PREPORUKE NALEDA VLADI RS: Ukinuti zdravstvene kartice, smanjiti sudske takse
Ukidanje zdravstvenih kartica, regulisanje oblasti bezbednosti dečijih igračaka i uvođenje novih mehanizma nabavke za snabdevanje tržišta lekovima, samo su neke od preporuka koje je Ministarstvu zdravlja uputila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u 11. izdanju Sive knjige.
U toj knjizi se navodi da obaveza posedovanja zdravstvene kartice osiguranicima nepotrebno komplikuje zdravstvenu zaštitu i podrazumeva zastarelu, suvišnu, skupu i često komplikovanu proceduru overe te kartice.
Obzirom da na republičkom nivou postoji elektronska baza podataka o uplatama doprinosa, a da osiguranici poseduju savremene čipovane lične karte, pitaju, čemu služe zdravstvene kartice, te predlažu da se one ukinu.
"Sugerišemo da se putem čipovanih ličnih karti vrši on-line provera prava na zdravstvenu zaštitu direktnim linkom prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Ako se pak insistira na primeni "čipovanih" zdravstvenih kartica, onda je neophodno da se one što pre u potpunosti implementiraju", dodaje se u Sivoj knjizi.
NALED ukazuje da je procedura ostvarivanja prava na refundaciju zarade ili ostvarivanja nadoknade zarade za vreme bolovanja "nepotrebno iskomplikovana i nehumana" i predlaže uspostavljanje elektronskog servisa za prijem dokumenata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolovanja.
Kada je reč o bezbednosti dečijih igračaka, NALED predlaže da prvo treba izmeniti Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe ("Sl. glasnik RS", br. 92/2011), a nakon toga doneti Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti i načinu, sadržaju i bližim uslovima deklarisanja i označavanja dečijih igračaka i predmeta namenjenih deci i odojčadi.
Među preporukama je i da se usaglasi Plan mreže zdravstvenih ustanova sa stvarnim stanjem, donošenjem nove Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova.
U Sivoj knjizi preporuka za 2019. godinu koju je predstavio NALED, resoru Ministarstva pravde upućeno je šest sugestija.
Prvom preporukom NALED predlaže izmene Zakona o sudskim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014, 106/2015 i 95/2018) u pravcu umanjenja cene sudskih taksi i ukidanja pojedinih.
Sugerišu i da Ministarstvo pravde uspostavi sistem naplate sudskih taksi koji će omogućiti analizu strukture prihoda od njih, po konkretnim sudovima i taksama, kao i kontrolu i sprovođenje naplate tih taksi.
Predlažu da se izmeni Zakona o sudskim taksama tako što će se propisati niže sudske takse, imajući u vidu realne troškove suda u pružanju konkretne sudske zaštite, a ne isključivo vrednost predmeta spora.
NALED smatra da trenutna politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraživanja po pravilu prevazilaze vrednost potraživanja.
Ukazuju da i pored visokih taksi, sudovi ne uspevaju da naplate takse u visini dovoljnoj za njihovo finansiranje.
Drugom preporukom se traži izmena Sudskog poslovnika ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016, 77/2016, 16/2018 i 78/2018) tako da se ukinu odredbe koje zahtevaju da stranke u sporu, njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranje dokumenata iz tih spisa.
Na taj način bi se omogućilo razgledanje spisa predmeta do pravnosnažnog okončanja spora bez podnošenja posebnog zahteva, isključivo uz potpisivanje potvrde da su obavili konkretnu aktivnost.
NALED ukazuje da u praksi, postupak po podnetim zahtevima nije uvek jednak pred svim sudovima, jer u nekima po zahtevima odlučuje upravitelj pisarnice, a u nekima postupajući sudija u tom predmetu.
Treća preporuka sugeriše izmenu Zakona o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014) tako da bi se i pravnim licima, pre svega nevladinim organizacijama, omogućilo da budu uzbunjivači.
Smatraju i da je potrebno pojednostavljenje procedure dodele predmeta javnim izvršiteljima, bez prethodnog obraćanja Komori javnih izvršitelja i preciziranje pojma komunalnih i "srodnih delatnosti".
Zbog širokog i neujednačenog tumačenja pojma "srodna delatnost", postoji veliki stepen pravne nesigurnosti, prostor za korupciju, otežano je poslovanje kompanijama koje pružaju različite vidove informatičkih usluga.
Takođe, spornom odredbom se ograničava i ustavom zajemčena sloboda preduzetništva, smatra NALED.
Petom preporukom traže omogućavanje sprovođenja sudskih postupaka na osnovu podnesaka i dokaza dostavljenih u elektronskom formatu.
U tom kontekstu predlaže da se usvoje izmene Zakona o uređenju sudova, Sudskog poslovnika, Zakona o parničnom postupku, Zakona o vanparničnom postupku, Zakona o upravnim sporovima, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i drugih relevantnih propisa.
Ističu da je ključni preduslov za potpunu implementaciju elektronske uprave aktivno uključenje sudova u reformu elektronske uprave.
"Ako sudovi ne budu prihvatali elektronske dokumente kao ravnopravne dokaze, a pobijanje upravnih akata budu uslovljavali klasičnom proceduru, reforma elektronske uprave neće biti uspešno implementirana", navode između ostalog u obrazloženju preporuke. Šesta preporuka NALED-a odnosi se na sistem određivanja upisnine za upis u Imenik advokata i sugeriše usklađivanje u skladu sa stavom Ustavnog suda.
NALED stav Ustavnog suda tumači tako da "visina upisnine mora odgovarati stvarnim troškovima upisa u imenik i da upisnina bude jednaka za sve koji žele da se upišu u imenik advokata".
Upis u Imenik advokata sada podrazumeva upisninu od 400 evra za advokatske pripravnike, a za sve druge kandidate za advokate 4.000 evra, što je za NALED neprihvatljivo i diskriminišuće.
Izvor: Vebsajt Novosti, 01.02.2019.Naslov: Redakcija