NACRT ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE: PREDVIđENO JE FORMIRANJE NOVIH ODELJENJA TUżILAšTAVA, SUDOVA I POLICIJE ZA OTKRIVANJE I PROCESUIRANJE KRIVIčNIH DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE
Ministarstvo pravde, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od organa državne uprave.
U uvodnim odredbama preciziran je predmet zakona, odnosno definisano je da se Nacrtom zakona uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.
Takođe, precizirano je i da se, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja, odredbe Nacrta zakona primenjuju na:
1) krivična dela organizovanog kriminala;
2) krivično delo ubistva najviših državnih predstavnika i krivično delo oružane pobune;
3) krivična dela protiv službene dužnosti;
4) krivična dela protiv privrede;
5) krivično delo terorizam, javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta, finansiranje terorizma i terorističko udruživanje;
6) krivična dela protiv državnih organa i protiv pravosuđa, ukoliko su izvršena u vezi sa navedenim krivičnim delima.
Kada je u pitanju organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma, odredbama Nacrta zakona se preciziraju krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma i državni organi koji su nadležni za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma. Precizirano je da državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma postupaju kada su u pitanju:
1) krivična dela organizovanog kriminala, ubistva najviših državnih predstavnika i oružane pobune, odnosno krivična dela terorizma, javnog podsticanja na izvršenje terorističkih dela, vrbovanja i obučavanja za vršenje terorističkih dela, upotrebe smrtonosne naprave, uništenja i oštećenja nuklearnog objekta, finansiranja terorizma i terorističkog udruživanja;
2) krivična dela protiv službene dužnosti, u slučaju kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca;
3) krivična dela protiv privrede u slučajevima kada imovinska korist prelazi vrednost od 200 miliona dinara, odnosno kada vrednost javne nabavke prelazi vrednost od 800 miliona dinara;
4) krivična dela protiv državnih organa i protiv pravosuđa u slučajevima kada su izvršena u vezi sa navedenim krivičnim delima;
5) krivična dela pranja novca u slučajevima kada imovina koja je predmet pranja novca potiče iz napred navedenih krivičnih dela.
Takođe, odredbama Nacrta zakona precizno je definisano i koji su državni organi nadležni za postupanje po krivičnim delima organizovanog kriminala i terorizma, i to:
1) Tužilaštvo za organizovani kriminal;
2) Ministarstvo unutrašnjih poslova ‒ Uprava kriminalističke policije - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala;
3) Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal;
4) Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal;
5) Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu. Odredbama Nacrta zakona precizno su definisane nadležnosti, rukovođenje, način postavljanja i razrešenja odgovornih lica, organizacija rada i postupanje državnih organa nadležnih za postupanje po krivičnim delima organizovanog kriminala i terorizma.
Takođe, odredbama Nacrta zakona precizno su uređena i pitanja:
1) rešavanja sukoba nadležnosti;
2) plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u ovim državnim organima;
3) pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Kada je u pitanju organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju korupcije odredbama Nacrta zakona precizirano je da su za postupanje po krivičnim delima na koja se Nacrt zakona primenjuje, a koja se odnose na suzbijanje korupcije, nadležni:
1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;
2) ministarstvo unutrašnjih poslova ‒ Uprava kriminalističke policije - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;
3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.
Odredbama Nacrta zakona precizira se da se posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije obrazuju u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, definiše se područje njihovog postupanja, uređuje rukovođenje posebnim odeljenjima i postavljanje rukovodilaca, odnosno raspoređivanje zamenika javnih tužilaca u posebna odeljenja višeg javnog tužilaštva. Takođe, odredbama Nacrta zakona precizira se da policijske poslove u vezi sa krivičnim delima za suzbijanje korupcije obavlja Služba za suzbijanje korupcije (u daljem tekstu: Služba) koja se obrazuje u okviru Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova, uređuje se postupanje Službe po zahtevu nadležnog višeg javnog tužilaštva i postavljanje policijskog službenika kao koordinatora svih nadležnih jedinica policije. Nacrtom zakona precizira se i obrazovanje posebnih odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, uređuje se izbor predsednika posebnog odeljenja i raspoređivanje sudija u posebno odeljenje.
Odredbama Nacrta zakona predviđena je mogućnost obrazovanja službe forenzike pri Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava. Takođe, precizirano je i da finansijski forenzičar:
1) pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finsijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja;
2) predstavlja stručno lice koje poseduje posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja i koje je završilo specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akedimiji iz oblasti krivičnog prava.
Kada je u pitanju saradnja državnih organa odredbama Nacrta zakona precizno su definisani:
1) Službenici za vezu, čime se definišu državni organi i organizacije koji moraju da odrede jednog ili više službenika za vezu radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, a u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela koja su propisana odredbama Nacrta zakona;
2) Udarne grupe, koje se formiraju u Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.
Odredbama Nacrta zakona uređuje se i rukovođenje udarnom grupom, u zavisnosti da li se obrazuje pri Tužilaštvu za organizovani kriminal ili pri posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, kao i sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.
Odredbama Nacrta zakona predviđeno je da nosioci pravosudnih funkcija i pripadnici policije koji obavljaju poslove i zadatke pri državnim organima nadležnim za postupanje po krivičnim delima predviđenim Nacrtom zakona imaju obavezu da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi pravosudna akademija, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama. Takođe, Nacrtom zakona je propisano da lica, koja obavljaju poslove i zadatke pri državnim organima nadležnim za postupanje po krivičnim delima organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, imaju obavezu da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave potpune i tačne podatke o imovnom stanju. Nacrtom zakona je propisano i da bezbednosnu proveru lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u navedenim državnim organima, vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno - informativna agencija, pri čemu se precizira da se provere mogu obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.
Kada je u pitanju čuvanje tajnih podataka,Nacrtom zakona je precizirano da su sva lica, koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela preciziranih odredbama Nacrta zakona, dužna da podatke i saznanja do kojih dođu pri obavljanju tih poslova čuvaju kao tajne podatke, a u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka. Takođe, precizirano je i da se bez odobrenja nadležnog javnog tužioca podaci ne mogu javno iznositi iz predistražnog postupka i tokom istrage o postupcima za krivična dela predviđena odredbama Nacrta zakona.
Konačno, u prelaznim i završnim odredbama uređeni su:
1) nastavak rada postojećih organa i početak rada novih organa - precizira se da Tužilaštvo za organizovani kriminal, Služba za suzbijanje organizovanog kriminala, posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i Posebna pritvorska jedinica nastavljaju da rade u skladu sa odredbama Nacrta zakona, kao i da sa danom početka primene Nacrta zakona počinju sa radom posebna odeljenja Višeg javnog tužilaštava i posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i Služba za suzbijanje korupcije Ministarstva unutrašnjih poslova;
2) započeti postupci - predviđeno je da će postupci koji su započeti zbog krivičnih dela propisanih odredbama Nacrta zakona biti okončani pred javnim tužilaštvom ili sudom koje je bilo funkcionalno nadležno pre stupanjana snagu Nacrta zakona;
3) rok za donošenje podzakonskih propisa - predviđeno da će podzakonski akti predviđeni odredbama Nacrta zakona biti doneti do dana početka njegove primene i da će se do donošenja novih podzakonskih akata primenjivati podzakonski akti doneti prema odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - dr. zakon, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 - dr. zakon, 101/2011 - dr. zakon i 32/2013)ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama Nacrta zakona;
4) prestanak važenja ranijeg zakona - predviđeno je da danom početka primene Nacrta zakona prestaje da važi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela;
5) završna odredba - precizirano je da će odredbe Nacrta zakona stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a da će se primenjivati nakon šest meseci od dana stupanja na snagu.
Izvor: Redakcija, Dragana Aleksić, 03.02.2016.