ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: PACIJENTI KOJI DUżE OD MESEC čEKAJU NA SPECIJALISTIčKE PREGLEDE, ZA KOJE NIJE PROPISANO UTVRđIVANJE LISTA čEKANJA, IMAJU PRAVO NA PREGLED KOD PRIVATNIKA I REFUNDACIJU OD RFZO. ZDRAVSTVENE USTANOVE IZBEGAVAJU DA DAJU POTVRDU DA PREGLED NIJE MOGUćE OBAVITI U ROKU, JER SE NOVAC, KOJI SE VRAćA PACIJENTU, SKIDA SA RAčUNA USTANOVE. NEPOSTUPANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA SAGLASNO ZAKONSKOJ OBAVEZI, ONEMOGUćAVA OSIGURANIM LICIMA DA OSTVARE PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAšTITU, šTO PREDSTAVLJA KRšENJE USTAVOM ZAJEMčENOG LJUDSKOG PRAVA NA ZAšTITU SVOG FIZIčKOG I PSIHIčKOG ZDRAVLJA

Pacijent koji ne insistira da ga pregleda određeni doktor u Kliničkom centru Srbije, već mu je samo bitno da stigne do specijaliste određene medicinske grane, može da bude primljen u roku od sedam do deset dana, što je tri do četiri puta kraće od maksimuma predviđenog Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon - dalje: Zakon).

Pacijenti kojima je na šalterima zdravstvenih ustanova rečeno da će na prvi specijalističko-konsultativni pregled morati da čekaju duže od zakonskog roka od 30 dana, nisu bili lenji da ovo svoje pravo isteraju na Zakonom predviđen način. Njih 51 je od 1. januara do 1. juna 2016. godine podnelo Zaštitniku prava pacijenata prijavu da im je povređeno pravo iz zdravstvenog osiguranja. Naravno, tražili su i refundaciju troškova za pregled koji su obavili u privatnim ordinacijama. Među njima su najbrojniji bili oni kojima je rečeno da nema šanse da za 30 dana stignu na specijalistički pregled kod očnog lekara, neurologa, reumatologa, vaskularnog hirurga ili da u roku od mesec dana ne mogu da obave rendgensko snimanje ili EMNG pregled, elektromioneurografiju, kojim se ispituje aktivnost mišića kod sumnje na oštećenje perifernih nerava. Prijavu je napisalo i 12 pacijenata koji zbog kvara nekog medicinskog uređaja, najčešće mamografa ili gastroskopa, nisu mogli da budu pregledani u Zakonom predviđenom roku.

Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Niš, VMA, Opšta bolnica Zrenjanin, Dom zdravlja Trstenik, Zdravstveni centar Vranje ustanove su koje najčešće nisu izdavale potvrde osiguranim licima navedeno je u izveštaju RFZO-a.

Iz Fonda ponovo podsećaju građane na njihovo zakonsko pravo da zdravstvene usluge, koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osigurana lica mogu obaviti u drugoj ustanovi tj. privatnoj praksi, a troškove će refundirati Republički fond za zdravstveno osiguranje. Takvom pacijentu, kažu u RFZO-u zdravstvena ustanova je dužna da na lekarskom uputu upiše i pečatom overi datum zakazanog pregleda ili da mu izda pisanu potvrdu (obrazac PZ). Potvrdu izdaje ona zdravstvena ustanova u koju je pacijenta na pregled poslao izabrani lekar.

Najveća zdravstvena ustanova u Srbiji, Klinički centar Srbije, ne pominje se u izveštaju RFZO-a u kome su pobrojani medicinski centri čiji pacijenti ne mogu da ostvare svoja prava. Prof. dr Milan Petrović, direktor Poliklinike KCS, gde se dnevno obavi između 2.000 i 3.000 pregleda i dijagnostičkih procedura kaže da u većini medicinskih disciplina uspevaju da zakažu pregled u zakonskom roku.

– Kardiološka, gastro i većina ostalih klinika imaju posebne ambulante kako bi pacijenti koji stižu iz unutrašnjosti Srbije bili pregledani istog dana. Ni kontrolni pregledi nisu drugog reda: zakazuju se zavisno od dogovora između pacijenta i lekara, nekada za mesec dana, nekada za duže ili kraće – tvrdi dr Petrović.

Direktor Poliklinike KCS uveo je i jednu novinu, zahvaljujući kojoj se čekanje na pregled kod specijaliste svelo na najduže trećinu zakonskog roka. Reč je o takozvanim "no nejm" (bezimenim) ambulantama, u koje u roku od sedam do deset dana može da bude primljen pacijent koji ne insistira da ga pregleda određeni doktor, već mu je samo bitno da stigne do specijaliste određene medicinske grane. To se pokazalo odličnom praksom kod najopterećenijih službi, kao što su urologija ili gastroenterologija.

Iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja takođe podsećaju pacijente da se, kada zdravstvena ustanova odbija da im izda potvrdu o tome da nije u mogućnosti da im prvi specijalistički pregled zakaže u narednih 30 dana, mogu prijavom obratiti Zaštitniku prava osiguranih lica u toj zdravstvenoj ustanovi. Ovaj službenik Fonda će se najpre potruditi da pacijent bude pregledan u propisanom roku. Ukoliko to nije moguće, Zaštitnik prava mora dostaviti pisani odgovor podnosiocu prijave koja se smatra dokazom o datumu javljanja zdravstvenoj ustanovi. Taj papir može da zameni potvrdu zdravstvene ustanove o razlozima zbog kojih osigurano lice nije primljeno na pregled. Tada pacijent može da računa da će mu RFZO refundirati novac u visini stvarnih troškova za pregled koji je obavio u privatnoj ordinaciji, naravno, uz medicinsku dokumentaciju i izdati račun.

Iznos koji Republički fond nadoknađuje pacijentima skida se sa računa zdravstvenoj ustanovi, koja nije pružila uslugu u roku od 30 dana, pa ova mera nije nimalo popularna u našim zdravstvenim ustanovama. Često pacijenti ćutke prelaze preko zakazivanja pregleda tek za tri ili šest meseci, u strahu od lošeg tretmana i lečenja do kojeg bi moglo doći ako krenu da "isteruju" pravdu u bolnicama i klinikama.

Fond je, inače, za prvih pet meseci 2016. godine isplatio na ime refundacija skoro milion i po dinara za 293 osnovana zahteva za nadoknadu troškova pregleda i analiza u privatnim zdravstvenim ustanovama. Najveći broj osnovanih zahteva bio je kod osiguranika sa područja Užica – 98, zatim Zrenjanina 66 i Niša 26. Reč je o specifičnim laboratorijskim analizama i pregledima za čije obavljanje državne bolnice nisu opremljene.