ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Predlog o produženju radnog veka za svakog profesora koji izrazi želju da ostane na poslu utvrđuje fakultet, a konačnu odluku donosi senat univerziteta

Mnogi su u Srbiji s negodovanjem prihvatili produžetak roka za odlazak u starosnu penziju sa 60 na 65 godina, za razliku od velikog broja profesora univerziteta. Njima je prema starom Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje, 68/2015 i 87/2016) posle 65. godine radni odnos mogao da bude produžen do isteka školske godine u kojoj navršavaju 68 godina, a prema novom Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017 - dalje: Zakon), taj rok je 70 godina. Dakle, profesori će raditi punih pet godina duže od ostalog sveta, naravno – ako su za to zainteresovani i ako se s takvom njihovom namerom saglase fakultetske kolege, koje tajnim glasanjem na sednici nastavno-naučnog veća o tome utvrđuju predlog. A konačnu odluku donosi senat univerziteta.

Prema novom Zakonu, a i prema univerzitetskim statutima, procedura za donošenje pomenute odluke nije nimalo jednostavna. Jedan od uslova koje kandidat treba da ispuni jeste da je "ostvarenim rezultatima značajno doprineo radu, ugledu i afirmaciji fakulteta i univerziteta". Drugi je da je "u poslednjih deset godina imao najmanje jednog saradnika izabranog za užu oblast kojom se i on bavi". Treći je da je "nakon sticanja zvanja redovnog profeso-ra ostvario rezultate u naučnom radu".

Kako su se pojedini fakulteti Univerziteta u Beogradu odnosili prema ovoj mogućnosti produženja radnog odnosa svojim najstarijim kolegama? Budući da je po starom zakonu to produženje bilo najviše tri godine, čini se da su takve odluke lakše donošene. Na nekim od fakulteta, kako je rečeno, čak su "automatski" produžavali rad svakoga ko je izrazio želju da radi, dok je na drugima i ranijih godina ova mogućnost tako i doživljavana – samo kao mogućnost, ali je od glasova samih kolega na katedrama i članova nastavnog veća zavisilo da li će biti i realizovana.

Novi zakon, kažu profesori, ovu mogućnost još više naglašava, namećući sasvim jasne kriterijume koje profesor mora da ispuni da bi mu radni angažman bio produžen do 70. godine. Pogotovo su nedvosmisleni uslovi – "izbor saradnika za užu naučnu oblast" i "ostvareni rezultati u nauč-nom radu nakon sticanja zvanja redovnog profesora". Na ovim uslovima se insistira jer je uočena pasivnost mnogih redovnih profesora koji nemaju potrebu za novim izborima u zvanja, što bi ubuduće mogao da bude glavni razlog za odbijanje predloga o produženju radnog statusa. Po-znati su, međutim, i mnogi redovni profesori koji veoma doprinose ugledu fakulteta i oni će vero-vatno dobiti podršku svojih katedri i nastavnih veća.

Da li mlađim nastavnicima i asistentima ne ide u prilog ova mogućnost produženja rada njihovih starijih kolega? Profesori kažu da ima i toga jer verovatno bi mlađi lakše napredovali kada bi nastavnika bilo manje. S druge strane, i to zavisi od broja studenata i ukupnog broja nastavnika na svakom fakultetu. Utisak je, takođe, da se nastavnici o produženju radnog statusa svojih kolega ne izjašnjavaju prema svojim godinama, nego pre svega prema tome kakvo mišljenje vlada o svakom od kandidata za rad posle 65. u samom nastavničkom kolektivu.

Ako je profesor cenjen, a njegov rad prepoznatljiv, svakako će dobiti podršku svojih kolega, a ako je reč o kandidatu s drukčijim "karakteristikama" – i odluka će biti drugačija.

Osim mogućnosti produženja radnog odnosa, Zakon daje univerzitetima i pravo izbora profesora emeritusa, koji takođe mogu da budu (doživotno) angažovani za rad na master i doktorskim studijama. Kandidat za profesora emeritusa je redovni profesor u penziji koji se posebno istakao svojim naučnim radom, ali je njihov broj na svakom univerzitetu ograničen (do tri odsto od ukupnog broja nastavnika). Do sada su izabrana 33 profesora emeritusa Univerziteta u Beogradu.