Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NA PODSTICAJE U STOČARSTVU ZA KVALITETNA PRIPLODNA GRLA: Uzgajivači tvrde da podsticaji u agraru koriste samo velikim proizvođačima


Poljoprivrednici polako dižu ruke od stočarstva. Ako izuzmemo velike proizvođače kojih ima najmanje, a najviše im se pomaže, mali stočari polako odumiru. I dok je za državu, kako tvrde stočari, gajenje dve krave i tri krmače hobi, za poljoprivrednike širom Srbije, to je život. Naime, od ove godine povećan je broj životinja koje gazdinstvo mora da ima, kako bi ostvario podsticaje u stočarstvu, čime su mnoga mala gazdinstva stavljena u nezavidan položaj jer nemaju toliko stoke, a o širenju proizvodnje verovatno i ne razmišljaju.

Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla ("Sl. glasnik RS", br. 26/2017 i 20/2018) za ovu godinu predvideo je da subvencije mogu da dobiju gazdinstva sa tri kvalitetne priplodne mlečne krave, u otežanim uslovima dovoljne su i dve, za tri bika, 30 ovaca, ovnova, koza i jarčeva i 10 krmača ili toliko nerasta. Najveća promena je kod svinja, gde je broj povećan sa tri na 10.

- To je problem za one poljoprivrednike koji nemaju mogućnost da imaju 10 umatičenih krmača, a njih je najviše i to u centralnom delu Srbije - priča Ferenc Major, predsednik Udruženja uzgajivača svinja Srbije. - Ti podsticaji su za industrijsku proizvodnju svinja. Interes treba da bude razvoj sitnih proizvođača jer su oni u najvećem broju, a sada tu subvencije otpadaju. U selekcijskom smislu je opravdano što država neće da se bavi sitnim proizvođačima, ali onda otpadaju agrarna politika i ruralni razvoj.

Država daje po 10.000 dinara za svaku krmaču ili nerasta. Bar polovina od tih para ide na umatičenje i vakcinaciju. Za krave i bikove podsticaji su 25.000 dinara po grlu. Ovce, ovnovi, koze i jarčevi "dobijaju" 7.000 dinara. Podsticaji se daju i za roditeljske kokoške, u zavisnosti od tipa, od 60 do 100 dinara, za ćurke 300 dinara, a matica ribe šarana je 500 dinara.

- Nije jednostavno držati 10 krmača, naročito u centralnoj Srbiji, gde su, recimo, ratarske površine male - objašnjava Major. - Oni kao pojedinci nisu veliki proizvođači, ali svi zajedno čine i do 70 odsto ukupne proizvodnje.

Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ističe da će ljudi koji imaju kravu ili dve uskoro postati socijalni slučajevi. Smatra i da ne mogu svi da imaju po sto životinja i da često bolje vode računa oni koji imaju dve krave, nego oni koji drže farmu.

- Pre skoro dvadeset godina litar mleka bio je kao litar nafte, sada ni za pet litara mleka ne može da se kupi litar nafte - kaže Ilić. - Za razliku od krmača, koje prilično brzo obnove proizvodnju, kod krave se čeka i dve i po godine da bi se pomuzla. Ranije su za dve krave od države dobijali 50.000 dinara "socijalne" pomoći. Sad hoće i to da im uzmu. Ne treba nama niko ništa da da, samo da plate naše proizvode onoliko koliko vrede. Mnogi od tih malih ne mogu da ostvare ni premije za mleko, jer ne zadovoljavaju propisanu kvotu od tri hiljade litara mleka na kvartalu. U redu je i što država vraća i do 50 odsto kada se kupi najmanje pet krava, ali taj rizik više niko neće da preuzme, jer je cena mleka katastrofalno niska.

Kako objašnjava Ilić, država tu ne može da se meša, kada je prodala sve svoje mlekare. Sada gazduju privatne mlekare koje plaćaju koliko hoće.

Prema rečima Zorana Milićevića, predsednika Udruženja poljoprivrednika Srbije "Spas", ovim merama uništavaju se mali proizvođači. Tako dolazi do gašenja malog poljoprivrednog gazdinstva. - Ako stočar ima jednu kravu i dobije subvencije za nju, polovinu mleka od nje će da proda, a drugom može da nahrani svoju porodicu - govori Milićević. - Od jedne krave može da ima i nekoliko teladi, a ako nema nijednu, ništa od toga ne može da uradi. Ranije se za dve krave dobijala subvencija, sada je povećano na tri, a neki nagoveštaji su da će u budućnosti biti za pet.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Subin, 30.03.2018.
Naslov: Redakcija