SRBIJA SPREMNA ZA OTVARANJE KLASTERA 3 (KONKURENTNOST I INKLUZIVNI RAST) U PREGOVORIMA ZA PRISTUPANJE EU

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Tanja Miščević kazala je da Srbija ulaže velike napore kako bi održala tempo koji bi dokazao da je spremna za otvaranje Klastera 3 (Poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji; Poglavlje 16 – oporezivanje; Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika; Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje; Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika; Poglavlje 25 - nauka i istraživanje; Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura; i Poglavlje 29 - carinska unija)

Miščević je, na skupu Centra za evropske politike „Od Belgije do Mađarske”, posvećenom promeni zemlje predsedavajuće Savetu EU, precizirala da radimo na reformskoj agendi za primenu Plana rasta, koji treba da unapredi ekonomski i socijalni rast i razvoj.

Takođe, dijalog sa Prištinom se nastavlja, ali nismo mi ti koji ne pokazuju konstruktivnost, rekla je ona i najavila da će se za desetak dana u Briselu razgovarati o komentarima koje smo dobili na samoprocenu ispunjenosti primene poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i osnovnih prava.

Potom ćemo sa prijateljima iz Nacionalnog konventa o EU da vidimo kako i pod kojim uslovima da unapredimo ključne oblasti kako bismo bili u poziciji Crne Gore, koja je dobila zeleno svetlo za početak zatvaranja pregovaračkih poglavlja, predočila je ministarka.

Prema njenim rečima, moramo da iskoristimo Plan rasta za Zapadni Balkan, odnosno ponovno interesovanje unutar EU za politiku proširenja, koje je posledica rata u Ukrajini.

Miščević je objasnila da se sa reformskom agendom ne može izlaziti u javnost dok se ne dobije odobrenje, ne Evropske komisije, već država članica.

Vlada neće usvojiti reformsku agendu bez mišljenja NKEU i Odbora za evropske integracije. Taj proces je za sve, ne samo za Srbiju, odložen do 20. avgusta, napomenula je ona.

Ministarka je ukazala i na to da sredstva iz Plana rasta i IPA nisu dovoljna da bi Srbija dostigla prosek EU, za šta je u ovom trenutku potrebno 25 do 30 godina.

Govoreći o zemljama predsedavajućim EU, Miščević je konstatovala da je Belgija uradila odličan posao, uprkos tome što je zbog evropskih izbora posao bio ubrzan, pri čemu će Mađarska funkcionisati u uslovima uspostavljanja novih institucija.

Mađarska je veoma jasno stavila proširenje na agendu, da je to u njihovom najboljem interesu, interesu EU, a mi smo spremni da radimo u tom procesu i to već činimo, konstatovala je ona.

Ambasador Mađarske u Srbiji Jozef Mađar istakao je da će ta zemlja tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji predložiti održavanje neformalnog samita EU–Zapadni Balkan kako bismo iskoristili dobar zamah u politici proširenja.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je izrada i brzo usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan znak snažne političke volje institucija i država članica kada je reč o politici proširenja.

Izvor: Izvod iz vesti, Izvor: Vebsajt Vlade Republike Srbije, 3.7.2024.
Naslov: Redakcija