ZAKON O POSREDOVANJU U REŠAVANJU SPOROVA: Iako medijacija jeftinija od sudskih sporova nedovoljno je zastupljena. Jedno od merila za Poglavlje 23 je i unapređenje alternativnog rešavanja sporova
U nekim zemljama više od 90 odsto sporova rešava se vansudski, dok se u Srbiji i dalje radije čeka sudska presuda. Iako medijacija u Srbiji postoji dve godine, nudi kraće vreme za rešavanje spora, 10 puta jeftinije, prošle godine tek nešto više od 200 sporova rešeno je na ovaj način. U Srbiji ima više od 400 licenciranih medijatora koji mogu da posreduju u porodičnim, privrednim, radnim, imovinskim postupcima.
Umesto višegodišnjih suđenja, spor oko međe ili imanja mogao bi da bude rešen za samo nekoliko meseci. Da pri tom i ne košta mnogo. Ali i dalje radije biramo sud, nego dogovor.
"Nažalost, naši pravnici još nedovoljno poznaju medijaciju. Jedan od razloga je i nedovoljno poklanjanje pažnje na pravnim fakultetima. Kada postanu sudije, tužioci, ne vide medijaciju kao prvu opciju, nego odmah idu na sud", kaže Blažo Nedić iz Udruženja medijatora.
Medijacija bi i sudovima pomogla da se rasterete. Zato je i za Ministarstvo pravde 2017. godina posvećena promociji alternativnom rešavanju sporova.
"Već imamo prve rezultate, možda nisu ambiciozni onako kao što smo bili na početku sa primenom Zakona o posredovanju u rešavanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014). Ali opet kada uporedimo znatno veći broj medijatora je upisan, s druge strane imamo i veći broj postupaka koji su se vodili pred medijatorima", kaže Nela Kuburović, ministarka pravde.
2016. godine je 256 slučajeva je započeto, 206 uspešno okončano. Medijatori, tvrde nedostaje bolja saradnja sudova. Prema evidenciji sudova, tek 30 predmeta je upućeno na medijaciju. Dve trećine je uspešno završeno.
"Pokušali smo sudije da stimulišemo i kroz Pravilnik o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova ("Sl. glasnik RS", br. 81/2014, 142/2014, 41/2015 i 7/2016) gde je na neki način uključena i medijacija koju bi rešili, tako da im se i to računa u normu. A svakako ćemo pokušati kroz izmene Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014)", navodi ministarka.
Da dogovor o sporu zaživi i kod nas radi se i kroz projekte Evropske unije, jer jedno od merila za Poglavlje 23 je i unapređenje alternativnog rešavanja sporova. Dobar primer kako može da zaživi daje Italija gde se posredovanjem reši i do 40 odsto privrednih sporova.
"Italija je donela zakone i sada je medijacija obavezna za strane u sporu. Moraju da pokušaju da se dogovore. I sada to funkcioniše uspešno, jer ljudi ranije nisu razumeli prednosti medijacije", rekao je Majkl Meklarit, advokat.
Medijaciji se može pristupiti pre ili tokom sudskog spora. Građani sami biraju koji će im posrednik pomoći sa spiska licenciranih medijatora na sajtu Ministarstva pravde.
Postupak je dobrovoljan, neformalan i jeftiniji od 35 do 60 odsto u odnosu na sudski proces.
"Oni na kraju imaju toliko poverenja da čak i ne idu kod notara koji bi im overio taj sporazum, ali i za one koji su skeptični postoji ta snaga izvršen isprave koja je negde dodatna sigurnost", kaže Nina Nicović, advokat i posrednik.
Kod nas se za sada privrednici najčešće dogovaraju van sudnice. Ali rešavaju se i porodični sporovi, kao i radni, a najbrojniji među njima su sprečavanje zlostavljanja na radu.
Izvor: Vebsajt RTS, Ana Šuvalija Pešić, 01.05.2017.Naslov: Redakcija