ZAKON O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: "Radnici na lizing" dobijaju prava na godišnji odmor, bolovanje, topli obrok, ali ne i prava na sindikalno organizovanje, štrajk, pregovaranje o kolektivnom ugovoru, iznosu otpremnine
Zakonom o agencijskom zapošljavanju ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 - dalje: Zakon), koji je u primeni od 1. marta 2020. godine, konačno se uređuje oblast iznajmljivanja radnika.
Zakon bi konačno trebalo da omogući da popularno nazvani "radnici na lizing" dobiju prava iz Zakona o radu: pravo na godišnji odmor, bolovanje, topli obrok… Međutim, sindikalno organizovanje, pravo na štrajk, pregovaranje o kolektivnom ugovoru, iznosu otpremnine… za njih će i dalje ostati - nedostižno.
Iznajmljivanje radnika u Srbiji do 1. marta nije bilo regulisano zakonom, iako je 161 agencija registrovana za bavljenje ovim poslom.
Državna sekretarka u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom, te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima.
Na taj način nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za radnike zaposlene po ugovoru na određeno i neodređeno vreme.
"Ovim Zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine, utvrđuju se jednaka prava ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika. I to u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu… Ograničava se rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija", ukazuje Stanić.
Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.
Takođe, jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije.
Poslom ustupanja radnika od sada neće moći da se bave agencije bez dobijanja dozvole resornog ministarstva. Tek po dobijenom "zelenom svetlu", zainteresovani mogu da se registruju u APR za ovaj posao.
"Ako do 1. marta nisu dobili dozvolu, obavezni su da podnesu zahtev za ispis odnosno promenu pretežne delatnosti u Agenciji za privredne registre, jer će u suprotnom snositi sankcije", rekla je Stanić.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom i nastave da rade, a da za to nemaju dozvolu, kazne se kreću od 800.000 dinara do 1,5 milion dinara.
Izvor: Vebsajt Nova, Daniela Ilić Krasić, 01.03.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija