Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA: Unapređenje rada saveta kroz jasnije definisanje ovlašćenja, smanjenje politizacije i transparentno finansiranje


Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, izjavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, navodeći i da očekuje da će se taj zakon naći uskoro pred poslanicima, kao i da su u pripremi i drugi zakoni koji će poboljšati ostvarivanje prava manjina.

"Naš cilj je da tim zakonom unapredimo rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, posebno da jasnije definišemo i uskladimo njihova ovlašćenja, smanjimo prekomernu politizaciju i učinimo njihovo finansiranje transparentnijim", rekao je Ružić u izjavi za javnost, napominjući da je zakonski predlog utvrđen na sednici Vlade, održanoj 31. maja 2018. godine.

On je istakao da se nacionalni saveti finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i važno je da kao i druge organizacije koji su nosioci javnih ovlašćenja transparentno rade i troše sredstva svih nas.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripremilo je četiri zakona iz oblasti unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina u cilju još boljih uslova za ostvarivanje njihovih prava u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, ali i zapošljavanja.

"Podsetiću da smo i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama predvideli i dobrovoljan upis nacionalnosti u matične knjige čime ćemo moći bolje da donosimo i sprovodimo politike imajući u vidu nove podatke", ukazao je Ružić.

Ova godina je izborna, naglašava on, jer će se na jesen održati i izbori za nove nacionalne savete te poziva pripadnike nacionalnih manjina da provere podatke u Posebnom biračkom spisku.

On je najavio više preventivnih inspekcijskih kontrola poslovanje privrednih subjekata, za koje će se znati unapred, jer se ne želi da inspekcijski nadzor bude represivan.

Pritom će se, kaže, voditi računa o istoriji poslovanja subjekata, pa će one sa lošom istorijom inspekcija posećivati i bez najave.

Ministar objašnjava da je ovakav način nadzora u skladu sa zahtevima privrede, koja će moći da prati godišnji plan oblastima koje će biti predmet inspekcije i da se pridržava pravila kako inspekcija ne bi bila loše iskustvo.

"Sam zakon predviđa 22 prava, a samo devet obaveza. Mnogo je liberalniji i to je dobro, jer je bolji učinak inspekcije i biće još bolji kada se elektronska platforma e-inspektor stavi u pun kapacitet tokom iduće godine. Motivišuće je za privredu da znaju unapred u kojoj godini se koje oblasti stavljaju u prioritet inspekcijskog nadzora", rekao je Ružić.

On je ponovio da je interes ministarstva na čijem se čelu nalazi da sve administracije elektronski razmenjuju podatke, bez građana koji će na šalterima nositi papire od jednih do drugih.

"Mislim da ćemo doći do toga nakon Zakona o elektronskoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018), sada imamo više od 200.000 upita i to govori da su građani mogli da obave sve što im treba, bez da idu do šaltera. Očekujemo sledeće godine da sve administracije same razmenjuju podatke. Do sada je 145 jedinica lokalne samouprave uvezano u elektronsku platformu razmene podataka, što znači da fali još samo malo njih da svi budu uključeni", naveo je Ružić.

Izvor: Vebsajt RTV, 01.06.2018.
Naslov: Redakcija