Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O DEKLARISANJU, OZNAČAVANJU I REKLAMIRANJU HRANE: POTROšAčKE I ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE ISTRAżIVANJEM I RAZVOJEM U OBLASTI ISHRANE, UKAZUJU NA SLABO POšTOVANJE PRAVILNIKA I ISTIčU POTREBU NJEGOVOG USAGLAšAVANJA SA EVROPSKOM REGULATIVOM U OVOJ OBLASTI


"Domaći med" napravljen od fruktoznog sirupa, "ražani hleb" u kome dominira pšenica, multitropik – voćni napitak sa 70 odsto koncentrata jabuke ili pirinač proizveden na vojvođanskim oranicama. Zašto nam prodaju pekarski med kao da je za jelo, a ne za industrijsku proizvodnju ili "lekoviti" hleb? Kako to da proizvođači mogu da nam ponude i vodu koja leči dijabetes, a trgovci "zdrave grickalice" pune šećera i loših masti? Ovo su samo neki od primera proizvođačkih i trgovačkih postupaka u kojima se igrom reči i nepreciznim deklaracijama, pa još i nižim cenama, stiže do ekstraprofita.

Da su prevare sa hranom i dalje prisutne na našem tržištu ukazuje poslednje istraživanje IHIS nutricionizma - organizacije koja se bavi istraživanjem i razvojem u oblasti ishrane. Oni su od 100 kontrolisanih prehrambenih proizvoda u čak 59 odsto slučajeva zatekli pogrešnu deklaraciju. Problema, kažu, najviše ima sa konditorskim proizvodima, ali ne zaostaju ni med, sirevi, sokovi, kafa, začini, hleb, maslinovo ulje....

Prilagođavanje Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 85/2013 i 101/2013) evropskoj regulativi u Srbiji je počelo ambiciozno. Međutim, onda je sve to zastalo, zbog nedostatka novca. Propis koji je donet 2013. godine, i koji se još uvek primenjuje (a koji bi trebalo još da se prilagođava), očigledno nije dovoljan za proizvođače koji se i dalje ne ustručavaju da na deklaracijama proizvoda ističu tvrdnje koje dovode u zabludu ili obmanjuju kupca – kaže Danica Zarić, direktor IHIS nutricionizma i dodaje da je primera mnogo i da potrošači često i sami pronalaze propuste i prijavljuju ih potrošačkim organizacijama.

Zarićeva napominje da je mnogo kršenja propisa i u slučaju sokova koji se prodaju na našem tržištu i da se i dalje na policama mogu naći, na primer, napici poput onog na kome piše da je od "moćnih bobica", a na poleđini stoji da je u stvari u sadržaju dominantna jabuka, dok svih bobica ima manje od deset odsto. Ima slučajeva da je na ambalaži istaknuto da je sok od borovnice, a borovnice gotovo da nema.

Nema opravdanja kada je reč o kontrolama koje sve češće izostaju. Ne treba toliko novca da se inspekcije pokrenu i da samo kontrolišu intenzivnije tržište, što bi sigurno uticalo na proizvođače. Tokom naših kontrola pokazalo se da je sve više proizvođača koji ističu i nerazumljive deklaracije. Recimo, stave u sadržaju palmino ulje, a ne objasne o čemu je reč. O kakvim masnoćama se govori i šta bi kupac o tome trebalo da zna. Ako neko obmanjuje u deklaraciji, šta možemo očekivati u proizvodnji – kaže Zarić.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da je sve više građana koji njima šalju fotografije iz trgovina, što je dokaz da se deklaracije čitaju i to je dobro, budući da je jedno od poslednjih istraživanja pokazalo da više od polovine građana uopšte ne čita deklaracije na proizvodima. Međutim, problem je, kažu u NOPS-u, nedostatak komunikacije sa inspekcijom zbog čega nemaju informaciju šta se dogodilo sa predmetom koji su im prosledili.

Mi prijavimo slučaj, ispostavi se da ima elemenata za pokretanje postupka, ali tu gubimo trag. Ne znamo čak ni da li je i u kojim slučajevima izrečena mandatna kazna. Tako ne možemo očekivati efikasnost niti promene nabolje - kaže Mladen Alfirović, iz pravnog tima NOPS-a.

Primera sa tržišta koje potrošači prijavljuju ovoj organizaciji ima na pretek. Gotovo svakodnevno na njihovom forumu osvane neki primer u kome se proizvođači grubo igraju sa potrošačima, pogrešno ih informišući o proizvodu koji nude.

– Imali smo primer proizvođača koji je u vojvođanskim medijima reklamirao paštetu koja, navodno, pomaže pri srčanim problemima, čaj od brusnice koji nema brusnicu u sastavu, štrudle od čokolade koje u stvari imaju nadev samo sa aromom čokolade, sir koji je deklarisan kao neka vrsta fete, a on je biljni i uopšte ne sadrži mleko – navodi Alfirović primere koji su stigli do NOPS-a i koji su uglavnom prosleđeni inspekciji.

U NOPS-u kažu da je ovakvo stanje na tržištu rezultat podeljenih nadležnosti inspekcija pošto u ovakvim slučajevima, u zavisnosti od prekršaja, reaguju inspekcije Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede. Kada je reč o hrani kvalitet i falsifikate kontroliše Poljoprivredna inspekcija (za proizvode biljnog porekla), a Veterinarska za proizvode životinjskog porekla. Oglašavanje proizvoda kontroliše Ministarstvo trgovine, a tržišnoj inspekciji, osim kontrole neprehrambenih proizvoda, pripada i falsifikovanje zaštićenih brendova.

Iako svi tvrde da sprovode redovne i akcijske kontrole postavlja se pitanje otkud onda toliko problema na koje ukazuju potrošačke organizacije.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Antelj, 30.03.2016.
Naslov: Redakcija