MMF: Zabrinjava dramatičan pad broja poreskih inspektora

Broj inspektora u Poreskoj upravi je u ozbiljnom padu, pokazuju podaci iz najnovijeg Izveštaja o radu Poreske inspekcije. Ukupan broj poreskih inspektora smanjen je u 2023. u odnosu na godinu dana ranije za više od četvrtine odnosno za čak 350, pošto ih je 2022. godine bilo 1.236 a prošle 886.

Kada se to uporedi sa brojem sistematizovanih (predviđenih) radnih mesta, vidi se alarmantan podatak da je popunjenost kapaciteta pala sa 60,4 odsto na samo 47,7 odsto što znači da poreskoj administraciji nedostaje više od pola potrebnih inspektora.

Ovu situaciju sada nije mogao da ne istakne ni Međunarodni monetarni fond, koji je zabrinut zbog situacije u Poreskoj upravi, odnosno nedostatka kadra potrebnog da bi se povećavala naplata prihoda, a smanjivao nivo sive ekonomije. To je jedan od posebno istaknutih delova saopštenja datog nakon okončanja najnovije revizije aranžmana sa Srbijom.

U tom saopštenju ukazuje se na potrebe izrade nove strategije za upravljanje resursima poreskih vlasti, odnosno ubrzano zapošljavanje kako bi se “obezbedila adekvatna kadrovska popunjenost i predupredili rizici po naplatu javnih prihoda, kao posledica očekivanog odlaska velikog broja zaposlenih u penziju”.

U Poreskoj upravi Srbije nisu odgovorili na pitanja koliki odliv zaposlenih se očekuje, odnosno koliko toj instituciji nedostaje kadra kako bi mogla da obezbedi adekvatnu kadrovsku popunjenost i time predupredila negativan uticaj nedostatka kadrova na naplatu prihoda.

S druge strane, Izveštaj o radu u 2023. godini pokazuje da je Poreska uprava popunila jedva nešto više od trećine sistematizovanih radnih mesta za poziciju terenskih inspektora.

Njihov broj se za godinu dana gotovo prepolovio. Prošle godine bilo ih je 381, a prema sistematizaciji bilo je predviđeno njih 1.015. Ovo je istovremeno i drastično smanjenje u odnosu na 2022. godinu kada ih je bilo 661.

Odliv je nešto manji u analitičkoj kontroli, lane ih je bilo 505 od potrebnih 840. Tokom 2023. godine iz ovog dela Poreske uprave otišlo je 70 zaposlenih.

Pritom, svi oni trebalo je da kontrolišu za oko 100.000 više poreskih obveznika.

Da su poreskim organima inspektori preko potrebni pokazuju i podaci o utvrđenim nepravilnostima tokom sprovedenih kontrola koji ukazuju na visok nivo otkrivanja poslovanja mimo propisa - praktično u svakom drugom nadzoru neko nešto nije dobro radio. Poreznici će reći da su efikasni, a privrednici da inspektori uvek “moraju nešto da nađu”.

U 2023. godini poreski inspektori obavili su ukupno 18.356 kontrola i otkrili 34,8 milijardi dinara prihoda koje je privreda pokušala da izbegne da plati, što je gotovo četvrtina više nego u 2022.

Od obavljenih 8.640 kontrola evidentiranja prometa tokom prošle godine, inspektori su zbog neizdavanja fiskalnog računa zatvorili čak 4.466 objekta, što je više od polovine.

Neizdavanju fiskalnih računa najčešće pribegavaju objekti u poznatim turističkim destinacijama i na raznim manifestacijama.

Izvor Forbes Srbija upućen u razgovore tokom nedavne posete misije MMF-a Srbije kaže da je u Poreskoj upravi poslednjih godina primetno osipanje kadra, odnosno nepovoljna starosna struktura koja se ne može lako zameniti. Veliki broj zaposlenih odlazi u penziju, ali na njihovo mesto ne dolaze novi zaposleni, jer je slab odziv na konkurse.

Da stvar bude gora, izvor Forbes Srbija kaže da najveći problem i jeste nedostatak pametnog rešenja, jer visinom zarade i drugim uslovima rada Poreska uprava ne može konkurisati privatnom sektoru na tržištu rada. I ne vidi kako bi se brzo i efikasno ovaj problem mogao prevazići.

“Sve više je primetan nedostatak kadrova. Rešenje ne treba tražiti samo u povećanju broja zaposlenih nego i u korišćenju sofisticiranih metoda kontrole. Nije, dakle, potrebno veliko zapošljavanje nego i tehnologija za prevenciju poreskih prestupa. Tome u prilog ide uvođenje e-fakture, elektronska evidencija PDV-a i najave korišćenja veštačke inteligencije u analizi rizika. Problem je što mi nemamo mnogo podataka šta oni rade i kakvi su efekti. Poreska uprava je i dalje dosta zatvorena institucija”, kaže poreski savetnik Aleksandar Vasić dodajući da se najveći nedostatak kadrova primećuje u poreskoj inspekciji, pogotovo kada je u pitanju terenska kontrola.

Dragoman Paunović, iz Mreže inspektora Srbije, strukovne organizacije lokalnih, pokrajinskih i republičkih inspektora, tvrdi da se novi ljudi teško zapošljavaju, što zbog uslova rada, što zbog niske zarade.

“Oni imaju možda malo veće zarade od nekih drugih inspektora, ali to, ipak, za početnika sa tri godine iskustva znači između 65.000 i 70.000 dinara, koliko donosi zvanje savetnik. Samostalni savetnik sa pet godina staža zarađuje 85.000 dinara, a reč je o složenim poslovima”, objašnjava Paunović.

U prilog im ne ide, dodaj on, ni to što su uslovi rada otežani.

“Pre nepunih šest meseci kolegu iz Požege su pretukli i slomili kuk. Visina zarade je najveći problem, ali odmah iza nje su i uslovi rada. Niko ne može i ne želi da radi za petoricu. Mnogi napuštaju inspektorski posao, novi ne dolaze i sada jedan inspektor radi nešto što je pre radilo troje ili četvoro njih. To je problem svih inspekcija. Sada je veliki odliv i u veterinarskoj i zdravstvenoj inspekciji, upravo zbog toga. Država mora to da reši, jer sve okolne države su to rešile”, kaže Punović.

Izvor Forbes Srbija kaže da misija MMF-a nije do sada uočila da kriza sa kadrovima u Poreskoj upravi utiče negativno na naplatu PDV-a, a na šta je jesenas upozoravao Fiskalni savet, ali upozorava da će se to sasvim sigurno desiti u bliskoj budućnosti ukoliko se nešto ne preduzme.

S druge strane, Fiskalni savet Srbije odavno upozorava da su negativne posledice već primetne u budžetu. U oceni Fiskalne strategije za ovu i naredne dve godine, oni ističu Poresku upravu kao loš primer nesistematskog pristupa države u rešavanju problema, a što preti da ugrozi urednu naplatu javnih prihoda.

Ne negirajući neke uspehe koje je Poreska uprava postigla tokom procesa modernizacije, zapošljavanje “teče dosta sporo, a problem urušavanja kapaciteta Poreske uprave na pravi način ne prepoznaje nijedan relevantan zvanični dokument, ni Fiskalna strategija, ni Program za suzbijanje sive ekonomije, ni Akcioni plan za sprovođenje ovog programa”, piše u ovoj oceni Fiskalnog saveta koji upozorava da je ključ za uspešnu transformaciju PU jačanje kadrovskih kapaciteta.

“Ukoliko se ne izgrade adekvatni kadrovski resursi ceo proces elektronske fiskalizacije i nabavke novog informacionog sistema može lako da padne u vodu, jer neće biti ljudi koji će ga na pravi način voditi. Broj zaposlenih u poreskoj administraciji je među najnižim u grupi uporedivih zemalja u regionu”, kažu u ovoj instituciji.

Dodatno, Fiskalni savet poreskom administracijom bavio se i prilikom analize rebalansa budžeta za 2023. godinu ističući da je “jedina značajna stavka javnih prihoda koja je umanjena rebalansom u odnosu na prvobitni budžetski plan naplata PDV-a i to za 40 milijardi dinara”.

Pošto je inflacija bila viša od očekivanja, a naplata PDV-a manja od plana, što je kontradiktorno, Fiskalni savet zaključuje da “za dati nivo potrošnje, poreska administracija nije uspela da naplati iznos PDV-a kao prethodnih godina”.

“Poreska administracija očigledno više nije u stanju da se jednako efikasno izbori sa pokušajima PDV utaja kao prethodnih godina. Odavno upozoravamo Vladu na ozbiljan problem manjka zaposlenih. Broj inspektora i zaposlenih u ovoj ustanovi daleko je manji u odnosu na uporedive države, a starijom starosnom strukturom i tendencijom pogoršanja. Vlada mora da se napokon uhvati u koštac sa ovim i ojača ljudske resurse u Poreskoj upravi jer je to jedna od najvažnijih institucija za uspešno funkcionisanje čitavog sistema javnih finansija”, ukazuje se u oceni Fiskalnog saveta.

Izvor: Vebsajt Forbes, 01.04.2024.
Naslov: Redakcija