NACRT PRAVILNIKA O TEHNIČKIM I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA PLASTIČNE KESE ZA NOŠENJE I O OCENJIVANJU USAGLAŠENOSTI: Među tri vrste kesa koje će moći da se upotrebljavaju na tržištu našle su se i kompostabilne kese od biopolimera, za koje u Srbiji ne postoji ni sirovina ni postrojenje za njihovu "razgradnju"
Među tri vrste kesa koje će prema Nacrtu pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti moći da se upotrebljavaju na tržištu našle su se i kompostabilne kese od biopolimera, za koje u Srbiji ne postoji ni sirovina ni postrojenje za njihovu "razgradnju", upozoravaju iz Udruženja plastičara Srbije.
Ovakve kese, napominju, nisu biorazgradive u prirodi dok se ne kompostiraju, što praktično znači da bi prvo trebalo da budu sakupljene sa otpada, a onda poslate u najbliže industrijske pogone, koji se nalaze - u Italiji.
Predsednik Udruženja plastičara Srbije Dušan Stevanović, čiji su članovi i proizvođači kesa, kaže da je ovo udruženje učestvovalo u izradi pravilnika zajedno sa stručnjacima i uz podršku Privredne komore Srbije. Ovaj pravilnik na prvom mestu služi da odgonetne nejasnoće i da javnosti, inspekciji i trgovcima pojasni koje vrste kesa će moći da se nađu na tržištu, kaže Stevanović i dodaje da je na prvom mestu predviđeno da to budu polietilenske kese koje se godinama koriste.
Takođe, tu su i one kojima se dodaje jedan odsto aditiva za bržu okso-biorazgradnju u prirodi, kao i kompostabilne kese, za koje ovo udruženje smatra da su loše rešenje po ekologiju, domaće proizvođače, ali i građane, jer će biti znatno skuplje.
One se prave od materijala novije generacije, a forsira ga samo jedan italijanski proizvođač ovih granulata u Evropi. Osnovni problem je to što niko od domaćih proizvođača nema ozbiljnu tehnologiju niti obučenu radnu snagu za proizvodnju kompostabilnih kesa, naglašava Stevanović.
"Te kese se u prirodi ne mogu razgraditi samostalno, već zahtevaju takozvano kompostiranje. Industrijsko postrojenje u kojem bi to moglo da se radi nema ni Srbija, niti bilo koja država u okruženju. Najbliže postrojenje je u Italiji. Takođe, kad je reč o potrošačima, to bi, kaže, bio veliki udar na budžet, jer su ovakve kese tri do četiri puta skuplje od ostalih."
Upitan koja je verovatnoća da će trgovci forsirati ovu vrsta kesa i da će se masovnije upotrebljavati, Stevanović odgovara da je pitanje ko će u državi donositi takvu odluku.
Već imamo pad od 30 do 40 odsto i nama je jasno da tako mora da bude. Ali cilj nam je da se donesu realne odluke i da se zadrži što više radnih mesta. Ne znamo zašto neko forsira kompostabilne kese, ali je stav našeg udruženja da je to ubedljivo najgore rešenje, ističe Stevanović i naglašava da u Srbiji ima oko 200 firmi koje se bave proizvodnjom plastike, a pogrešnim odlukama bilo bi ugroženo oko 5.000 radnih mesta.
Izvor: Vebsajt Blic, 01.02.2020.Naslov: Redakcija