NOV ARANŽMAN SA MMF

Počeli su zvanični razgovori predstavnika Vlade Srbije u tehničkom mandatu sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom trgodišnjem aražmanu s Fondom i tekućim ekonomskim kretanjima u zemlji.

Delegaciju Srbije predvode ministar finansija u ostavci Lazar Krstić i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Predstavnici MMF-a, na čelu sa Žužanom Murgasovom, borave u Beogradu od 26. februara, a planirano je da poseta traje do 13. marta.

Mogućnost pregovora o novom trogodišnjem aranžmanu najavio je ministar finansija Lazar Krstić, koji je protekle nedelje rekao da će novi aranžman realizovati nova vlada. Do tada će vlada u tehničkom mandatu pripremiti sve da bi nova vlada, posle izbora, donela odluku i realizovala novi sporazum s Fondom.

Razgovori sa Misijom MMF-a su počeli u Beogradu, u sredu, 26. februara, na nivou tehničkih eksperata, a zvanični razgovori počeće plenarnom sednicom u NBS, na kojoj će ministar Krstić predvoditi delegaciju Srbije.

Ministar finansija je tada ukazao da je Srbiji neophodan novi aranžman s MMF-om, kojim će se obavezati da će u narednom trogodišnjem periodu sprovoditi određenu ekonomsku strategiju.

"Nemamo uopšte vremena za gubljenje", upozorio je Krstić i izrazio očekivanje da će se buduća vlada ponašati odgovorno, jer će morati da donosi nepopularne mere.

Pod nepopularnim merama, koje će najverovatnije biti dogovorene s MMF-om, kako je rekao Krstić, biće najpre zadržavanje solidarnog poreza na snazi, jer od toga se će neće odustati zato što su zarade u javnom sektoru enormne u odnosu na privatni sektor, pogotovo u javnim preduzećima, a tu je i prevelik javni sektor koji mora biti smanjen.

Takođe, najavio je Krstić, država će morati da usvoji sistemske zakone koji će ograničiti zarade u javnom sektoru.

Pošto više nema prostora za povećanje poreza, Krstić je ocenio da se zato može proširiti poreska osnovica i tu postoji prostor koji će se osvojiti odlučnom borbom protiv "sive" ekonomije.

Prema njegovim rečima, to zahteva sistemska rešenja, i država će, sistemski, do kraja 2014. godine zadati ozbiljan udarac "sivoj" ekonomiji.

Na drugoj strani, uštede se mogu ostvariti i smanjenjem javnog sektora.

Kada je reč o dugu za kamate na spoljni dug, za šta u ovoj godini treba da izdvojimo četiri milijardi evra, Krstić je rekao da su ta sredstva na neki način već potrošena, za neke druge obaveze, ali mi te dugove moramo da platimo.

Krstić je skrenuo pažnju da povoljan kredit od Ruske federacije, koji je već ugovoren za budžet Srbije, uslovljen je novim aranžmanom s MMF-om i zato nam treba poverenje Fonda.

Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011. godine, a zamrznut već u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.

Izvor: Tanjug