RAD NA LIZING NIJE REGULISAN POZITIVNIM PROPISIMA: Pravima radnika u ovom statusu ne može da se bavi ni inspekcija rada

Rad na lizing u Srbiji se nalazi u pravnom vakuumu jer nije regulisan nijednim zakonom, pa pravima radnika u tom statusu ne može da se bavi ni inspekcija rada.

Država bi što pre trebalo da reši taj problem jer gubi na doprinosima, budući da su ti radnici za isti posao obično plaćeni znatno niže nego radnici u normalnim firmama, ali i zato što kad je radnik malo plaćen, to postaje dugoročni problem države, zaključak je emisije "Svet sa Sputnjikom" čiji su gosti bili advokat Branko Pavlović i predsednik Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović.

U Evropi je rad na lizing ugrađen u zakonodavstvo, a s tim u vezi Međunarodna organizacija rada je usvojila konvenciju koju je i Srbija izglasala u skupštini 2013. godine, ali odgovarajući zakon još nije donela, podsetio je Borović.

Istovremeno, rad na lizing uzima maha. Kako kaže Borović, neki podaci pokazuju da je takvih radnika u Srbiji oko 100.000. Pritom, dok je u EU procenat rada na lizing u ukupnom broju zaposlenih 17-19 odsto, kod nas je to znatno više. Profili radnika koji se traže na lizing su široki, od programera, građevinaca, do glumaca i zaposlenih u raznim kol centrima.

U Srbiji postoji više od 80 agencija za zapošljavanje, upisanih u Agenciji za privredne registre. Pavlović objašnjava da se njihovo poslovanje zasniva na tome da postoje dva pravna lica: jedno koje proizvodi robe i usluge i drugo koje, kaže, nema nikakvu sadržinu nego angažuje ljude koji će iznajmljivati one koji nešto stvarno rade.

On napominje da i sama agencija može da bude ugašena preko noći a otvorena neka druga. Jedna je stvar, kako kaže, kad je neko na tržištu sa svojom reputacijom i brendom, njemu nije svejedno, "ali ove firme na banderi sutra mogu da ne postoje". Prema njegovim rečima, te agencije se često otvaraju na nečiji signal, obično neke firme iz inostranstva kojoj su potrebni radnici određenih profila, što opet otvara prostor za korupciju.

Izuzetno je važno da država preuzme odgovornost da zaštiti elementarno proces rada, ističe Pavlović i navodi pozitivan primer iz Portugalije, gde je nova vlada počela razgradnju neoliberalnog koncepta time što je veliki broj radnika prevela u status stalno zaposlenih. Rezultat je, kaže, bio privredni rast i smanjenje budžetskog deficita, što pokazuje da nije tačno da ćeš imati manji rezultat kad ljudima daš sigurnost.

Kad je reč o pravima radnika na lizing, oni nemaju pravo kolektivnog ugovaranja niti sindikalnog organizovanja, često nemaju vikend, a uz desetočasovno, pa čak i petnaestočasovno radno vreme, u slučaju povrede nije regulisano ko će im platiti odštetu, nije kontrolisana bezbednost na radu niti opasnost od profesionalnih oboljenja, majkama nije plaćeno porodiljsko, a obično su upola manje plaćeni od radnika na istim poslovima u drugim firmama i neretko rade mnogo niže poslove od onih za koje su obrazovani.

Prema rečima Pavlovića, ideja da se ljudi iznajmljuju na sat i da uopšte nisu zaposleni tamo gde rade ide ka tome da se proizvodnja roba i usluga isprazni svakog ljudskog sadržaja da bi sve išlo u korist kapitala.

On upozorava da su u Srbiji od 2001. izmenama zakona u više navrata smanjivana prava radnika. "Međutim, sa stanovišta kapitala, to nikad nije dovoljno. Potrebno je da to bude nula. E, lizing je nula", ocenjuje Pavlović.

Doduše, kaže Borović, rad na lizing u nekim oblastima nije toliko loš. Recimo, tako rade agencije za sport koje po tom principu angažuju sportiste, ali njih štite i međunarodne sportske organizacije. Pavlović se slaže da su sportske agencije uređeni sistem, "država u malom".

Ako bi se i u ostalim sektorima rada na lizing na isti način uveo red, to ne bi bilo toliko strašno, smatra Borović, dok Pavlović naglašava: "Bez učešća države nikad ne možemo da se izborimo sa željama kapitala jer njegova je želja da ja koštam nula, a da radim danonoćno, ako mu se dozvoli".

Pavlović smatra da bi trebalo propisati da svako ko proizvodi robe i usluge mora da ima određeni broj stalno zaposlenih.

Država mora da se umeša, slaže se Borović i dodaje da država gubi u budžetu kroz manje doprinose, ali i kroz poreze smanjenjem potrošnje. "Kad je radnik malo plaćen, to je dugoročni problem države", upozorava Borović.

On podseća da je pri Ministarstvu rada osnovana radna grupa koja treba da dâ preporuke za regulisanje ove oblasti, izražavajući nadu da će ona uskoro izaći s nekim konkretnim predlogom.

Borović dodaje da i sindikati predlažu izmenu zakona kako bi se bar približno izjednačila prava radnika na lizing sa pravima stalno zaposlenih.

"Naši sindikati, kakvi god da su, kad se udruže oko nekog pitanja, onda je to sasvim dovoljno pameti da se smisle mere koje bi popravile stanje", saglasan je i Pavlović. Nevolja je, međutim, kako dodaje, što kad radne grupe i stručnjaci završe posao i predaju predlog ministarstvu, a ona ga prosledi Venecijanskoj komisiji koja kaže da je to odlično, u Narodnoj skupštini se pojavi i izglasa nešto sasvim drugo.

Sindikati bi zato trebalo da budu mnogo agilniji ne samo u predlaganju nego i u praćenju sprovođenja onoga što su predložili.

Izvor: Vebsajt Novosti, 02.05.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija