PREKRŠAJNI SUDOVI U SRBIJI: Skoro trećina prekršajnih postupaka zastari, a najčešći razlog tome je izbegavanje primanja rešenja i presuda

Kada je nedavno predstavljao rezultate rada sudova u Srbiji, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da su "vrlo dobro radili", iako su preopterećeni. Međutim, dodatna analiza pokazuje da je samo u prekršajnim sudovima koji naviše pune državni budžet i najveći problem - veliki broj predmeta zastari i nikada ne bude naplaćen.

Skoro trećina svih suđenja u najvećim prekršajnim sudovima u Srbiji nikada ne dobije epilog.

U Prekršajnom sudu u Beogradu 2016. godine zastarelo je 35.468 predmeta, u Novom Sadu 6.983, Nišu 6.611, a u Kragujevcu 3.917. Radi se o skoro 30 odsto ukupnog broja predmeta u tim sudovima.

U Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu kažu da do zastarevanja najčešće dolazi jer građani izbegavaju da prime rešenja i presude. Kako kažu, u tome im pomaže činjenica da se dostava vrši najčešće preko pošte i da oni uspevaju da uruče 25 do 30 odsto dopisa. Za to vreme sudski dostavljači u manjim sredinama to uspevaju u skoro 90 odsto slučajeva.

Država Srbija za sve prekršajne sudove potroši oko 130 miliona dinara godišnje za dostavu pošte okrivljenima odnosno građanima. Od toga, prostom računicom, shvatimo da se oko 100 miliona dinara "baci u vodu". Na primer, zgrada Prekršajnog suda u Ustaničkoj ulici, bivšeg Petog suda, je adaptirana za 200 miliona dinara, imamo velelepan prostor. Znači mi svake godine bacimo pola takvog suda u vazduh", kaže Aleksandar Ilić, PR Prekršajnog apelacionog suda.

Ministarku pravde toliki broj zastarelih predmeta ne iznenađuje i navodi da je ta brojka oko dva odsto manja nego prošle godine. Ipak, najavljuje nove mere.

"Najveći problem je rad na tzv. budžetskim i poreskim predmetima, gde su najveće kazne propisane, a upravo dolazi do zastarelosti. Jedan od načina na koji ćemo pokušati da rešimo problem tako što ćemo izvršiti koncentraciju nadležnosti odnosno da imamo četiri prekršajna suda na području četiri apelacije koji će se baviti tim predmetima", kaže ministarka Kuburović.

U Sindikatu pravosuđa, međutim, tvrde da je problem neravnomeran broj, raspored i opterećenost poslom sudija i osoblja. Za situaciju krive sve koji su bili na vlasti proteklih godina, a koji su bombastično najavljivane reforme pravosuđa obavljali samo na papiru.

"Prekršajni sud u Beogradu ima 100 sudija i 250.000 predmeta u radu godišnje, od čega urade pola, a pola je uvek u problemu da će da zastari. Kako se niko nije setio ili udubio u problem da 1.400.000 predmeta, koliko su imali skoro prekršajni sudovi u Srbiji u radu, da bi trebalo da se uveća broj postupajućih sudija", kaže Slađanka Milošević.

Prema podacima iz Prekršajnog apelacionog suda, najteže je doći do estradnih zvezda i sportista koje viđaju na televiziji i u novinama, ali sud, odnosno poštar, ne može da ih pronađe na adresi na kojoj su prijavljeni.