NACRT ZAKONA O RUDARSTVU I GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA: Predviđeno osnivanje rudarsko geološke komore, koja će se baviti kako edukacijom geologa i rudara, tako i izdavanjem licenci
"Srbija će izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima konačno na domaćinski način upravljati svojim mineralnim resursima", kaže ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i najavljuje uvođenje e-rudarstva.
Uoči javne rasprave o Nacrtu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u Privrednoj komori Srbije, Mihajlović je rekla da Srbija raspolaže dokazanim mineralnim resursima vrednim više od 200 milijardi dolara što je, kaže, ogroman novac.
Smatra da udeo rudarstava u BDP, sa sadašnjih 1,6 odsto, može da se poveća za četiri godine bar na četiri odsto.
"Plan je da privučemo ozbiljne i velike kompanije koje će doći da se bave istraživanjem i samim tim rudarskim projektima", kaže Mihajlović.
Na pripremi izmena zakona, navodi, radilo se zajedno sa privrednicima, PKS i svim važnim institucijama tako da može da se kaže da Srbija predstavlja jedan moderan zakon koji treba da omogući sigurnost investicija i investitora za brz i efikasan ulazak u proces istraživanja, a kasnije u zavisnosti od potvrđenih rezervi, i u proces eksploatacije.
Napomenula je da je izmenama zakona predloženo ubrzanje procedura za svakog investitora koji želi da radi u Srbiji u oblasti rudarstva.
"To znači da ćemo imati elektronsko rudarstvo. Neke postupke smo potpuno ukinuli, za neke potpuno skratili vreme", objasnila je ministarka.
Precizirala je da, umesto da kompanije nekada čekaju i godinu, godinu i po dana da bi dobile uopšte pravo na istraživanje, pa posle još toliko ili nešto manje da bi dobile pravo na eksploataciju, te još šest meseci da bi počele da rade projekte, svi ti koraci će biti završeni za mesec, mesec i po dana.
Krov nad svim tim koracima je, pojašnjava, zaštita životne sredine, pa su tako izmenama zakona obavezani svi učesnici u procesu, bilo geoloških istraživanja ili rudarskih poslova, da je zaštita životne sredine dodatno poštovana kroz određene procedure samog resornog ministarstva.
Još jedna novina izmena zakona je, kaže, osnivanje rudarsko geološke komore, koja će se baviti kako edukacijom geologa i rudara, tako i izdavanjem licenci, čime je, dodaje, zakonom vraćena struka tamo gde joj je i mesto.
"Geološki zavod, koji je imao vrlo malo nadležnosti u oblasti rudarstva, vraćamo da u određenim oblastima bude važniji i bitniji od Ministarstva rudarstva, jer tu se nalazi nacionalna baza znanja i podataka u oblasti rudarstva", rekla je Mihajlović.
Poručila je da je Ministarstvo spremilo ukupno četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike koja su osnovna i najvažnija, i za koje kaže da predstavljaju bazu za više investicija i više radnih mesta.
Ministarstvo rudarstva i energetike tražilo je od Ministarstva finansija da krene u analizu i dizanje rudne rente za sve metaličke i metaličke sirovine, budući da Srbija ima gotovo najnižu rudnu rentu, kaže resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Ona je rekla da rudna renta nije uređena Zakonom o rudarstvu, nego Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. iznosi i 156/2020 - usklađeni din. iznosi) koje je u nadležnosti Ministarstva finansija.
"Poslali smo dopis Ministarstvu finansija tražeći da se krene u analizu i dizanje rudne rente za sve metaličke i metaličke sirovine, naftu gas, budući da Srbija ima zaista gotovo najnižu rudnu rentu. U narednih mesec dana očekujem da analize budu završene i da možemo da upoznamo javnost koje su sad nove visine rudnih renti", rekla je Mihajlović.
Ministarka kaže da svi ugovori koji su već potpisani do sada, a tiču se rudne rente, kao što je ugovor sa NIS-om, ta rudna renta ostaje na snazi sve dok je na snazi taj ugovor, odnosno do 2023. godine.
"Ukoliko usvojimo nove rudne rente, one će od 2023. važiti za NIS, ali će mnogo ranije važiti za sve druge", navela je Mihajlović.
Predsednik PKS Marko Čadež zahvalio je ministarki Mihajlović i privrednicima na učešću u javnoj raspravi.
Naveo je da će privrednici dati svoje mišljenje o predloženim rešenjima, a da je svrha javne rasprave inače da se privrednici uključe u zajednički rad sa Vladom i kažu šta misle o tome, da li nešto još dodatno može da se predloži kao bolje rešenje i šta je dobro za predvidivost poslovanja.
"U sektoru rudarstva i energetike posluje 2.000 kompanija sa 9,5 milijardi poslovnog prihoda. Uz rudarstvo i eksploataciju rude razmišljamo i o prerađivačkoj industriji, da paralelno sa investicijama u rudarstvo sagledamo kako ćemo to najbolje iskoristiti. Ako govorimo o litijumu, na primer, da govorimo i o fabrici litijumskih baterija", rekao je Čadež.
To su, naglašava, strateške stvari bitne za našu privredu i zato je ovaj zakon važan.
"Voleo bih da firme kažu šta je ono što može bolje, pogotovo kada je reč o eksploataciji i dozvoli za eksploataciju", navodi Čadež.
Izvor: Vebsajt RTV, 01.02.2021.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija