Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE BIĆE NAJVEĆI PROBLEM PRILIKOM ULASKA SRBIJE U EU


Zaštita životne sredine biće naveći problem prilikom ulaska Srbije u EU, jer je to poglavlje najzahtevnije od svih, u pregovorima sa EU, izjavio je predsedsnik Odbora za zaštitu životne sredine Skuštine Srbije Branislav Blažić i naglasio da ćemo za četiri godine morati da imamo rešen problem komunalnog otpada.

Ta oblast biće veći kamen spoticanje u pregovorima sa EU od Kosova, rekao je Blažić na skupu "Deponije u Srbiji, uzrok ili rešenje problema", održanom u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.

Prema prethodnim procenama, Srbija do 2020. godine u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 10 milijardi evra.

"Država u jednom trenutku mora preseći i doneti stateški plan za tu oblast", rekao je Blažić i dodao da tu oblast moramo urediti, bez obzira da li ćemo imati prethodno planiranih 26 ili samo dve regionalne deponije.

Sada kada su pitanja iz oblasti životne sredine aktuelna zbog pregovora o pridruživanju Srbije EU, ta oblast dolazi na ono mesto na kome je i ranije trebalo da bude i pokreću se mnoga pitanja i predlozi za rešenje tih problema.

"EU neće dozvoliti da uđemo u Uniju sa sadašnjim stanjem životne sredine i zato je ranije dosta bilo priče, planova i nedoumica, a sada nemamo više vremena za čekanje i ta pitanja moramo početi da radimo i ta pitanja globalno da rešimo na novou cele Srbije", istakao je Blažić.

EU će nam pomoći u toj oblasti više nego u bilo kojoj drugoj, a na nama je da li ćemo biti spremni da tu pomoć iskoristimo, kazao je on i dodao da su procene da ćemo dobiti iz evropskih fondova oko 20 odsto neophodnih sredstava za zaštitu životne sredine.

Da bi iskoristili ta sredstva iz EU moramo imati izuzetno orgnizovan sistem u celom društvu, a potrebno je i da imamo Fond za zaštitu životne sredine, rekao je Blažić, podsetivši da je ideja da se ponovo uvede budzetski fond za tu oblast.

On je istakao da bi trebalo ići na model javno-privatnog partnerstva i zajedničkog ulaganja i pustiti investitore da rade po koncesionom modelu, a ne samo da se čekaju donacije, podsetivši da je opština Kikinda uspela da privuče investitora koji ima znanje i novac da ulaže u tu oblast i koji će uložiti 23 miliona evra u uređenje sistema komunalnog otpada.

Blažić je izrazio žaljenje što ne postoji posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, što bi doprinelo da efikasnije rešimo probleme u oblasti ekologije, a dodao je i da je potrebana veća svest građana i edukacija dece u školama o zaštiti životne sredine i pravilnom odlaganju otpada.

Predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine je najavio i da će u Skupštini uskoro početi sistem javnog slušanja na temu unapređenja zaštite životne sredine u Srbiji, na koji su dobrodošli svi zainteresovani.

Izvor: Tanjug, 3.7.2014.