Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

EVROINTEGRACIJE SRBIJE: Evrointegracijama u Srbiji bavi se oko 500 državnih službenika, pri čemu je više od polovine nezadovoljno uslovima rada. Nedostaju lica koja se bave pisanjem projekata za korišćenje bespovratnih sredstava iz evropskih fondova


Stručnjaci koji se itekako traže jesu oni koji poznaju zakone Evropske unije. Evrointegracijama u Srbiji bavi se oko 500 državnih službenika. Posao ne stoji, ali za ambiciozne planove u toj oblasti potrebno je mnogo stručnjaka. Najviše nedostaju ljudi koji pišu projekte za korišćenje bespovratnih sredstava iz evropske kase. Takvi se na tržištu rada traže, pa ih nije lako zadržati u državnoj službi. Velika potraga biće za kadrovima u sferi poljoprivrede i ekologije, kažu u Vladi Republike Srbije.

Fakultetski obrazovan, završio više obuka, radno iskustvo u zemlji ili inostranstvu, engleski mu je kao srpski – to je profil stručnjaka potreban Srbiji. Trenutni skor u evrointegracijama nije loš – deset otvorenih pregovaračkih poglavlja ali razmišlja se o dodatnom stručnom kadru.

"Pregovori se sa otvaranjem novih poglavlja dodatno usložnjavaju, ima dodatnog posla, i sa druge strane, poslovi koji se odnose na evropske fondove takođe, kao i na razvojnu pomoć su veoma obimni i u tom smislu u narednom periodu naravno neophodno je povećanje kapaciteta kada je reč o procesu evrointegracija", kaže Ksenija Milivojević iz Ministarstva za evropske integracije.

Da je državi potrebna ozbiljna analiza o tome koje sektore treba ojačati i kako motivisati stručnjake da ostanu u državnoj službi, smatraju u Centru za evropske politike. Zabrinjavaju rezultati ankete među zaposlenima u sektoru evrointegracija.

"Preko 50 odsto zaposlenih izjavljuju da je vrlo verovatno ili verovatno da će u narednih godinu dana svojevoljno napustiti posao", ukazuje Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Deceniju i po u evrointegracijama, a još se na prste broje ljudi koji znaju zahtevne briselske birokratske procedure. Čim nauče da pišu projekte, državne službenike traži privatni sektor koji se u poslu takođe oslanja na evropske projekte. Odlaze jer su tamo bolje plaćeni.

"To jeste jedan od glavnih razloga. Nekoliko problema postoji, standardno tipovi ugovora u državnoj upravi, ograničenje zapošljavanja koje imaju sve institucije", dodaje Zoran Janjatović, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Manjak stručnjaka u centrali, a kako je tek na lokalnom nivou. U Žagubici jedan službenik piše projekte.

"Imamo zabranu zaposlenosti i nemamo sredstva da bi mogli da im upriličimo lični dohodak, pa se mi tako snalazimo, radimo sa našim kadrovima iz naše opštine", napominje Safet Pavlović, predsednik Opštine Žagubica.

"Na taj način država gubi zapravo jednu investiciju, a takođe ostaje bez ljudi koji treba da nam pomognu da iskoristimo IPA fondove koji su nam na raspolaganju. Primera radi, negde oko 200 miliona evra", ističe Milena Lazarević.

S tim problemom suočavaju se i u regionu. Hrvatska, Bugarska i Rumunija zbog nedostatka stručnjaka nisu uspevale da potroše milijarde evra iz evropskog budžeta koje su im u prvim godinama članstva bile na raspolaganju.

Izvor: Vebsajt RTS, Ruža Jeremić Turudić, 03.07.2017.
Naslov: Redakcija