PRAVILNIK O DEKLARISANJU, OZNAČAVANJU I REKLAMIRANJU HRANE: POTROšAčKE I ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE ISTRAżIVANJEM I RAZVOJEM U OBLASTI ISHRANE, UKAZUJU NA SLABO POšTOVANJE PRAVILNIKA I ISTIčU POTREBU NJEGOVOG USAGLAšAVANJA SA EVROPSKOM REGULATIVOM U OVOJ OBLASTI

"Domaći med" napravljen od fruktoznog sirupa, "ražani hleb" u kome dominira pšenica, multitropik – voćni napitak sa 70 odsto koncentrata jabuke ili pirinač proizveden na vojvođanskim oranicama. Zašto nam prodaju pekarski med kao da je za jelo, a ne za industrijsku proizvodnju ili "lekoviti" hleb? Kako to da proizvođači mogu da nam ponude i vodu koja leči dijabetes, a trgovci "zdrave grickalice" pune šećera i loših masti? Ovo su samo neki od primera proizvođačkih i trgovačkih postupaka u kojima se igrom reči i nepreciznim deklaracijama, pa još i nižim cenama, stiže do ekstraprofita.

Da su prevare sa hranom i dalje prisutne na našem tržištu ukazuje poslednje istraživanje IHIS nutricionizma - organizacije koja se bavi istraživanjem i razvojem u oblasti ishrane. Oni su od 100 kontrolisanih prehrambenih proizvoda u čak 59 odsto slučajeva zatekli pogrešnu deklaraciju. Problema, kažu, najviše ima sa konditorskim proizvodima, ali ne zaostaju ni med, sirevi, sokovi, kafa, začini, hleb, maslinovo ulje....

– Prilagođavanje Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 85/2013 i 101/2013) evropskoj regulativi u Srbiji je počelo ambiciozno. Međutim, onda je sve to zastalo, zbog nedostatka novca. Propis koji je donet 2013. godine, i koji se još uvek primenjuje (a koji bi trebalo još da se prilagođava), očigledno nije dovoljan za proizvođače koji se i dalje ne ustručavaju da na deklaracijama proizvoda ističu tvrdnje koje dovode u zabludu ili obmanjuju kupca – kaže Danica Zarić, direktor IHIS nutricionizma i dodaje da je primera mnogo i da potrošači često i sami pronalaze propuste i prijavljuju ih potrošačkim organizacijama.

Zarićeva napominje da je mnogo kršenja propisa i u slučaju sokova koji se prodaju na našem tržištu i da se i dalje na policama mogu naći, na primer, napici poput onog na kome piše da je od "moćnih bobica", a na poleđini stoji da je u stvari u sadržaju dominantna jabuka, dok svih bobica ima manje od deset odsto. Ima slučajeva da je na ambalaži istaknuto da je sok od borovnice, a borovnice gotovo da nema.

– Nema opravdanja kada je reč o kontrolama koje sve češće izostaju. Ne treba toliko novca da se inspekcije pokrenu i da samo kontrolišu intenzivnije tržište, što bi sigurno uticalo na proizvođače. Tokom naših kontrola pokazalo se da je sve više proizvođača koji ističu i nerazumljive deklaracije. Recimo, stave u sadržaju palmino ulje, a ne objasne o čemu je reč. O kakvim masnoćama se govori i šta bi kupac o tome trebalo da zna. Ako neko obmanjuje u deklaraciji, šta možemo očekivati u proizvodnji – kaže Zarić.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da je sve više građana koji njima šalju fotografije iz trgovina, što je dokaz da se deklaracije čitaju i to je dobro, budući da je jedno od poslednjih istraživanja pokazalo da više od polovine građana uopšte ne čita deklaracije na proizvodima. Međutim, problem je, kažu u NOPS-u, nedostatak komunikacije sa inspekcijom zbog čega nemaju informaciju šta se dogodilo sa predmetom koji su im prosledili.

– Mi prijavimo slučaj, ispostavi se da ima elemenata za pokretanje postupka, ali tu gubimo trag. Ne znamo čak ni da li je i u kojim slučajevima izrečena mandatna kazna. Tako ne možemo očekivati efikasnost niti promene nabolje - kaže Mladen Alfirović, iz pravnog tima NOPS-a.

Primera sa tržišta koje potrošači prijavljuju ovoj organizaciji ima na pretek. Gotovo svakodnevno na njihovom forumu osvane neki primer u kome se proizvođači grubo igraju sa potrošačima, pogrešno ih informišući o proizvodu koji nude.

– Imali smo primer proizvođača koji je u vojvođanskim medijima reklamirao paštetu koja, navodno, pomaže pri srčanim problemima, čaj od brusnice koji nema brusnicu u sastavu, štrudle od čokolade koje u stvari imaju nadev samo sa aromom čokolade, sir koji je deklarisan kao neka vrsta fete, a on je biljni i uopšte ne sadrži mleko – navodi Alfirović primere koji su stigli do NOPS-a i koji su uglavnom prosleđeni inspekciji.

U NOPS-u kažu da je ovakvo stanje na tržištu rezultat podeljenih nadležnosti inspekcija pošto u ovakvim slučajevima, u zavisnosti od prekršaja, reaguju inspekcije Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede. Kada je reč o hrani kvalitet i falsifikate kontroliše Poljoprivredna inspekcija (za proizvode biljnog porekla), a Veterinarska za proizvode životinjskog porekla. Oglašavanje proizvoda kontroliše Ministarstvo trgovine, a tržišnoj inspekciji, osim kontrole neprehrambenih proizvoda, pripada i falsifikovanje zaštićenih brendova.

Iako svi tvrde da sprovode redovne i akcijske kontrole postavlja se pitanje otkud onda toliko problema na koje ukazuju potrošačke organizacije.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Antelj, 30.03.2016.
Naslov: Redakcija