ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: ODGOVORI MINISTARSTVA GRAđEVINARSTVA, SAOBRAćAJA I INFRASTRUKTURE NA PITANJA O LEGALIZACIJI

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Moj otac je 2003. godine podneo zahtev za legalizaciju kuće u opštini Voždovac. U međuvremenu je preminuo i nakon ostavinskih rasprava i deobe imovine, naslednici prava korišćenja na zemljištu i vanknjižnog prava svojine na kući smo ja i brat sa jednakim udelima. Da li će se postupak legalizacije voditi po zahtevu mog oca iz 2003. godine ili je potrebno da ja i brat podnesemo novi zahtev za ozakonjenje kuće sa novim dokazima o pravu svojine? Kako da saznamo u kojoj je fazi odlučivanje po zahtevu za legalizaciju iz 2003. godine koji je podnet tada nadležnoj opštinskoj upravi opštine Voždovac, kao i gde se uopšte taj predmet sada nalazi? Smatram da je potrebno da podnesemo nove dokaze o našem pravu svojine da bi se rešenje o ozakonjenju donelo u korist mene i brata, a ne preminulih srodnika.

U postupku ozakonjenja, supsidijarno se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010), te će nadležni organ primeniti član 44. Stav 2. ZUP-a. O činjenici nastanka smrti stranke u vreme trajanja postupka obavestite organ za ozakonjenje, kako bi mogao da u skladu sa navedenim zakonskim članom, donese odluku o daljem postupanju u ovom predmetu. U konkretnom slučaju, nadležni organ za ozakonjenje je Sekretarijat za poslove legalizacije grada Beograda.

* Podigao sam pomoćni objekat sa garažom 1959. bez građevinske dozvole, na delu placa koji je otac bez smetnje koristio od 1936. Ugovor o kupoprodaji nisam mogao da pronađem između bivšeg vlasnika i mog oca, jer su oba lica umrla. Plac je nacionalizovan 1959. Da li ja kao savestan držalac mogu steći pravo svojine putem održaja na tom delu placa, i da li pomoćni objekat sa garažom mogu da legalizujem? Šta sve treba da uradim?

Svi objekti izgrađeni bez dozvole su predmet ozakonjenja, a kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, dobićete uputstvo od nadležnog organa o daljem postupanju, u skladu sa članom 10. Zakona.

* Pre 40 godina sam kupila stan koji nije imao kupatilo pošto je zgrada mnogo stara. Bila sam primorana da dogradim kupatilo kako bi moja porodica imala koliko-toliko pristojan život. Dogradnja je svega 6 kvadrata, pa me interesuje šta je sve potrebno da bih to legalizovala? Stan se nalazi na opštini Stari grad.

Možete obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju da imate deo objekta izgrađen bez građevinske dozvole, kako biste inicirali postupak ozakonjenja. Prema vrsti objekta, u konkretnom slučaju, propisana je minimalna dokumentacija, a taksa za ozakonjenje u vašem slučaju iznosi 5.000 dinara.

* Zgrada je podignuta na vlasnikovom placu, građevinska dozvola je dobijena pre 10 godina, a vlasnik je poštujući zadatu visinu iskoristio tegolu i u potkrovlju dobio još tri stana. Komšinica, inače sudija višeg suda, opstrukcijom, zloupotrebom položaja nije omogućivala legalizaciju do kraja. Vlasnik vadi drugu građevinsku dozvolu, koja obuhvata i pomenute izmene i 2010. ponovo podnosi zahtev za legalizaciju. U međuvremenu urađen je tehnički prijem izvedenog stanja, ali rešenje do danas nije urađeno. S obzirom na to da je sve u redovnom postupku, po principu "nedostaje vam još jedan papir", ovo će se odužiti, a za to vreme mnogi objekti, koji nisu do sada prijavljeni biće ekspresno rešeni po onome kako stoji u novom zakonu. A ovo što je u redovnom postupku, kad bude.

Iz navedenog proizlazi da ste paralelno vodili dva postupka i da nijedan postupak nije okončan. Prema vašim navodima, svi radovi koji predstavljaju odstupanje od izdate građevinske dozvole, mogu biti predmet ozakonjenja.

* Imam staru kuću legalizovanu uredno, ali sam morao dozidati još jedan deo, koji je pao pošto je star. Da li moram taj nov deo da legalizujem, jer malo smo ga i proširili. I kako ide legalizacija za socijalne slučajeve, da li može na rate ili nešto drugo?

Možete obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju da imate deo objekta izgrađen bez građevinske dozvole, kako biste inicirali postupak ozakonjenja. Prema vrsti objekta, u konkretnom slučaju, propisana je minimalna dokumentacija, a taksa za ozakonjenje u vašem slučaju iznosi 5.000 dinara. Ako je dograđeni deo do 100 m2 i koristi se za stanovanje, a pritom ste lice koje uživa socijalnu pomoć - u toj situaciji ne plaćate taksu za ozakonjenje.

* Objekat je izgrađen u suprotnosti sa izdatim rešenjem. Na primedbu oštećenih komšija, Opštinska građevinska inspekcija donosi rešenje o rušenju. Na prigovor investitora inspekcija obustavlja nastavak pokrenutog upravnog postupka sa obrazloženjem da je investitor pokrenuo postupak legalizacije pred Odeljenjem za urbanizam i građenje. Da li postoji mogućnost da ovakav objekat bude legalizovan?

U svakom konkretnom slučaju, organ nadležan za ozakonjenje će, na osnovu činjeničnog stanja, utvrditi da li postoje uslovi za ozakonjenje. Na osnovu podataka koje ste naveli, ne možemo dati konkretan odgovor da li opisani objekat može biti predmet ozakonjenja.

* Imam manji objekat u naselju Dumbovo, opština Beočin, koji sam kupio i uknjižio na svoje ime od prethodnog vlasnika. Na parceli se nalazi manji objekat oko 15 m2 (nekada bila vinogradarska kućica), prva u tom naselju. Meni je rečeno da je građeno posle Drugog svetskog rata, oko 1963. godine, što znači da je trebalo da bude na avio-snimku koji je uradila JNA 15. 2. 1968. godine. Obratio sam se katastru u Beočinu i oni su odgovorili da nemaju te snimke. Obratio sam se i Vojnom arhivu od kojeg do sad nisam dobio nikakav odgovor. Pošto na internetu bez problema mogu naći te snimke, ali samo za teritoriju Hrvatske koje su dobili od Vojnog arhiva, nije mi jasno gde se i kako može doći do snimka da se vidi da li objekat potpada po novi zakon o ozakonjenju, jer, ako je građen ranije, ne potpada.

Objektima izgrađenim u skladu sa propisima smatraju se objekti za koje je izdata građevinska i upotrebna dozvola, kao i

1) objekti u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju ("Službeni list FNRJ", broj 46/48);

2) stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu ("Službeni glasnik NRS", broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim zakonom;

3) ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim zakonom;

4) objekti za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova i ne izdaje građevinska dozvola, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Izvor: Vebsajt Novosti, 01.04.2016.
Naslov: Redakcija