna otkupna cena trebalo da bude između dva i 2,2 evra, vlasnici hladnjača procenjuju da ne bi trebalo da pređe iznos od 230 dinara. Osim toga, proizvođači se pitaju kolika će biti izvozna cena, za koju vlasnici hladnjača kažu da će zavisti isključivo od interesovanja inostranih kupaca. Borko Pavić, kaže da je, zbog obilnih kiša i grada, ovogodišnji rod podbacio za 50, pa čak i 70 odsto, ali da je kvalitet dobar.

“Akontna cena kretala se od 205 do 235 dinara po kilogramu i nije zadovoljavajuća, ako se uzmu u obzir troškovi ulaganja. Malina se po najnižoj ceni otkupljivala u okolini Valjeva i na jugu Srbije, a najviše je plaćana u ariljskoim kraju i u okolini Prijepolja. Realna cena je od 250 do 260 dinara, odnosno od dva do 2,2 evra, s obzirom na to da je rod znatno manji nego prošle sezone. Međutim, počinje sezona godišnjih odmora, vlada još nije formirana, tako da nemamo s kim da razgovaramo problemima u malinarskoj proizvodnji.

Čim bude formirana vlada, tražićemo da razgovaramo sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, kako bismo za sledeću godinu napravili preciznije dogovore”, objašnjava Pavić i dodaje da sa predstvnicima hladnjača nije pregovarano o konačnoj otkupnij ceni. Podsetivši na to da Srbija najviše prihoda ostvaruje upravo od izvoza maline, on naglašava da je to razlog više da država podstiče malinarstvo, kroz subvencije i druge vrste podrške, poput pomoći u proizvodnji i ponudi kvalitetnog sadnog materijala.

S druge strane, procene otkupljivača o prinosu i kvalitetu roda, razlikuju se od procena koje nude proizvođači. - Ovogodišnji rod jeste manji, ali najviše za 20 odsto. Kvalitet je nešto lošiji, dok je cena bolja nego prošle godine. Podsetiću da se “vilamet” otkupljivao po ceni od 220 do 230 dinara, sortu “miker” 240 do 250 dinara. Konačna cena, u zavisnosti od hladnjača, mislim da ne bi trebalo da premaši 230 dinara. Izvozna cena zavisiće od ugovora koje budemo potpisali sa inostranim aprtnetima, što nam u avgustu sledi, ali ne verujem da će moći da dostigne iznos prošlogodišnje cene” komentariše Milan Stanić, vlasnik jedne od najvećih hladnjača u ariljskom kraju i procenjuje da se kompletan rod maline u Srbiji kreće između 80.000 i 85.000 tona.