ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI: Pravni i ekonomski stručnjaci upozoravaju da početak sprovođenja Zakona može izazvati pravni vakuum koji bi mogao da ugrozi domaće tržište kriptovalutom
Srbija je jedna od retkih evropskih država koja ima Zakon o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 - dalje: Zakon), ali početak njegovog sprovođenja može izazvati pravni vakuum koji bi mogao da ugrozi domaće tržište kriptovalutom, upozorili su pravni i ekonomski stručnjaci na virtuelnoj debati u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore.
Zakon je Narodna skupština Republike Srbije usvojila krajem prošle godine, ali će se primenjivati od 30. juna ove godine, jer je ostavljen rok od šest meseci da svi koji se bave trgovinom kriptovalutom mogu da usaglase poslovanje sa ovim aktom, rekla je advokatkinja Željka Motika.
"Propust je po meni to što svi koji već posluju sa digitalnom imovinom od 30. juna ne mogu da posluju bez dozvole nadležnih institucija Narodne banke Srbije (NBS) i Komisije za hartije od vrednosti (HOV). To će napraviti pravni vakuum, zbog koga će oni morati da stopiraju poslovanje, jer NBS tek od tog datuma može da počne da daje dozvole, a nije realno da će preko noći moći da donese rešenja po svim zahtevima", izjavila je Motika.
Ona je dodala da Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) ne dozvoljava primenu zakona pre nego što on stupi na snagu, ali je izrazila nadu da će za ovu situaciju biti pronađeno neko prihvatljivo rešenje.
S njom se složio Aleksandar Matanović iz prve domaće menjačnice kriptovaluta, koji je rekao da bi oni na taj način izgubili klijente koji će otići na strane platforme i biće teško vratiti ih, a firma bi ostala bez priliva novca.
"Osim toga, institucije će teško obavljati nadzor ako se trgovina bude odvijala na stranim platformama, i ugušiće se domaća kriptoindustrija, a ovaj Zakon navodno ima cilj da pospeši dalji razvoj te industrije i da nam pomogne da budemo među liderima u regionu, a i šire. Umesto da je pospeši, on će je saseći u korenu, i onda će nekoliko meseci kasnije početi da je grade od nule, što je mislim zaostatak koji nećemo moći nikada da nadoknadimo", ocenio je Matanović.
On je rekao da je pomak koji je Zakonom postignut to što digitalna imovina više ne podleže plaćanju PDV-a.
Matanović je skrenuo pažnju na to da banke u Srbiji ne žele da učestvuju u prometu digitalne imovine i kriptovalute
"Nadam se da će regulatorni okvir omogućiti da banke budu uključene u ovaj posao, jer su one do sada to izbegavale. Ako nemamo banke koje u Srbiji žele da posluju sa kriptofirmama, onda mi nećemo da radimo u Srbiji", upozorio je Matanović.
Advokatkinja Željka Motika je navela kako Zakon propisuje da je izdavanje digitalne imovine slobodno, što znači da se ne moraju pribavljati dozvole nadležnih organa, i da se tim poslom mogu baviti domaća i strana fizička i pravna lica i preduzetnici.
Dodala je kako kompanije koje žele da trguju takvom imovinom, međutim moraju da ispune rigorozne uslove.
"Minimalni kapital koji one moraju da uplate da bi se bavile tim poslom je 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, od čega polovina može biti nenovčani ulog, što uključuje i softver. Za organizatora platforme za trgovanje digitalnom imovinom propisan je kapital od 125.000 evra, i 50.000 evra za usluge prihvatanja i prenosa digitlane imovine i upravljanja portfolijom digitalne imovine", rekla je Motika.
Matanović je rekao da se na promet kriptovalute plaća porez na kapitalnu dobit, i upozorio vlasnike da moraju imati dokaz o njenom poreklu.
"Ako nema dokaza, onda se računa da vas nije ništa koštalo, odnosno da je vrednost bila nula, pa se porez plaća na celokupan iznos vrednosti kriptovalute", precizirao je Matanović i naglasio da takođe treba prijaviti i gubitke prilikom trgovanja kriptovalutom, zato što se oni mogu odbiti od dobitaka, i tako umanjiti poresku osnovicu.
Izvor: Vebsajt Blic, 01.02.2021.Naslov: Redakcija