ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: PUNA PRIMENA ZAKONA POčINJE 30. APRILA 2016. GODINE, DOK SE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA INSPEKCIJSKI NADZOR NAD NEREGISTROVANIM SUBJEKTIMA VEć PRIMENJUJU

Zbog neujednačenih kriterijuma, malog broja inspektora, ali i slabe koordinacije među inspekcijskim službama, privreda Srbije trpi. To ponajviše osećaju uvoznici, kojima roba nekada danima stoji na graničnom prelazu, dok se ne uradi kompletna analiza ispravnosti proizvoda.

30. aprila 2016. godine počinje u potpunosti da se primenjuje Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon), međutim da li će on, uz svu dobru nameru njegovih tvoraca, uspeti bez dopunskih zakonskih rešenja da reši sve ove probleme domaće privrede, teško je reći. Zakon će doprineti boljoj koordinaciji i uvesti neke nove modele, ali će i dalje ostati veliki broj nedorečenosti u sektorskim propisima, zbog kojih će inspektori različito tumačiti odredbe.

- Zakon verovatno neće pomoći da privreda bolje posluje, niti će stepen bezbednosti hrane, na primer, biti veći. Neophodno je doneti i podzakonska akta, a jedan od najvećih problema je analiza rizika - kaže magistar kvaliteta i bezbednosti hrane, Dragan Pušara.

Problem je, navodi on, što inspekcije rade bez nekog određenog plana kontrole, a to je naročito primetno kod fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije.

- Dešava se, na primer, da se kontroliše jedan proizvođač meda, odnosno jedan isti proizvod, samo u 12 objekata. To se dešava zato što pravila nisu jasno definisana, ali i zato što inspekcije u Srbiji imaju pravo da sami izaberu u koje će laboratorije od njih 500, da šalju uzorke - napominje Pušara i dodaje da u tolikom broju laboratorija, svakako ima onih koje ne rade baš najbolje svoj posao.

Nedostatak jasnih procedura o uzorkovanju robe u postupku uvoza je takođe veliki problem i često dovodi do učestalih i nepotrebnih analiza koje za posledicu imaju zastoj robe na granicama i samim tim skuplji proizvod za potrošače.

- Trenutno, na granici se zadržava sva roba koja se uveze i ona tu stoji dok se ne uradi kompletna analiza. Tako, kada dođe cisterna svežeg soka, ona stoji na granici sve dok ne stignu rezultati uzorkovanja, što stvara dodatne troškove i probleme i proizvođačima i distributerima. U drugim zemljama procedura je drugačija, uzme se uzorak na carini, a roba se potom pusti dalje, u odgovarajuće skladište uvoznika, koji je pušta u promet kada stignu rezultati analiza - ističe Pušara.

Dodatni problem predstavlja i to što se kontroliše sva roba, čak i ona koja se kroz istoriju nije pokazala kao problematična ni rizična.

- Na primer, iako Srbija ima sporazum sa EU o tome, naša država, verovatno da bi zaštitila domaće laboratorije, ne priznaje sertifikate za robu koja je akreditovana u laboratorijama u EU, nego se analize ponovo za tu istu robu rade u Srbiji - ističe Pušara.

Za kontrolu uvoza hrane zadužene su sanitarna, granična fitosanitarna, poljoprivredna i veterinarska inspekcija. U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističu kako više propisa reguliše ovu oblast, pa tako Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe ("Sl. glasnik RS", br. 92/2011) propisuje da kompanije snose troškove laboratorijskog ispitivanja dok Zakon o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) predviđa da troškove refundira država ukoliko se uzorak pokaže kao ispravan.

- U praksi, međutim, kompanije uvek plaćaju troškove analize, jer sredstava za te namene nikad nema dovoljno u budžetu. Privrednici tvrde da i ne pokušavaju da traže refundaciju, jer se plaše da će rizikovati dodatni zastoj pri uvozu hrane. Dakle, što više uzoraka, veći su troškovi preduzeća bez obzira na rezultat analize, a sa druge strane veći je prihod privatnih laboratorija koje vrše ispitivanje - ističu u NALED-u.

Ta organizacija je predložila da inspekcije uvaže uverenja o ispravnosti hrane laboratorija iz Evropske unije na osnovu važećih sporazuma Srbije sa EU ili da definišu učestalost i postupak uzimanja uzoraka posebnim pravilnicima koji bi pre svega uzeli u obzir analizu rizika za pojedine vrste hrane.

U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kažu da će Zakon o inspekcijskom nadzoru bolje i potpunije urediti preventivno delovanje inspekcija, planiranje i nadzor na osnovu procene rizika. Takođe, očekuju se jasna ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora neregistrovanih i neprijavljenih subjekata, ali i bolja koordinacija i usklađivanje kontrola.

- 30. jula 2015. godine, tri meseca nakon usvajanja Zakona, inspekcije su započele kontrolu neregistrovanih privrednika, i to je odmah dalo rezultate. Osim toga, od novembra su počele obuke inspektora i planirano je da za deset meseci, koliko će da traju, bude obučeno 220 inspektora - kažu u ovom Ministarstvu.

Nakon usvajanja Zakona, tokom 2015. godine, doneta su podzakonska akta:

• Uredba o izgledu obrasca i načinu vođenja evidencije o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 81/2015)
• Uredba o zajedničkim elementima procene rizika u inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 81/2015)
• Pravilnik o programu i načinu sprovođenja ispita za inspektora ("Sl. glasnik RS", br. 81/2015)
• Pravilnik o opštem obrascu zapisnika o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 81/2015)
• Pravilnik o izgledu obrasca službene legitimacije inspektora ("Sl. glasnik RS", br. 81/2015)

Organizovano je i sedam radnih grupa koje se bave različitim oblastima, kao i dva stručna tima od kojih se jedan bavi suzbijanjem rada na crno. Planirano je i da se uvede i jedinstveni informacioni sistem za inspekcije (e-Inspektor), koji bi trebalo da se završi do 30. juna 2018. godine.