Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: ZAHTEVE ZA VRAćANJE IMOVINE AGENCIJI ZA RESTITUCIJU PODNOSE REGISTROVANE JEVREJSKE OPšTINE NA čIJEM SE PODRUčJU NALAZI ODUZETA NEPOKRETNOST. PROPISANO JE DA SE ZAHTEV MOżE PODNETI U ROKU OD 3 GODINE OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, šTO ZNAčI DA JE POSLEDNJI DAN ROKA ZA BLAGOVREMENO PODNOšENJE ZAHTEVA 27. FEBRUAR 2019. GODINE


Povodom zahteva Jevrejske opštine za vraćanje imovine oduzete žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, Agencija za restituciju saopštila je da postoje indicije da je nekoliko nepokretnosti podobno za naturalno vraćanje.

Radi se o poslovnim prostorima u Beogradu, u Prizrenskoj broj 6, Višnjićevoj 3, Dečanskoj 19 i u Ulici Vuka Karadžića broj 7a. U saopštenju se navodi da se Agenciji početkom maja 2016. godine obratila Jevrejska opština sa zahtevima za vraćanje imovine oduzete žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.

Radi potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, Agencija za restituciju održala je prve javne rasprave o tim predmetima. Povodom tih zahteva i nakon sprovedenog postupka, prva rešenja o vraćanju oduzete imovine u naturalnom obliku mogu se očekivati početkom septembra 2016. godine.

Imovina o kojoj je reč vraća se po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016 - dalje: Zakon), usvojenom početkom ove godine. Prvih 15 zahteva koji su stigli u Agenciju za restituciju odnose se na imovinu koja se nalazi na teritoriji Beograda i reč je uglavnom o kućama.

Međutim, kako je tokom Holokausta na teritoriji Srbije stradalo oko 80 odsto jevrejske populacije, zahteva će svakako biti mnogo više. Savez jevrejskih opština, neposredno pre usvajanja Zakona, već je imao pripremljene podatke za više od 3.000 nepokretnosti oduzetih u vreme Drugog svetskog rata, a čiji su vlasnici stradali i nemaju zakonskih naslednika.

Za ovu imovinu bili su prikupljeni podaci o imenu i prezimenu vlasnika, lokaciji, katastarskoj parceli, brojevima katastarskih čestica, a za jedan deo i opis imovine i ratna procena vrednosti izražena u Nedićevim dinarima.

U Agenciji za restituciju očekuju da će im stići oko 5.000 zahteva koje podnose jevrejske opštine na čijoj se teritoriji imovina nalazi.

Krajnji rok za podnošenje zahteva je tri godine od dana donošenja Zakona, odnosno 27. februar 2019. godine.

Iako po pravilima opšteg imovinskog prava, imovina bez naslednika treba da pripadne državi, u ovom slučaju to neće biti tako imajući u vidu način na koji je oduzeta i teško stradanje jevrejske zajednice kojoj su pripadali njeni vlasnici.

Restitucija je, kako je obrazloženo i u Zakonu, akt solidarnosti i razumevanja Republike Srbije za stradanje jevrejskog naroda na svojoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine, uz odricanje svake odgovornosti Republike Srbije za strahovite patnje i štetu nanetu žrtvama Holokausta i drugim žrtvama nacizma u uslovima neprijateljske okupacije.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Č., 30.06.2016.
Naslov: Redakcija