Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: Zaposleni će bez podnošenja tužbi sudu moći da da zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu. Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih


Zaposleni u Srbiji uskoro će moći bez podnošenja tužbi sudu da zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu.

Naime, rešenjima predviđenim Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu, što do sada nije bio slučaj.

Prema rečima direktora Agencije Mileta Radivojevića, Agencija je, za sada, nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade.

"To znači da ukoliko zarada prelazi iznos minimalne zarade, zaposleni moraju da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade. Ali, ukoliko se usvoje predložena rešenja iz Nacrta zakona, Agencija će biti nadležna za spor povodom pune zarade, ali i plate", rekao je Radivojević.

Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.

Pored toga proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnina ili pogrebne usluge.

Rešenja iz Nacrta zakona, pored ovih, predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.

Predloženim izmenama se precizira da je u sporovima u kojima je jedna strana u sporu javno preduzeće ili društvo kapitala, strana u sporu osnivač, odnosno lokalna samouprava ili Vlada Republike Srbije.

Takođe bi trebalo da se uvede obaveza miritelja da nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu, preporuči na koji način može da se reši taj spor, odnosno da sam donese preporuku za rešenje spornih pitanja.

Kod individualnih radnih sporova suštinska izmena je što se arbitru nameće obaveza da strane u sporu tokom pregovora navodi da postignu sporazum koji će biti osnov za donošenje rešenja koje zadržava snagu pravosnažne sudske presude.

Kada su u pitanju sporovi povodom mobinga, prema rečima direktora Agencije, praksa je pokazala da je sporazum jedini mogući način za uspešno okončanje spora povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu.

"Predstojećim izmenama Zakona predviđeno je da se ovaj postupak okončava, u postupku pred Agencijom, samo ukoliko do tog sporazuma dođe. U suprotnom strane u sporu će biti upućene na postupak pred sudom u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju", naglasio je direktor Agencije.

On smatra da će izmenama Zakona i zaposleni poslodavci biti spremniji da svoje sporove rešavaju pred Agencijom, a ne pred sudom kao i da će biti sigurniji u rešenje konkretnog spora.

Slađana Kiković iz Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, koja je i član radne grupe za izmene pomenutog Zakona, pozdravila je predložene izmene i dopune napominjući da su sveobuhvatne.

Kikovićeva je istakla da je potrebna još jača promocija aleternativnog rešavanja radnih sporova, jer smatra da zaposleni u Srbiji još uvek nedovoljno koriste usluge Agencije i rađe se opredeljuju za sudski spor koji traje godinama.

"Oni nisu dovoljno informisani i, ne znam zašto, nemaju još dovoljno poverenja u postupak pred Agencijom, iako je efikasan, brz, besplatan, pogotovo što rešenje arbitra ima snagu izvršne isprave (kao i sudska presuda)", navela je Kiković.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i član radne grupe rekao je da se država i poslodavci u ovom trenutku protive da se sporovi povodom radnog vremena uvrste u nadležnost Agencije, te da ni radna grupa o tome još nije postigla konsenzus.

"Mislimo da je praksa unazad 10 do 15 godina pokazala da poslodavci izuzetno eksploatišu zaposlene i u javnom i u privatnom sektoru, da se radi više od dozvoljenog radnog vremena - osam sati dnevno", naveo je Vuković.

Pored toga, kako je dodao, zaposleni se uopšte ne upoznaju sa institutom preraspodele radnog vremena koji predviđa da u nekom periodu može da se radi i duže od radnog vremena, ali da u sledećem periodu mora da se radi kraće, kako ukupan godišnji fond sati ne bi prelazio 2.080 sati.

"Mi smatramo da Agencija, miritelji i arbitri moraju da se uključe kada se radno vreme ne poštuje", napomenuo je Vuković.

Sa druge strane, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da Unija smatra da je spor oko radnog vremena regulisan odredbom koja se tiče svih uslova rada i sporova iz radnih odnosa.

Tom opštom odredbom radno vreme je već stavljeno u nadležnost Agencije i ne treba zakon opterećivati pojedinačnim slučajevima, rekla je Budimčević koja je takođe član radne grupe.

"Cilj zakona je da bude jednostavan, razumljiv i za zaposlenog i za poslodavca koji ga čitaju kako bi se odlučili za mirno rešavanje radnih sporova", naglasila je ona.

Budimčević je napomenula da Unija štiti i zastupa interese poslodavaca ali da je i na liniji društveno-odgovornog poslovanja i dobrih poslovnih običaja.

Na izmenama zakona radili su predstavnici sva tri socijalna partnera, tako da radnu grupu pored predstavnika sindikata, čine i članovi poslodavaca i Vlade Republike Srbije.

Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih.

Izvor: Vebsajt Novosti, 01.05.2017.
Naslov: Redakcija