ZAKLJUČENO SEDMO VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE RS U 2014. GODINI: IZGLASANI PRIVREDNI I MEDIJSKI ZAKONI

U Danu za glasanje, 2. avgusta, Narodna skupština usvojila je, većinom glasova narodnih poslanika

-Predlog zakona o privatizaciji.

Zakon o privatizaciji predviđa završetak procesa privatizacije 584 preostale društvene firme i rok za transformaciju u privatnu imovinu do 31.decembar 2015.godine.

Cilj zakona je zaštita svih kljucnih instituta tržišta, posebno institut zastićenih poverilaca i instituta svojine.

Pored prodaje kapitala, koja je bila predviđena i prethodnim zakonom, ovaj zakon predviđa i mogućnost prodaje imovine.

Zakon nudi fleksibilniji izbor modela, metoda i mera privatizacije koja će omogućiti da preduzeća pronađu potencijalne partnere, investitore, kupce i vrate se u privredni život ako je to moguće, odnosno potraže rešenje u stečaju ako to nije moguće.

Taj propis predviđa strateško partnerstvo kao model prodaje i prenos kapitala bez naknade.

Predviđena su samo dva metoda prodaje, a to su tender nakon koga sledi aukcija, a drugo je jednostavno prikupljanje javnih ponuda.

Merama koje prethode procesu privatizacije, predviđena je mogućnost otpisa dugova i mogućnost konverzije dugova u svojinu odnosno kapitala.

Kupac može biti domaće, ili strano pravno ili fizičko lice koje je proglašeno kupcem, odnosno lice sa kojim je zaključen kupoprodajni ugovor. Sredstva plaćanja su domaća ili strana konvertibilna valuta.

Predviđeno je da početna cena za prodaju kapitala odnosno imovine iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine, a nova cena na drugom prikupljanju ponuda I javnom nadmetanju najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

Prenos kapitala bez naknade zaposlenima je prenos kapitala u subjektu privatizacija sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se 30 odsto kapitala prenosi zapsolenima, bez naknade, u akcijama, odnosno udelima.

Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru je dodele bonusa investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja koja se vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade Srbije.

Privatizacija je obavezna za subjekte privatizacija sa društvenim kapitalom.

Postupak privatizcije inicira Vlada Srbije, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Zakon ima karakter lex specijalis, da bi se otklonile prepreke koje bi možda proizašle iz protivrečnosti sa drugim zakonima.

-Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Izmene i dopune Zakona o stečaju imaju za cilj povećanje transparentnosti i sprečavanje zloupotreba kod automatskog stečaja, povećanje prava poverilaca koji su do sada imali sekundarnu ulogu u tom procesu.

Brži i transparentniji procesi trebalo bi da dovedu do povećanja stepena namirenja poverilaca u procesu stečaja.

Izmenama tog zakona obezbeđuju se uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotreba i korupcije u ovom procesu.

-Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

U Danu za glasanje, Narodna skupština usvojila je i

-Predlog zakona o javnom informisanju i medijima.

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da se postupak privatizacije medija završi do 1. jula naredne godine.

Zakon stvara uslove za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija i medijskog sistema koji treba da omogući najšire zadovoljavanje potreba građana, bez diskriminacije, za informacijama i sadržajima iz svih oblasti društvenog života.

Propisan je i izlazak države iz medija, osim u za to posebno utvrđenim slučajevima, kao i jasno definisan javni interes u oblasti javnog informisanja.

Zakonom se reguliše položaj urednika, zaštita prava novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zatim transparentnost vlasništva u medijima, uspostavljanje Registra medija i zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja u oblasti javnog informisanja.

Predviđen je prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinasiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja, kao i druga pravnih lica odnosno preduzetnika.

Projektno sufinasiranje otvoreno je i za nezavisne produkcije, udruženja građana kao i drugi subjekti koji nisu osnivači medija.

U budžetima Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se deo sredstava za oblast javnog informisanja i ta sredstva se raspoređuju raspisivanjem javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu primene principa nediskriminacije i pravila o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije.

Sredstva namenjena za pojedinačna davanja ograničena su na pet odsto od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja putem javnih konkursa.

Iznos pojedinačnog davanja ne može biti veći od 20 odsto iznosa koji je propisan za javne nabavke male vrednosti.

Ministarstvo nadležno za poslove javnog informisanja donosi podzakonska akta kojima se bliže uređuje način, uslovi i kriterujumi za dodelu sredstava putem sufinansiranja i propisuje formu potrebnih obrazaca.

Zakon precizira da je napušten pojam javno glasilo, a usvojen medij, a to su dnevne i periodične novine, servisi novinskih agencija, radio program i televizijski program i elektronska izdanje tih medija, kao i samostalno elektronsko izdanje, pod kojima se podrazumevaju uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali, koji su registrovani u Registru medija.

Medij nema svojstvo pravnog lica. Zakonaom je utvrđeno i šta medij nije - knjiga, film, nosač audio i audio-vizuelnog sadržaja, naučni i stručni časopis, internet pretraživači i agregatori čime se sprečava potencijalna mogućnost da se u praksi pojave njegova različita tumačenja.

Izdavač medija može biti svako fizičko i pravno lice, oni moraju biti registrovani kod nadležnog republičkog organa za obavljanje delatnosti, a medij može osnovati svako domaće ili starno pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom.

Promena izdavača upisuje se u Registar medija.

-Predlog zakona o elektronskim medijima.

Posalnici Skupštine Srbije usvojili su većinom glasova Zakon o elekronskim medijima, koji precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audiovizuelnih medijskih usluga zbog prelaska na digitalno emitovanje programa.

Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga a ne kao emiteri.

Zakon terminološki usklađuje i određuje definicija pojmova u skladu sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama, normativnog regulisanja rada, nadležnosti i poslova regulatornog tela u oblasti elektroskih medija, imajući u vidu promenjene okolnosti do kojih će doći prelaskom sa analognog da digitalno emitovanje.

Zakonom je definisano i garantovanje slobode prijema i reemitovanja medijskih usluga, zbog definisanja i određivanju vrste audio-vizuelnih medijskih usluga u skladu sa Direktivom EU.

Audiovizuelna politika je jedna od značajnih politika Evropske unije i u martu 2010. godine EU je Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga (AVMS Direktiva) utvrdila novi regulatorni okvir u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga.

Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU pa je ta Direktiva u daljem procesu približavanja i prijema u punopravno članstvo u EU nametnula potrebu uslaglašavanja sadašnjeg zakonodavstva sa standardima koji su utvrđeni u njoj.

-Predlog zakona o javnim medijskim servisima.

Novi Zakon o javnim medijskim servisima, koji je skupština usvojila sa 183 glasa za, uređuje rad javnih medijskih servisa RTS i RTV, precizira obaveza njihovog rada na načelima istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja, zabrana censure, poštovanje ljudskih prava i finansiranje iz budžeta do 2016. godine.

Zakonom se precizira da će njihovo finansiranje od 2016. godine biti iz takse za javni medijski servis, iz budžeta, od komercijalnih prihoda…

Takođe, zakonom se podvlači i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa u ostvarivanja javnog interesa koji podrazumeva proizvodnju, kupovinu, obradu i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih koji su od javnog interesa za građane.

Zakon naglašava da javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara upravo toj javnosti, a odgovornost javnog medijskog servisa ostvaruje se javnim postupkom imenovanja organa javnog medijskog servisa…

Medisjki sadržaji RTS i RTV imaju za cilj ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja, kao i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina.

U taksativno nabrojanim obavezama javnih medijskih servisa je i poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom interesu.

Očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina, takođe je precizirano novih zakonskim rešenjima, a obavezno je i da se nacionalnim manjinama obezbedi da mogu da prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu.

Kada je reč o finansiranju, od 2016. godine uvode se takse, koja će biti jedinstvena na celoj teritoriji Srbije i ne može biti veća od 500 dinara.

Odluku o visini takse donose upravni odbori RTS i RTV zajednički na osnovu analize neto troškova obavljanja osnovne delatnosti najkasnije do 30. juna 2015. godine. Visina takse u narednim godinama će se usklađivati sa porastom Indeksa potrošačkih cena za mesec septembar u godini u kojoj se usklađuje.

Narodna skupština je u Danu za glasanje odlučivala o povredama Poslovnika, na koje su ukazivali narodni poslanici tokom zasedanja, i odlučila da ni u jednom slučaju odredbe Poslovnika nisu bile povređene.

Pošto je Narodna skupština obavila raspravu i odlučivanje o svim tačkama dnevnog reda, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković zaključila je sednicu Sedmog vanredno zasedanje Narodne skupštine 

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije i Tanjug, 3.8.2014.